Savršenstvo vs. Zrelost - Šta Bog traži od mene?

Bog ne očekuje od mene savršenstvo, nego zrelost. Interesantno je to, da nešto znaš, ali tek kada to neko izgovori određene reči, kockice se slože. Do tog momenta kao da fale reči, fali kockica u mozaiku. 

U crkvi je gostovao predavač iz Holandije, Bert den Hertog. Našli smo se sa njim radi dogovora o predavanju na temu crkve i finansija. U ćaskanju na ručku, rekao mi je "Bog od mene ne očekuje savršenstvo nego zrelost". I kockica je upala u mozaik. A ja volim mozaike, posebno kada su završeni. 

Razmišljam o tome da mi nikada ne postižemo potpuno savršenstvo. Okolnosti, naše emocije, grešna priroda, konflikti, dovode do toga da napravimo dela koja nas bole, koja bole ljude oko nas, koje bole našeg Boga, i ta dela Biblija naziva grehom. 

Svaki iskreni i posvećeni hrišćanin mrzi svoj greh. Mrzim ga i ja, iz dna duše. Želeo bi da budem savršen. Da se ne svađam sa suprugom Mirjanom. Da budem uvek strpljiv otac. Da moje oči uvek budu u kontroli i da nikada ne pogledam u pogrešno. Da sam uvek vredan. Da uvek ispunim ono što kažem. I mogao bi da nabrajam... Ali mi ne ide... 

Askete su, u težnji savršenstvu bežale u pustinju, izolujući sebe od svakog uticaja koji ih navodi na greh - sklonili su od sebe sve što može da im skrene pogled, isključili su porodicu i ženidbu, napravili raspored koji im kontroliše svaki momenat vremena (spavanje, molitva i rad) - tako je nastalo monaštvo. Ali istina je da greh nisu pobedili, nisu došli do savršenstva, nego su se izolovali od realnosti života.

Apostol Pavle u Poslanici Rimljanima, u sedmom poglavlju kaže slično - bedan sam ja čovek, ne činim ono što želim da činim, nego ono što mrzim, to činim. Ko će me izbaviti iz ovog grešnog tela...  

Znam dobro da osnova mog opravdanja pred Bogom nije u mojoj savršenosti. Hristos je umro jer nismo savršeni, jer ja nisam savršen. Osnovni postulati Reformacije glase - Samo Verom, Samo Hristos, Samo Milost. Ta tajna je oslobodila mnoge - samo verom u Hrista, kroz Njegovu milost se čovek spasava.

Bez milosti sam izgubljen. Ne mogu biti savršen. Bez Hristovog dela na krstu nemam šanse. Mogu jedino da verujem, a fantastična vest evanđelja je - to je dovoljno. Znam ja to... ali su mi falile reči. A kada nemaš tu reč i dalje patiš jer nisi savršen. I ne mogu nikada biti savršen dok ne dođe večnost.

Ali zrelost, to je već nešto drugo. Zreo hrišćanin (zrela hrišćanka) je ona/j koji/a razume istinu, koji/a živi istinu Reči Božije. Nije savršen/a, ali i to prihvata sa zrelošću. Umesto da se kinji, sudi samom sebi, on/a se  suočava sa svojim porazima (i pobedama), i nastavlja dalje. On/a nastavlja da ispoveda svoje grehe, kroti svoje telo postom i molitvom, gradi svoj duh čitanjem Reči Božije, služi drugima i odriče se sebe. Zreo vernik nastavlja da raste u spoznaji i iskustvu, jer rast je cilj. 

I da bude jasno, mnogo toga, mnogo greha, loših postupaka, sa zrelošću nestaje, ali sa nečim od tog tereta, slomljenosti, se sočavaš do groba, ili do Carstva Nebeskog, kada ću konačno postiću moju težnju... da budem savršen. A do tada nastavljam da rastem u zrelosti.

Beređi Dušan Bera