Možemo li izgraditi međusobno poverenje?

Govorimo o odnosima. Šta je problem u građenju zdravih odnosa? Problem jesu

naše maske, to što se mi u našoj nesigurnosti, slomljenosti, pretvaramo da smo nešto što nismo,

stavljamo maske i u tim maskama se odnosimo prema drugim ljudima. A zašto imamo potrebu za

maskama? Kako gradi međusobno poverenje, umesto stavljanja maski?

Osnovni problem odnosa sledeći – povređeni ljudi povređuju druge, i sami budu povređeni.  Kažemo:

„Ko se jednom opeče, i u jogurt duva“, tj ko doživi

povredu svim svojim silama pokušava da izbegne

da bude povređen. Niko ne voli bol. Čak i ljudi

koji se samopovređuju, čine to zato što im fizička

bol omogućava da zaborave na unutrašnju bol.

Bolje da me boli spolja, nego da mi duša pati.

Bekstvo od emocionalnog bola jeste veliki problem čovečanstva. Odatle dolaze neuroze, psihički

poremećaji. Jung je rekao: „Neurotično ponašanje

jeste zamena za legitimnu patnju“, tj ljudi bežeći

od bola zbog povreda, zapadaju u depresiju, pore-

mećaje ličnosti i slično... Bežeći od bola mi stavlja-

mo maske.

Mi ne možemo bez odnosa sa drugima. Studija Kalifornijskog instituta za javno zdravlje, ispitujući

ljude koji nemaju odnose sa drugim, pokazala je sledeće: oni koji se izoluju od drugih imaju tri do

četiri puta veću šansu da umru mladi, imaju više šansi da obole od smrtonosnog kancera, i značajno

uvećavaš šanse za emocionalni stres ili depresiju. Moramo biti iskreni i priznati – iako ne možemo bez međuljudskih odnosa, teško je živeti sa njima, jer odatle dolaze naše povrede. I kako onda kada si

ranjen, povređen, ponovo verovati ljudima? Kako izgraditi poverenje? Jer bez poverenja – nema

ni odnosa.

NIŠTA NIJE CRNO-BELO

O problemima odnosa govori i Sveto pismo: „Ima 

braće tvrđe nego grad utvrđen, i njihove su svađe 

kao prevornice na palati. Plodom usta svojih čovek 

telo svoje krepi, rodom usni svojih sebe štiti. Smrt i 

život u vlasti su jezika, i ko ga miluje ješće od ploda njegova. ... Koji mnogo prijatelja ima, na nesreću ih svoju ima, ali ima prijatelja i od brata vernijih.“   Poslovice 18:19, 24

Da bi razumeli tekst moramo znati nešto o knjizi Poslovica ili Izreka. Ona se nalazi otprilike na sredini Svetog Pisma, odmah iza knjige Psalama. Predstavlja zbirku poslovica koje je smislio Car Solomon. U I Kraljevima 5:9-12 piše: „Gospod je Solomonu dao mudrost i razboritost, i srce široko kao pesak na obali morskoj ... Izrekao je tri hiljade mudrih izreka.“

Neke od tih mudrih izreka je zapisao, a neke su prikupili njegovi naslednici. Od srca vas savetujem da

čitate ovu knjigu, proširićete vaše znanje i mudrost. Ako želite da krenete sa čitanjem SZ, Izreke su vam možda i najbolji početak, tu je sve jasno. Neke od poslovica čak su prihvaćene kao narodne, a da to ni

ne znamo kao što je „ko drugome jamu kopa, sam u nju upada“ (Poslovice 26:27).

Ovaj kratak odeljak koji sam odabrao govori o odnosima. Ima interesantne i teško razumljive misli kao što je: „Ko mnogo prijatelja ima, na svoju nesreću ih ima.“ Kako to razumeti? Šta želi da nam kaže ovaj mudar čovek?  Šta mislite?

Ja sam ubeđen da ne misli na iskreno prijateljstvo, jer i sam kaže da postoje prijatelji bliži od brata. Pada mi na um situacija u kojoj imaš mnoštvo ljudi koji od tebe nešto očekuju, zahtevaju, zameraju, kritikuju, vređaju se, obeshrabruju te... Kažu da je najteži posao kada radiš sa ljudima, jer nikada ne znaš šta će se desiti. Sa mašinama i biljkama i znaš na čemu si, sa ljudima ne. Verovatno ste doživeli situacije kada iz bezazlenog nastane pravi rat, povređenost, rane na duši.

Primetite da situacija u odnosima nije crno – bela. Mi smo skloni razmišljanju ili-ili. Za nas prijateljstvo

je ili blagoslov ili prokletstvo. Ali ovde je situacija šarena. Odnosi su i blagoslov i nisu, prijateljstvo

stvara probleme a i jeste i jedna od najboljih stvari koju možemo doživeti. U životu retko kada su stvari

crno-bele.

Još jedna oblast gde stvari nisu crno bele jeste i pitanje jezika, reči koje izgovaramo. Naš jezik je opasno oružje. Njime i te kako znamo da povredimo, nanesemo štetu. A neko je mudro rekao -  reč koja je izrečena ne može da se vrati nazad. Verovatno vam se dešavalo da nešto izgovorite, da bi još dok to govorite zažalili, želeli da vam to nije prošlo preko usana. Ustima se nanose najveće rane,

jer njima ljudi kažu svojoj deci: „Nikada neće ništa da bude od tebe“, „Nesposoban si“, „Glupane“ i

slično, i time utiru često put propasti svoje dece. Ustima povređujemo naše supružnike, ustima

povređujemo naše prijatelje.

Sa druge strane, kaže nam Pismo u pročitanom tekstu, ako ga kontrolišemo, i koristimo mudro, da možemo imati i velike blagoslove od našeg jezika. Ljudi će

nas poštovati, voleti. Mi našim rečima i  hrabrimo,

i motivišemo, i usmerimo... Neverovatna je snaga

naših reči – ja sam završio Poljoprivredni fakultet,

odsek Inžinjer Uređenja voda. Već sam svedočio o

 tome kako me je Bog vodio na fakultetu, ali kada

sam došao do apsolvenskog, odslušao sva predava-

nja 4 godine, napustio sam fakultet, i nisam sedam

godina ušao na njegova vrata. Radio sam već u

crkvi, bio sam svestan da se neću baviti tim zani-manjem, a i ogromno brdo od 16 ispita koji su mi

ostali je bilo predamnom.

Ponekada bi Mirjana rekla da ili treba da završim započeto ili se ispišem. I to se razvlačilo sve dok mi

nije trebao neki dokument sa fakulteta, i kada sam došao u studentsku službu, administrator mi je rekao

da ako tražim taj dokument, ispisaće me sa fakulteta u roku od 24 časa, ako ne podnesem zahtev za produženjem studija. Nisam znao šta da radim, uložene godine studija, novac i samo tako da propadne.

Pošto naša sestra Marija radi na fakultetu, na mom odseku, odlučim da je posetim, i usput u liftu

sretnem profesoricu koja mi je predavala nekoliko predmeta – Vodovod i Kanalizacija, i Prečišćavanje otpadnih voda i ona me prepozna i zaustavi sa pitanjem „Kolega, jel ste vi završili fakultet?“ Ja joj

kažem da nisam, i da sam stao na apsolvenskom. Njen komentar je promenio smer mog života, bio je

sledeći: „Kolega, šteta je da ne završiti, sećam se vašeg ispita, bili ste odličan student.“. I ja se zamislim, dogovorim sa Mirijanom, i završim fakultet iako nam se tada Una rodila i imali smo mnoštvo obaveza.

 Kod te profesorice sam obdranio diplomski ispit, a posle mi je studija na Poljoprivrednom omogućila

da brzo završim Teološki fakultet. Nečije dobre reči mogu promeniti smer našeg života.

Naučimo da budemo mudri u našim rečima i delima, i o tome želim da govorim u nastavku propovedi.

Mi ne možemo naterati druge da se menjaju, svako bira svoj put, ali možemo učiniti šta je do nas da

utičemo na njih. Naša dela i reči su ključ. Postoji nekoliko principa koji nam mogu pomoći u u tome

da mi utičemo na ljude.

Prvi princip je: PRINCIP TEMELJA. Uvek polazimo od sebe. Ako nisam iskren prema sebi, neću biti sposoban da budem iskren prema drugima. Samo-zavaravanje je neprijatelj odnosa.  Ako nam se ne može verovati u jednoj oblasti, ne može nam se verovati nigde. Mi smo ili ljudi od reči ili nismo; ne možemo u jednoj oblasti biti dostojni poverenja, a u drugoj ne. Neko je rekao da poverenje funkcioniše kao bankovni račun. Što više novca imamo na računu možemo više da kupimo. Tako isto, što više poverenja zaradimo, to ćemo moći više da utičemo na ljude, a i ljudi će biti spremniji da nam oproste greške.

Deo iskrenosti prema sebi je i sledeća istina. Ako u našim odnosima stalno imamo problema, osnovni

uzrok smo mi sami. Ako ja imam problem sa Viktorom, i imam problem sa Dušanom, i imam probleme

 sa Aleksandrom, i imam probleme sa Miroslavom, i imam probleme sa Nebojšom, tada sam zapravo ja problem! Međutim, takvi problematični ljudi retko okrivljuju sebe za probleme sa kojima se suočavaju.

 Oni gledaju samo na druge, prebacujući odgovornost na njih. Posledica je da ih problemi prate gde god da idu.

Kako prepoznati da li smo takvi? U Materijalu Ekvip, Džon Maksvela daju sledeći test, nazivajuću problematičnu osobu  Pericom:

1. Perica je nosilac problema. Kao zarazna bolest, ovakvi ljudi nose „virus“  koji kao magnetom privla-

či negativne situacije.

2. Perica je pronalazač  problema. Potreban je talenat da se problemi poprave, ne da se pronađu. Perica, međutim, ima oči da ih svugde nađe.

3. Perica je stvaralac problema. Ovakvi ljudi izgleda izazivaju probleme gde god da idu.

4. Perica je prijemnik problema. Drugi ljudi vide Pericu kao sigurno mesto za ogovaranje, žalbe i

vređanje drugih.

Da li sam ja takav? Teško je prepoznati sebe, ali imamo dobar test da sebe ispitamo – da li ljudi meni

dolaze žaleći se, ogovarajući? Jer ljudi dolaze onima koji su plodno tlo. Da li sam stalno u sukobu sa

nekim? Neophodno je biti iskren prema sebi, sagledati sebe, priznati sebi i odlučiti da se menjaš.

Iskrenost prema sebi je početak. Ovo je već šesta propoved u ovoj seriji o odnosima, nadam se da ste

počeli sa ispitivanjem vaših odnosa, i da rastete u njima. Ja moram priznati jesam, neke stvari su mi se

dopale, a neke ne. Uvek je tako kada zagledamo u sebe, pronađemo dobre i loše stvari. Mudrost je

menjati loše.  

Drugi princip je: VERUJ U NAJBOLJE U VEZI LJUDI. To ne znači biti slep i ne videti mane drugih

ljudi, nego znači otvoriti oči i uz mane videti i njihove dobre strane. Često čujem komentar od ljudi,

kada razgovaramo o ovom principu da ne žele da budu slepi. Ako je neko loš prema njihovom mišljenju, on je loš i tačka. Ali fokusirajući se samo na mane, mi zapravo zaslepljujemo sebe, sprečavamo sebe da

vidimo drugu stranu te osobe. Time smo jednostrani, ograničeni, zarobljeni u našem svetu negativnosti.

Pismo nas poziva u Filipljanima poslanici, „Razmišljajte kao Hristos“. Kako je on gledao na nas? Da li je bio slep za naše mane? Ne, nije. Umro je za nas dok smo još bili grešnici, njegovi neprijatelji. Umro je za one koji nisu zaslužili pažnju, ni ljubav. A drugo pitanje je da li ga je to sprečilo da umre za nas? Nije. Jer Hristos nije u nama gledao samo ono što jesmo, nego ono šta mi pod uticajem Duha Svetog možemo postati. Hristos je verovao u najbolje o nama, svestan najgoreg o nama. Da li je bio slep? Nije, nego je i nas pozvao na isti pogled na ljude. Kada pristupa ljudima trudim se da vidim njihove dobre strane, ali i kakvi mogu postati. Puno puta sam video, da ljudi koji su bili na izgled predodređeni za neuspeh, ako im posvetim pažnju, uložim u njih trud i

pažnju, vidim transformaciju u njima.

U starešinstvu Protestanske Hriscanske zajednice se držimo jednog principa takođe: „Ne verujem u

nešto, sve dok nemam dokaz za to“. I Korinćanima 13 nas poziva da uvek opravadavamo, uvek

verujemo, uvek se nadamo. Kada čujem nešto negativno biram da ne verujem u to, nadajući se da to

 nije istina.

Ove principe možemo primeniti i u našim odnosima sa Pericama, ljudima koji su teški. Voleo bih da primenimo sledeće savete iz Ekvipa:

1. Odgovori mu pozitivnim komentarom: nemoj mu se pridružiti u njegovom negativnom pogledu. Gledaj vedriju stranu.

2. Pokaži svoju zabrinutost ako je neko kritikovan: Ne sudi njihove motive ili srce. Izrazi veru u njih kao osobe.

3. Navedi Pericu da misli pre nego što govori: Da li je to istina? Da li je to na korist? Da li to inspiriše? Da li je to neophodno? Da li je to ljubazno?

4. Ohrabri korake ka rešenju: Kada Perica kritikuje, ubedi ga da govori toj osobi, a ne o njoj.

5. Drži Pericu dalje od drugih: Kada je moguće, spreči Pericu da bude izložen ljudima, izoluj problem.  

I treći princip je: PRINCIP ROVA. Naslov za ovu tačku je došao iz

divne misli Džona Maksvela:  „Kada se pripremaš za bitku, iskopaj

rov dovoljno velik i za prijatelja“. Mi se suočavamo sa mnogim

bitkama u životu, i pri tom „rovovi“ u kojima prebivamo imaju mnogo različitih oblika i veličina: to je naš dom, organizacija u kojoj radimo, zajednica u kojoj živimo, sportski tim ili grupa kojoj pripadamo. To su mesta na kojima razvijamo bliske odnose sa drugima. Kada život postane težak, imamo saputnike koji se zajedno sa nama suočavaju sa tim momentima. Gradimo naš život praveći mesta i za druge.

Pravi primer tog principa se nalazi u Delima 9:26-27: „Kada je stigao u Jerusalim, pokušao je da se pridruži učenicima, ali su ga se svi bojali, jer isu verovali da je učenik. Ali Varnava ga prihvati i odvede apostolima, pa im ispriča kako je Savle na putu video Gospoda i da mu je Gospod govorio i kako je u Damasku smelo propovedao u Isusovo ime.“ Kada je Savle (kasnije poznat kao Pavle), posle obraćenja došao u Jerusalim, učenici su ga se plašili i odbili da ga prime kao učenika. Međutim, Varnava se sprijateljio s njim, i zastupao ga je pred drugim učenicima.

Varnava je bio spreman da rizikuje i stao je svim srcem rame uz rame sa Pavlom, istim onim čovekom koji je posmatrao i odobravao kamenovanje Stefana. Pošto su apostoli bili krajnje uvereni u Varnavin integritet, odlučili su da Pavlu pruže šansu.

Varnava je bio prijatelj iz rova jer: 1. Verovao je u Pavla pre svih, kada mu niko nije verovao, on jeste. 2.  Garantovao je za Pavlu pred ostalim vođama. Uložio je svoj ugled za njega. Preuzeo je brigu za Pavlov napredak. 3. Pomogao je Pavlu da postigne svoj potencijal. Mi možemo pratiti u Delima Apostola da je prvo Pavle bio učenik, pa saradnik i na kraju vođa.

Život je borba, težak. Često smo povređeni, primorani da stavljamo maske. Umesto toga možemo

odabrati teži, ali lepši put, put građenja poverenja, put odnosa sa ljudima. Umesto  da idemo sa strujom ogovaranja, suđenja ljudima, mi izaberimo put da vidimo dobre stvari u ljudima. Umesto da brinemo

samo za sebe, mi izaberimo da gradimo saborce. To je put sticanja poverenja. 

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/90273

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena

 ljudi koji su se prijavili do sada ili ispod teksta.

2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj

 način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 

3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe 

sa desne strane teksta.