Blog KaHristu je namenjen svima onima koji žele da istraže pitanje vere i hrišćanstva. Priče na njemu su životne, iskustva, ili razmišljanja o tekstovima Svetog pisma.
Blog odgovara na pitanje - Kako živeti praktično hrišćanstvo u savremenom svetu?
Autor KaHristu je sveštenik PHZ - Beređi Dušan Bera
Duhovna porodica i duhovna rodbina - kako pravim razliku i zašto mi je to bitno?
Duhovna porodica i duhovna rodbina - kako pravim razliku i zašto mi je to bitno?
"Ovo je naša duhovna porodica, ovako izgleda, bučno, sa klicanjem, govor u jezicima na glas... To su naša porodična pravila, po tome se prepoznajemo. Imamo mi i drugu braću, drugačiji su od nas, ali oni nisu naša porodica. Volimo ih, cenimo, ali ovo je naša porodica."
Dok sam to slušao, pomislio sam - koliko je samo ova izjava istinita. Iako mi je prijalo druženje sa braćom, u toku cele konferencije sam osećao - "Ovo nije moja porodica. Ovo su moja braća u Hristu, volim ih, ali moja porodica, njena pravila, su drugačija."
Taj događaj od pre godinu dana je ostao urezan u moj um. Mnogi se tu muče, ne prave razliku između svoje porodice i ostale braće. Očekuju da svi budu kao njihova porodica... ali to tako ne ide. Pravila i običaji se razlikuju. Jedno je porodica a drugo rodbina...
Porodica je mesto gde se osećaš kao u porodici. Ne mora da ti se sve dopada, ali znaš da su to tvoji.
Druga braća i sestre, nazovimo ih rodbinom, voliš ih, ali to nije tvoja kuća... Pravila su drugačija, drugi običaji, načini izražavanja. Bliski su ti, ali...
Shvatite ovu podelu naravno uslovnom. U Hristu Isusu, svako Božije dete nam je brat ili sestra - brat je ime za drugog vernika. U ovom tekstu ja govorim o razlikama o crkvama, tj duhovnoj porodici.
Prethodne nedelje putovao sam u Cirih. Učestvovao sam u skupu Royal Ragnera Evrope, ali sam učestovao i u tri bogosluženja u Cirihu... Svako je bilo različito, i svaku crkvu sam posetio prvi put...
1. Grupa iz bivše Jugoslavije
Kategorija porodice, i to bliske. Radosno slavljenje, prijateljsko ophođenje, molitve iz srca, molitve za bolesne, delovanje Duha Svetog... Dok sam propovedao, osećao sam se kao kod kuće.
Grupu čine vernici različite pozadine, harizmate, pentakostalci, baptisti... iz Srbije, Makedonije, Hrvatske i Bosne&Hercegovine...
Pentakostalna denominacija. Osećao sam se prilično blisko njima, bliska rodbina. Služba je malo formalnija nego kod nas u Novom Sadu, slavljenje dinamično, propoved odlična... Bilo mi je prijatno iako sam sve primao preko prevodioca.
Posle u hodniku, sreo sam ljude u Rendžerskim uniformama... Pričao sa njima... Još više mi se dopalo...
Velika crkva, više hiljada ljudi, uticajna. Definitivno skoro porodica, možda je samo jezik problem...?
Stara katedrala. Ušli smo na bogosluženje u 18 časova. 30tak ljudi. Pastor je odmereno propovedao. Muzika uglavnom instrumentalna - flauta i pianino. Virtuozi na tim instrumentima, verujem da su muzičari u filharmoniji... Uživao sam u muzici, doživljaju...
...ali ovo je bila samo rodbina.
Nisam osetio dom, ali mi je bilo drago da sam među rodbinom... doduše daljoj, ali i dalje rodbina...
Malo o Groseminster...
Zašto sam bio u Ciriškoj katedrali? Ova crkva je mesto na kojem je propovedao veliki reformator crkve Ulrih Cvingli. Reformacija crkve krajem srednjeg veka nije bila uniformni pokret. Na mnogo mesta u Evropi su mladi sveštenici, čitavši Bibliju, koja je postala lakše dostupna, otkrivali zastranjenja tradiocionalnog hrišćanstva. Među njima se posebno ističu Martin Luter, Žan Kalvin i Ulrih Cvingli.
Cvingli je delovao u Cirihu. Prvi njegov nastup koji je započeo reformaciju u tom delu Švajcarske se desio 1522. Uneo je promene u izgled bogosluženja, propovedao protiv korupcije, upotrebe likova. Naglašavao je Sveto pismo...
No sa druge strane ostao je poznat i po svom konfliktu sa anobaptistima, i progonstvu nad njima...
Porodica, rodbina... kako moje razumevanje utiče na mene?
Cvingli je bio veliki reformator, ali borio se protiv drugih formi i crkvi koje su bile deo reformacije. Nije ih video kao braću i sestre...
Mnogi danas druge crkve vide kao neprijatelje ili konkurenciju. Biram kako ću videti druge, to je moje duboko uverenje. To svi radimo... možemo ih videti kao nekoga ko je drugačiji i zato nam je neprijatelj... ili shvatiti da je to samo druga porodica.
Povezivanje na nivou srca
Ovaj tekst sam objavio već ranije. Ponovo ga čitam danas. No danas mi je povezan sa mojim razmišljanjem o denominacijama.
Denominacije su crkve povezane istim načelima verovanja, čak i u onim najmanjim sitnicama. Različite su im vizije, stil vođstva, ali poveznica je isto verovanje. Denominacije su SPC, Rimo-katolička crkva, Baptisti, Pentalostalci...
Verujem da je vreme denominacija prošlo. Mislim nastaviće one da postoje, imaju denominacije svojih vrednosti... ali kao u istorijskom momentu kada su nastajale denominacije, kada su određeni uticaji definisali da se ljudi povezuju po načelima, sada je drugačije "vreme". Barem ja tako verujem.
Verujem da je došlo vreme povezivanja po "srcu" a ne po "umu". Um je pitanje sličnosti poruke, srce je više pitanje sličnosti, sličnosti vizije, vrednosti, nego same doktrinalne sličnosti. Naravno, ne može se imati isto srce sa lažnim učiteljima, o tome ne govorim. Isto srce prepoznaš u razgovoru, vrednostima, strasti. To te poveže.
Beređi Dušan Bera
Da li pratite naš Youtube kanal? Ako želite možete nas pratiti na sledećem linku (klikni link). Pogledajte ovonedeljnu emisiju Teologije uz jutarnju kafu.
Hvala za ovaj tekst i ovakvo stanovište i nadam se da se po njemi ja mogu osećati kao dalja porodica vaše crkve lepo osećam i u kojoj sam doživela delovanje Duha Svetoga. Hvala
Hvala za ovaj tekst i ovakvo stanovište i nadam se da se po njemi ja mogu osećati kao dalja porodica vaše crkve lepo osećam i u kojoj sam doživela delovanje Duha Svetoga. Hvala
ОдговориИзбришиHvala vama na lepim rečima. Cenim to
Избриши