Suočiti se sa kritikom na zdrav način
Anđeli su, u Božićnoj noći, pevali: „Slava
Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su po Njegovoj volji.“. Lujo
Bakotić isti stih prevodi sledećim rečima: „...a na zemlji mir i dobra volja
među ljudima“. Pitanje koje mi se nemeće jeste: Zašto baš takav blagoslov?
Zašto je naglašen mir? I na koji mir anđeli misle? I da li je u pitanju samo
mir sa Bogom?
Dok razmišljam o navedenim stihovima, u misli
mi dolaze reči iz 133. Psalama: „Gle kako je lepo i krasno kad su braća
zajedno, ... Tu je Gospod utvrdio blagoslov i život za navek!“. Bog je utvrdio
svoj blagoslov u zajednici braće i sestara, u bliskim odnosima, u „dobroj volji
među ljudima“.
Takođe mi dolazi u misli, da je Isus govoreći o molitvi, rekao: „Ako se dva od vas slože na zemlji da se za što mole, daće im Otac moj koji je na Nebesima“ (Matej 18:19.). Razgovarajući sa ljudima, često se susretnem sa pogrešnim stavom da ovaj stih govori o umnožavanju molitvene snage, kao da ja imam određeni potencijal, i druge osoba svoj potencijal, i udruženi smo mnogo jači. Hristos ne govori o tome. Razlog ispunjenja molitve i izlivanja blagoslova jeste sloga. Bog blagosilja slogu u molitvi i zato je zajednička molitva toliko snažna.
I da se vratim u pesmu anđela. Naš Gospod se utelovio kako bi nam omogućio spasenje, postao je sluga da mi ne propadnemo, ali ne samo radi toga. U Filipljanima 2:4-11 u odi Hristovom delu i utelovljenju, stihovi nas pozivaju da zauzmemo isti stav u odnosima kao i Hristos: umesto da gledamo svoje interese, da gledamo i interese drugih oko nas, a posebno braće i sestara. Neko je rekao da obraćenje Bogu podrazumeva obraćenje i božijem, tj. obraćenje njegovoj deci. „Jer ko ne ljubi brata kojeg vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi.“ (I Jov. 4:20).
Ditrih Bonhofer, u knjizi
„Zajednički život“ je napisao: „Zahvaljujemo Bogu za ono što nam je učinio.
Zahvaljujemo Bogu što nam daje braću koja žive u njegovom pozivu, u njegovom
oproštenju i u njegovom obećanju. Ne bunimo se zbog onog što nam Bog ne daje,
već zahvaljujemo Bogu za ono što nam daje svaki dan. Zar nije dovoljno to što
nam je dano: braća, koja u grehu i nevolji trebaju ići s nama i s nama živjeti
u blagoslovu njegove milosti. Postoji li dan, pa bio on i u onim teškim i
nevoljnim vremenima kroz koje prolazi hršćansko bratstvo, u kome je Božji dar
manji od ovog neshvatljivo velikog? Ne moramo li zahvaljivati i za to što i
brat i ja stojimo u istoj Božjoj praštajućoj ljubavi u Isusu Kristu, kada
grijeh i nerazumijevanje opterećuju zajednički život?“. Božija porodica je
jedan od najvrednijih poklona koje smo dobili uz spasenje i proslavimo
zajednicu u toku Božića.
U isto vreme dok ovo pišem i razmišljam o
zajednici, suočio sam se sa kritikom (kako osnovanom tako i neosnovanom) i to
je za mene bilo bolno iskustvo. Ma koliko da smo svesni da je kritika
neminovna, uvek nas iznenadi kada dođe u naš život. Kritiku često doživljavamo
kao napad na našu ličnost i zbog nje smo spremni da pokvarimo odnose, da budemo
nezadovoljni, suprotni od onoga što Bog želi za naš život, suprotno od poziva u
I Jovanovoj 4:20 koji sam citirao.
Cilj pisanja ovog članka jeste da u Božićno
vreme, proslavim odnose u koje nas je Bog pozvao, a najznačajniji način proslavljanja
koji mi pada na pamet jeste naučiti kako ih popraviti i kako se suočiti sa
kritikom kada ona dođe u naš život.
Saveti koje navodim su iz materijala po imenu
„Ekvip“, koji sam, hvala Bogu, po Njegovoj promisli, tih dana sam morao da
čitam, ni ne znajući da ću u njemu pronaći savete koji su mi pomogli i za koje
se nadam da će pomoći i vama.
Kada se nađeš u situaciji kada si kritikovan/a
seti se sledećih saveta.
· Pravi razliku između
konstruktivnog i destruktivnog kriticizma.
Kritika, ma koliko da je bolna, nije uvek napad na nas, kao ličnost.
Često ljudi koji nam govore stvari koje nam se ne dopadaju, jesu dobronamerni i
žele da nam pomognu. Takođe, ti ljudi su često glasnici Božiji, poslati da nas
opomenu pre nego napravimo neku štetu u našem životu.
Sa druge strane kritičari mogu biti i zlonamerni, ljudi koji govore kako
bi nas povredili. Pre nego što reagujemo ispitajmo šta stoji iza kritike. Ako
je pozitivna, prihvatimo je i zahvalimo. Ako je u pitanju zlonamerna, ispitajmo
da li u njoj ima istine, i ostatak bacimo u smeće.
· Shvataj Boga
ozbiljno, ali sebe ne doživljavaj preozbiljno.
Ponos je velika prepreka u odnosima, sprečava nas da vidimo istinu. Čini
da mislimo da smo nepogrešivi. Kritika
je lek za ponos, ruši naše lažne tvrđave. Samo Bog je nepogrešiv. Zato naučimo
da se smejemo našim greškama, nije svet propao ako smo pogrešili.
· Gledaj iza kritike i
vidi kritičara. Šta stoji iza njihovog kriticizma?
Često nas ljudi prozivaju iz sasvim drugih razloga od onih koji govore.
Napadaju nas, a problem je njihov otac, majka, učiteljica... na koje ih mi
podsećamo. Kada razumemo motive ljudi, lakše nam je da se nosimo sa njihovim
rečima.
· Shvati da su i dobri
ljudi meta kritike.
Ne možeš izbeći kritike. Čak je i Isus bio kritikovan. Neslaganja među ljudima
su prirodna, neminovna. Nastaju iz naše različitosti. Imamo različite navike,
vaspitanje, obrazovanje, karaktere. Iz naše različitosti dolaze sukobi ali i
najveće pobede, kada naučimo da radimo zajedno.
· Drži se psihički i
duhovno u formi. Ostani jak za takve napade.
Hrišćanin mora da bude uvek spreman. Ako nismo spremni, blizu Boga,
srušiće nas svaki vetar kritike. Biti blizu Gospoda je osnova snage. Gradimo
život na tome kako nas Bog vidi, a ne ljudi.
· Nemoj samo da vidiš
kritičara, već sve prisutne. Nemoj da te jedna osoba sruši dole.
Nekada smo u opasnost
da od drveta ne vidimo šumu, jer nam jedno stablo zakloni ceo vidik. U kritici,
vidimo samo kritičara, čak iako je zlonameran, ali ne vidimo sve one koji se sa
time ne slažu. Istražimo šta drugi misle po tom pitanju.
· Čekaj pravo vreme da
demonstriraš ispravne stvari. Dopusti Bogu da donese svetlo.
Ne žuri da se braniš. Samo ćeš povrediti sebe i druge. Sačekaj da dođe
prava, od Boga dana situacija, tada reaguj.
· Koncentriši se na
svoju misiju. Menjaj greške, ne misiju.
Ne dopusti da te
kritika pokoleba u tvom pozivu. Priznaj grešku, promeni je, ali nastavi da
služiš tamo gde te je Bog pozvao da budeš.
Primenom
ovih metoda suočićemo se sa kritikom mnogo spremniji, a kroz naše odnose ćemo
proslaviti i Boga čije utelovljenje proslavljamo ovih dana.
Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, morate prvo da pređete na web verziju (obično se nalazi dugme za prelazak na kraju teksta).
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla.
3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta.
Нема коментара:
Постави коментар