Novo Apostolska Reformacija (NAR) ili šta će Bera među NARovcima?

Bliži se konferencija pod nazivom Petostruka služba, koju organizuje neformalna grupa Balkansko zajedništvo. To zajedništvo čine pastori i crkvene vođe iz nekoliko balkanskih zemalja, prijatelji pre svega, iz različitih denominacija. Cilj ove neformalne grupe je da otvorimo diskusiju u našem, balkanskom kontekstu, bez zavisnosti od stranih govornika i njihovih debata. Želimo da razgovaramo o temama koje su kod nas ili kontroverzne ili važne, da preispitamo našu praksu unutar našeg terena, sa našim problemima i našom realnošću. 

U Balkanskom zajedništvu ne težimo uniformnosti mišljenja. Nismo istomišljenici po svemu, niti smatramo da bi trebalo da budemo. Slušamo jedni druge, gledamo iskustva drugih, učimo i preispitujemo sopstvenu praksu.

Trenutno je naš fokus na pet službi Duha, onako kako ih tekst Efescima 4:11-13 opisuje: On je sam postavio neke za apostole, neke za proroke, neke za propovednike Radosne vesti, a neke za pastire i učitelje, da pripremi svete za službu, za izgradnju tela Hristovog. Tako ćemo doći do jedinstva u veri i do spoznaje Sina Božijeg, sazreti u jednog čoveka, rasti do pune visine Hristove.

O ovoj temi sam već pisao više puta i ponovo joj se vraćam, jer verujem da je ključna za razumevanje zdravog funkcionisanja crkve. Istovremeno osećam potrebu da preispitam svoje razumevanje. A tu je i pritisak takozvanih internet ratnika. Kako se konferencija približava, tako se i pritisak povećava. I upravo je taj pritisak trag koji pratim ove nedelje.

Za one koji nisu upućeni, optužba glasi da zastupamo NAR, novoapostolsku reformaciju. Jedan lokalni pastor je u svom javnom postu, povodom konferencije koju pripremamo, komentarisao propovedi mojih prijatelja i mene i napisao: „Kroz njihove propovedi ovi govornici tvrde da je Bog obnovio ‘ofis’ apostola i proroka, i da se njihovom autoritetu treba pokoriti svaka lokalna crkva.“ Iako je to čista izmišljotina, da ne kažem laž (ups, rekao sam), takve izjave me nateraju da zastanem i promislim.

Čak se i AI uključila u priču...

Takođe, i moj brat i prijatelj, Miroslav Čobrda iz Hristove Jevanđeoske crkve, mi je u šali poslao da je pitao ChatGPT da proveri moje „delovanje” i da li sam deo NAR-a. ChatGPT mu je odgovorio: „Prema dostupnim podacima, nemam osnova da tvrdim da Dušan Beređi ‘Bera’ pripada NAR pokretu. Naprotiv, njegovo služenje i poruke više liče na klasičan evanđeoski i protestantski model.“ Bravo, Čet.

Nije AI nepogrešiva. S druge strane Gemini se potpuno nalupao: „Dušan Bera je pastor i osnivač crkve Reč Života u Srbiji… Zaključak: pripada pentekostalnom i harizmatskom krilu protestantizma.“ To je naravno potpuni promašaj. Nisam pentekostalac, niti sam deo Reči života. Iako sam bio prijatelj sa pojedinim pastorima iz ruske Reči života, nikada nisam bio njihov predstavnik niti sam uopšte razmišljao o tome. O svemu tome sam pisao ovde.

Poenta je jednostavna. Nije lako odrediti nečije verovanje na osnovu par površnih informacija. Greše AI, greše i pametnjakovići među pastorima. Nekad nešto izgleda slično, a nije. Nekad izgleda različito, a zapravo je isto. Zato jedan tekst o mom razmišljanju o NAR-u.

Šta je to Novo apostolska reformacija (NAR)

Pokret poznat kao New Apostolic Reformation (NAR) nastao je krajem dvadesetog veka u okviru američkog pentekostalnog i harizmatskog hrišćanstva. Termin je prvi upotrebio teolog i sociolog crkvenog rasta Peter Vagner oko 1996. godine kako bi opisao novu strukturu i stil rukovođenja u crkvama koje su se udaljavale od tradicionalnih denominacionih modela. Vagner je tvrdio da je u svetu u toku „obnova apostolskog služenja” i da Bog navodno podiže savremene „apostole” i „proroke” koji imaju duhovni autoritet da vode crkve, grade mreže vernika i utiču na transformaciju društva. Pokret naglašava natprirodne manifestacije, snažan duhovni autoritet, strategijsko moljenje i ideju da se crkva obnavlja kroz direktno delovanje apostola, a ne kroz klasične denominacione strukture.

Iako ima korene u ranijim harizmatskim obnovama iz četrdesetih i sedamdesetih godina, NAR u organizovanijem obliku počinje da se formira tokom devedesetih u Sjedinjenim Državama. Ključni lideri vezani za ovaj pokret uključuju Pitera Vagnera, Bila Džonsona iz Betel crkve, Majka Bikla iz IHOPKC-a, Sindi Džejkobs, Čaka Pirsa i druge vođe apostolskih mreža. Ta imena nudi internet. Za neke od njih sam čuo, za neke nikada.

Početkom dvehiljaditih pokret se širio kroz konferencije, škole proročanstva, molitvene pokrete i globalne mreže apostolskih timova. Iako nikada nije organizaciono postojao kao formalna denominacija, NAR je postao naziv za širok spektar grupa koje tvrde da Bog danas obnavlja poziciju apostola i proroka u crkvi. 

Da li je sve u vezi NAR-a pogrešno? Ne. Čak šta više, neke ideje koje su došle iz tog pokreta su dobre ili ih je taj pokret prihvatio kao svoje i promovisao. Na teološkim studijima, čitao sam rane Vagnerove knjige (bio je profesor na Fuleru), i nalazio ih veoma korisnim. Pošto NAR nije monolitna organizacija sa načelima verovanja, neću isticati sve elemnte pristune u tom pokretu, niti to iko može, međutim smatram da postoje elementi koji jesu problematični i o kojima želim otvoreno da govorim, ne da osudim, nego da napravim razliku u odnosu na te elemente.

Šta je problem sa NARom?

Prvi problem je navodna opasnost ideje o obnovi apostola i proroka sa autoritetom jednakim onom iz Novog zaveta. Pojedini izvori tvrde da predstavnici NAR-a uče kako Bog danas podiže apostole i proroke sa duhovnim autoritetom sličnim Dvanaestorici apostola Gospoda Isusa Hrista.

Duboko verujem(o) da je apostolska služba, kao doktrinarni temelj crkve, zatvorena i vezana za one koji su bili svedoci Hristovog vaskrsenja i autore biblijskog teksta. Danas niko nema pravo, niti može, da govori sa jednakom težinom i istim nivoom autoriteta objave.

Ovo je, po meni, najozbiljniji problem – pod uslovom da je tvrdnja tačna. Pokušao sam da nađem takve izjave iz prve ruke, kao i da vidim da li je to zaista široko zastupljen stav među učiteljima povezanima sa NAR-om. Iskreno, nisam našao nijedan jasan citat koji ide u tom smeru. Zato mislim da kritika najčešće proizlazi iz straha od mogućih zloupotreba i da pre dolazi iz suprotnog tabora nego iz realnih primera. Naravno, moguće je da nisam sve istražio, ali takav nivo „ludila“ ne može da se pripiše svima, nego samo pojedincima koji su skloni preuveličanom duhovnom autoritetu.

Stav koji verujem da je ispravan, a vezan za ove službe objasnio sam u ovom članku: Darovi Duha Svetog- spisak prema aspektim pet službi i u Starešine ili petostruka služba - koji način vođenja je ispravan? 

Druga tačka odnosi se na isticanje proroka i apostola, uz istovremeno umanjivanje evanđelista, pastira i učitelja. U pokušaju da koriguje stare modele vođenja crkve, gde je pastor često „službenik“ bez obzira na to koji duhovni dar zaista nosi, NAR pokret snažno naglašava samo dve službe: apostola i proroka.

Terminologija koju koriste meni lično deluje problematično. Ne volim ni prefiks „pastor“ ispred svog imena, osim kada se obraćam crkvi u toj ulozi. Titule službe, pogotovo na Balkanu, nose sa sobom snažnu težinu i često stvaraju toksičan, gotovo idolopoklonički odnos prema ljudima koji nose te nazive. To se vidi ne samo u crkvama, nego i u sekularnom političkom prostoru. Ako neka crkva koristi titule, ne sudim, nego iznosim mišljenje.

Službe o kojima Efescima 4 govori – pastirska, apostolska, učiteljska, proročka i evangelistička – jesu upravo to: službe. Smatram da se ne radi o titulama, pozicijama niti autoritetu nad drugima, nego o služenju kroz darove Duha, prema onome čime nas je Bog opremio. Svih pet službi su jednako važne i tek kada deluju zajedno, u uzajamnom dopunjavanju, crkva može da raste zdravo i stabilno.

Treći problem jesu zamagljene granice autoriteta i odgovornosti. Mnogi lideri unutar NAR-a funkcionišu kao apostolske ličnosti postavljene iznad lokalne crkve, bez biblijske strukture pluralnog starešinstva. Kada autoritet nije zajednički, nego se vertikalno koncentriše u jednoj osobi, stvara se sistem moći i lojalnosti koji ne nalazimo u Novom zavetu. U novozavetnom modelu autoritet dolazi iz služenja, a ne iz hijerarhije.

Termin koji se često koristi je „office“. Ne misli se na kancelariju, nego na formalni položaj i duhovni autoritet savremenog apostola ili proroka. Ako uzmemo za primer apostolski ofis, tu se ne govori samo o „daru apostolstva“, nego o funkciji u kojoj pojedinac ima nadcrkveni ili regionalni autoritet, postavlja i nadgleda lidere i pastore, vodi mreže crkava, daje proročko ili strateško usmerenje i uživa hijerarhijski status koji drugi vernici treba da priznaju.

U već pomenutom tekstu Starešine ili petostruka služba - koji način vođenja je ispravan? pokušao sam da iznesem svoje viđenje strukture crkve. Svetopisamski je jasno da crkvu Hristovu vode starešine i đakoni, izabrani prvenstveno na osnovu posvećenosti, karaktera i očigledne Hristove ljubavi u njima, a ne na osnovu titula ili duhovnih darova. Svaki sistem koji se gradi na darovitosti ili titulama, a ne na karakteru i služenju, smatram suštinski nebiblijskim. Pri tome, vođe, da bi bile efektivne u vođenju treba da imaju određene duhovne darove koje im, od Boga dane, omogućavaju da ispune svoj zadatak, kao deo tima u kojem se darovi nadopunju. 

O duhovnim darovima pisao sam o tekstovima o duhovnim darovima (ima ih više, potražite ih). O razvoju mog razumevanja petostruke službe, pisao sam u tekstu: Da li je pogrešno promniti teološko mišljenje?

Četvrta tačka je naglašavanje „nove objave“ izvan Pisma. Pokret daje veliki prostor proročkim porukama, „svežoj objavi” i subjektivnim iskustvima koja potencijalno postaju važnija od Pisma. Problem nastaje kada se takve „objave“ ne testiraju, ne podvode pod autoritet lokalne crkve i kada stvaraju paralelni autoritet koji stoji pored Biblije.

Kako se to manifestuje? Nalazim tu stvarnu opasnost, ako neko tretira proročku poruku u rangu Reči Božije, npr. da se vodi time u izboru bračnog partnera, budućeg zanimanja, životnih odluka. Proročka poruka može biti samo pomoć u procesu odluke, nikako odlučujući element. Problem nastaje kada nedostaje biblijsko testiranje, kada proroštva mogu da omanu bez ikakve odgovornosti i kada iskustvo postaje važnije od doktrine. 

Biblijsko stanovište je jasno: Pismo je dovršena i dovoljna Božja objava, ono se ispituje, ili istražuje, ne da se proveti tačnost, nego da razumemo da li smo ga dobro razumeli i primenili. Proročka reč je sa druge strane podložna ljudskim uticajima, i zato se uvek ispituje, proverava da se vidi da li je istinita, i šta je ljudski element, i nikada nije u rangu Božije zapovesti, kao nepromenjiva i određena Božija volja. Stav u vezi proročke reči sam objasnio u ovom članku: Proroštvo - proricanje budućnosti ili nešto sasvim drugo, kao i u Vrednosti proročke službe PHZ.

Peti problem je teologija „Kraljevstva sada”, poznata i kao Kingdom Now. Takav teološki pogled, tvrdi da crkva treba da preuzme vlast nad ključnim društvenim strukturama kako bi „aktivirala Hristov povratak”. Iz ove teologije se rodio i Hrišćanski nacionalizam, koji, interesantno zahvata i mnoge neharizmatske crkve.

 Kingdom Now je učenje koje naglašava da se Božje kraljevstvo ne odnosi samo na budući, eshatološki događaj, nego da već sada treba da postane vidljivo na zemlji kroz delovanje crkve. Unutar NAR pokreta ovo shvatanje najčešće je povezano sa tzv. učenjem o sedam bregova, prema kojem Bog poziva vernike da imaju aktivnu ulogu i uticaj u sedam ključnih oblasti društva: porodici, obrazovanju, ekonomiji, politici, umetnosti i zabavi, medijima i religiji. U ovom modelu apostoli i proroci imaju centralnu ulogu. Apostoli se posmatraju kao duhovni stratezi i nosioci vizije koji usmeravaju crkvu i postavljaju pravac njenog delovanja u okviru tih društvenih oblasti. Proroci se smatraju onima koji primaju Božje upute, otkrivenja i duhovne impulse, pružajući uvid u to kako i gde crkva treba da deluje. 

U nekim interpretacijama Kingdom Now učenja naglašava se da crkva treba da „osvoji“ ključne oblasti društva kako bi društvo počelo da odražava Božju volju, što se predstavlja kao deo procesa pripreme za krajnju obnovu. Ovo se nekad opisuje kao saradnja crkve sa Božjim planom u sadašnjem vremenu. Dakle, prema ovom učenju, transformacija društva i angažovanje vernika u „sedam bregova“ ne smatra se samo etičkom odgovornošću, već i delom duhovne pripreme koja prethodi potpunom očitovanju Božjeg kraljevstva i Hristovom povratku. 

Moje mišljenje sam izneo kroz prevod teskta Manifest iz Manile, koji govori o društvenoj odgovornosti crkve i uticaju na društvo. Motiv uticaja nije priprema za dolazak Carstva, nego širenje uticaja Carstva iz ljubavi Božje. U klasičnom hrišćanskom učenju (evanđeoskom, pravoslavnom, katoličkom), Hristov povratak zavisi isključivo od Božje volje i vremena.

Šesta tačka je kultura nekontrolisanih duhovnih praksi.  NAR promoviše ideje poput strateškog duhovnog ratovanja, aktiviranje anđela, vezivanja teritorijalnih duhova i mapiranja duhovnog sveta. Međutim, Novi zavet ne daje mandat da vernici identifikuju imena duhova niti da oslobađaju gradove proročkim aktima. Fokus se spušta sa evanđelja na razne "spiritualne" tehnike, bez čvrstog biblijskog temelja. Marševi, pomazanje novih apostola uz kroz rukopolaganje mačevima, razni obredi koji nastaju iz proročke impresije... Moram priznati da ovu oblast najmanje razumem, nisam o njoj razmišljao dublje, pa zato neću da širim pisanje.

Sedmi problem jeste pomeranje fokusa sa Hrista i evanđelja. Kritičari primećuju da se u okviru ovog pokreta često više govori o liderima, vizijama i proroštvima nego o Isusu, njegovom krstu i njegovom delu otkupljenja. Kada Hristovo delo bude potisnuto drugim sadržajima, centar evanđelja se gubi. Ovo nije samo opasnost NARa, nego i drugih porekta, ali je značajno da se spomene.

O ovim temama želim da govorim otvoreno i jasno, jer je konferencija o Petostrukoj službi prilika da produbimo razumevanje uz zdrav biblijski okvir. Tumačenje službi iz Efescima 4 nije isto što i zastupanje NAR-a. I baš zato što cenim ovu temu, želim da je oslobodim nepotrebnih balasta optužbi i da je vratim u biblijske okvire u kojima i pripada. Ujedno, siguran sam da sam negde u mom tekstu pogrešio, nisam nešto dobro formulisao, i unapred se izvinjavam svima koji se mogu osetiti prozvanima - nije mi to namera. Slobodno me kontaktirajte za razgovor (na raspravljanja o optuživanja "plaho" reagujem, pa to ne savetujem).

Beređi Dušan Bera