Draga crkvo, braćo i sestre, neka vas Bog blagoslovi u ovoj 2024. godini od rođenja Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja i Boga našeg. Kao i svake godine pišem pismo sa željom da procenim smer u koji nas Bog poziva. Ove godine me je zaokupila priča o kralju Asi.
Ko je kralj Asa?
Kralj Asa, praunuk velikog Solomona, i čukununuk Davidov. Kraljevao je Judom, Severnim carstvom.
1. Kad se Avija upokojio sa svojim precima, sahranili su ga u Davidovom gradu. Njegov sin Asa se zacario umesto njega, a u njegovo je vreme u zemlji deset godina vladao mir. II Dnevnika 14
Asa je bio reformator, revnostan u tom delu. Posvetio se tome da iz Jude iskoreni idolopoklonostvo. Uništavao je idole koji su podignuti prethodnim vekovima, nešto što ni David, a ni Solomon nisu činili. Opisano je da ni rođenoj majci nije progledao kroz prste.
16 Takođe, Asa je svoju majku Mahu uklonio s položaja carice majke, jer je načinila odvratne Aštartine stupove. II Dnevnika 15
Bog je Asi dao mir, i pobedu u ratovima. Asa je to iskoristio da obnovi i utvrdi Judu.
6. U Judi je izgradio gradove-utvrđenja jer je za vreme njegove vladavine bio mir u zemlji. Tih godina niko nije ratovao sa njim jer mu je Gospod dao mir. 7 I on reče Judi: „Hajde da sazidamo ove gradove, da ih opašemo zidinama, kulama, vratima i rešetkama dok je još mir u zemlji. Tražili smo Gospoda, našeg Boga, tražili smo ga i on nam je dao mir sa svih strana.“ Tako su gradili i napredovali. II Dnevnika 14
Čitao sam ovaj tekst 31.12.2023. u dnevnom čitanju, i propovedao ga na novogodišnjoj službi. Duboko osećam da je Bog sa ciljem stavio ove stihove pred mene u periodu kada se molim i razmišljam o sledećoj godini za našu crkvu, i Srbiju. Dopada mi se kod Ase njegova revnost, dopada mi se građenje koje je opisano. Lepe su te reči "tako su gradili i napredovali". Ja volim građenje i napredovanje... Kako da gradimo kao crkva?
O građenju ili crkva je kao simfonija
Deo moje propovedi je bio i sledeći fleš mob - pogledajte video:
Dok sam gledao video, zaplakao sam i sledeće misli su mi došle za nas kao crkvu:1. Lepo je kada jedan svira, ali simfonija je zvuk mnogih.
Lepo je kada je neko u crkvi darovit, ali lepota crkve je u služenju mnogih. Tek nadodavanjem nas ostalih, kao dara crkvi i drugima, razvija se i simfonija.
2. Simfonija (gr) - slaganje mnogih: Slaganje zahteva uklapanje i kompromis
Najteži deo crkve jeste slaganje. Crkva je mnoštvo različitosti, mišljenja, karaktera, iskustava - to je blagoslov ali i teret. U crkvi se različiti ljudi udružuju radi zajedničke vizije... a to traži da se uskladimo. Ključna vrednost je da gledamo druge kao dar crkvi, i dar nama, kao celokupne ličnosti...
3. Simfonija je kada se okupimo oko vizije i svako daje svoj doprinos
Naša vizija je: Kao Crkva Novog Sada sanjamo da vidimo nas grad transformisan pod uticajem Duha Svetog i pretvaramo san u akciju gradeći savremenu crkvu u kojoj su svi dobrodošli; u kojoj vlada atmosfera ljubavi i nade, slavljenja i molitve, učeništva i akcije; koja značajno doprinosi dosezanju 10 procenata novosađana za Hrista.
4. Uvek ima onih koji žele da sviramo njihovu simfoniju ali to je njihova simfonija
Uvek ima onih koji znaju bolje od nas, koji love greške i tumače poteze. Uvek ima onih koji misle da znaju bolje, da su pozvani da koriguju i ispravljaju. Treba čuti kritiku, naravno, ali tamo gde je dobronamerna, gde proizilazi iz želje da se pomogne, a ne da se spotakne. Ako nije dobronamerno, neka sviraju njihovu simfoniju, a nas neka ostave na miru...
5. Uspešno izvedena simfonija donosi radost mnogima
Crkva koja deluje kako treba, blagoslov je svima koji su njen deo (osim onih koji hoće drugu simfoniju).
6. Pojedinac pokreće zvuk. Da li si to ti?
Pojedinac pokreće zvuk simfonija, tako isto i Bog u srca ljudi stavlja san o promeni. U našoj crkvi ne pokrećemo stvari dokle nema osobe koja je primila poziv od Boga da pokrene zvuk promene. Ključno pitanje je - na šta tebe Bog poziva? Da li si ti onaj/ona koja pokreće zvuk?
Šta me muči oko Ase?
Da se vratim sada priči o kralju Asi. Asa gradi i napreduje. To me je privuklo ovom tekstu. Međutim imao sam priblem da razumem sledeće: nekoliko puta se ponavlja u tekstu njegova odluka da ukloni idole.
Na samom početku njegove vladavine piše:
"2 Asa je činio dobro i pravo u očima Gospoda, njegovog Boga. 3 Uklonio je sve tuđinske žrtvenike i žrtvene bregove, porazbijao sve svete stubove i posekao Aštartine stupove. 4 Zapovedio je Judi da traže Gospoda, Boga svojih otaca, i da drže njegov Zakon i zapovesti. 5 On je iz svih gradova u Judi uklonio žrtvene bregove i stubove u čast sunca, pa je u njegovo vreme carstvo bilo u miru." II Dnevnika 14
Narod Kuša napada Asu, brojno nadmoćan, i Bog daje Asi veliku pobedu. Pomislili bi da je Asa uspeo da završi zadatak čišćenja Izrailja, kad dolazi prorok i prorokuje, a Asina reakcija je sledeća:
"8 A kada je Asa čuo Odidovo proroštvo, osokolio se i odstranio gadosti iz cele Judine zemlje, iz Venijamina i iz svih gradova koje je osvojio u Jefremovom gorju. Obnovio je i žrtvenik Gospodnji koji je stajao ispred Gospodnjeg trema." II Dnevnika 15
Ponovo čišćenje zemlje od idola. Posao nije bio završen. Narod se zaklinje Bogu u nastavku, a posle zakletve mi čitamo:
"16 Takođe, Asa je svoju majku Mahu uklonio s položaja carice majke, jer je načinila odvratne Aštartine stupove. Asa je posekao stupove i spalio ih u dolini Kidron. 17 No, iako nije uklonio uzvišice iz Izrailja, Asino srce je bilo u potpunosti verno sveg njegovog života." II Dnevnika 15
Izrailj nije Asino carstvo, ali ponovo, treći put čitamo (iako ovo ne mora biti hronološki redosled) o uklanjanju idola.
Razmišljam - zašto se ta priča o uklanjanju idola ponavlja između perioda pobeda? Izgleda mi da nije uspešno završio taj zadatak, ili da se problem stalno javljao? I konačno, šta je tu praktična poruka za nas kao crkvu?
Volim građenje, i čeznem za mirom u kome bi moglo da se gradi. Za sve godine službe nisam to doživeo, takav mir. Taman pomislim, evo ga, momenat je, i kreću potresi, da li spolja ili iznutra. Čitao sam negde, da je posao pastora, po riziku od srčanog udara zbog stresa, što se tiče osiguravajućih kuća, u najvišim kategorijama rizika. Ne znam da li je to istina, ali verujem da jeste, jer mira nikada nema. Ne kukam, verujte mi, ni najmanje, volim moju službu, ali poenta je da se neke stvari stalno ponavljaju.
Slušam propovedi, predavanja... drugih crkvenih vođa. Interesantno mi je da čujem, da vođe koje vode desetine hiljada, i dalje ne nalaze taj mir. Stalno se nešto ponavlja, stalno treba nešto rešavati, stalno se suočavati sa "idolima i uzvišicama" - šta god da to znači u bilo kom kontekstu. Možda je poruka iz Asinog života, da se prihvati to stanje, da je mir samo privremena kategorija za crkvu Hristovu?
Sinoć, dok sam se molio, verujem da mi je Bog progovorio - "Stalno čišćenje je molitva i post!!!!!!!!!". Već neko vreme razmišljam o tome (propovedao sam Ezru 8 poglavlje na sastanku tima, i to me je pokrenulo - Ezra, ne znajući kako da transportuje dobro do Jerusalima pokreće molitvu i post). Molili smo i postili, nije da nismo, ali već duže vreme je naša molitva i post usmerena bila ka Srbiji, spasenju naroda, ali ne kao proces čišćenja, promene, izgradnje... Pa planiram u sledećem periodu da sebe pokrenem, a i vas u ovoj 2024. na molitvu i post. Za sada je tema ove godine - čišćenje hrama...
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар