Pripremam predavanje za konferenciju "Hope for People and Nature Conference 2022". Razmišljam o teološkoj postavci brige za životnu sredinu. Iako imam mogućnosti da govorim različite teme, iz nekog razloga misli su mi vezane za temu Biblijskog jaza, o kome sam pisao prošle nedelje.
Biblijski jaz i kako je Bog prekinuo tišinu?
Biblijski jaz jeste period istorije pisanja Svetog pisma koji je trajao 400 godina. Pisao sam o tome OVDE. Smatram da je se jaz dogodio jer je Stari zavet rekao sve što je imao da kaže. Morao je da dođe Spasitelj da prekine tišinu.
Okdo-ri
Setio sam se doživljaja od pre nekoliko godina, prilikom putovanja u Koreju. Šokirao sam se da tamo niko ne zna engleski, i uglavnom nisam znao šta me očekuje, kuda idemo, što je za mene donelo obilje frustracije. Jedan dan probudili su me, rekli da taj dan putujemo, da ponesem stvari i da ćemo prespavati negde… Negde. Seo sam u kola, I ispalo je da smo od Seula otišli na drugi kraj Koreje. Vozili smo se satima.
Na kraju smo došli do mora, ukrcali se pešice na trajekt. Na drugoj strani, na ostrvu, čekao nas je pastor sa raspadnutim kombijem. Sa njim smo vozili sve manjim putevima po tom ostrvu, sve dok nismo došli do male luke. Pastor je obuo čizme, ušao u mali čamac i rekao rukama “Ulazite”.
Noć je padala, mi se vozimo na malom čamcu na Istočno Kineskom moru, između plantaža algi… I odjednom, nad morem, zasijao je veliki neonski krst. Pastor kaže, tamo idemo, ostrvo Okdo-ri. Krst nad morem, najdalje što sam mogao da dođem od kuće. Te noći sam sedeo sa hrišćanima koji su bili prva generacija koja se obratila od animizma. Evanđelje je stiglo na kraj sveta (pisao sam o tome OVDE)… Ali poenta moje price je ćutanje je prekinuto slavno. Kao krst nad morem, Hristos je uzdignut radi nas da prekine ćutnju.
4 A kada je nastupilo pravo vreme, poslao je Bog svoga Sina koga je žena rodila. On je živeo pod Zakonom, 5 da bi otkupio one koji su pod Zakonom, da postanemo deca Božija. 6 A pošto ste deca, posla Bog Duha svoga Sina u naša srca, koji kliče: „Ava, Oče!“ 7 Stoga nisi više rob, nego sin; a ako si sin, onda si i subaštinik nasledstva koje je Bog pripremio.
Tišina u vezi prirode
Moram reći da se baš mučim da uobličim moju poruku. Osećam da ne treba da odustanem od teme Biblijskog jaza i kako se on odnosi na prirodu, ali ne uspevam da uhvatim jasnu, snažnu poruku. Preispitujem sebe, da li nisam izabrao ovu temu iz želje da nešto novo kažem, drugačije, a sve iz razloga što je konferencija akademskog karaktera? Da li me vodi moj ponos?
U realnosti, knjige kojima je završeno pisanje Starog zaveta, ne bave se puno prirodom, niti njenom sudbinom. Jedina poveznica je u Malahiji, gde se sudbina sveta povezuje sa pokajanjem čoveka. U poslednjem stihu ove knjige, u četvrtom poglavlju - 6 On će da okrene srce otaca prema sinovima i srce sinova prema očevima, da ne bih došao i udario zemlju kletim uništenjem.
Stih govori i o tome da će zemlja biti pošteđena kroz pokajanje čoveka. Ponovo naglašavam da stihovi nisu vezani za brigu o stvorenju, pošto sud ne bi došao kroz zagađenje, korupciju, nego je uništenje Božija intervencija. Obećanje je da Bog neće uništiti Svet, zbog dela Mesije i promene čovekovog srca kao rezultat toga.
Kada sagledam sve, nekako mi izgleda da je priroda i dalje u JAZU, u međuprostoru. O tome govori poslanica Rimljanima 8:
18 Smatram, naime, da patnje koje nas trenutno snalaze nisu ništa u poređenju sa slavom koja ima da se otkrije na nama. 19 Jer, čitava tvorevina s čežnjom iščekuje da se pokaže slava Božijih sinova. 20 Tvorevina je potčinjena prolaznosti, i to ne svojevoljno, nego po volji onoga koji ju je potčinio, u nadi 21 da će i ona sama biti oslobođena ropstva propadljivosti, radi slobode i slave dece Božije. 22 Znamo, naime, da čitava tvorevina uzdiše i muči se sve do sada, kao žena na porođaju.
Tekst prikazuje Stvorenje u patnji i iščekivanju slobode, zaglavljeno u destrukciji sveta u kojem živimo, zaglavljeno u efektima ljudskog pada. Izgleda mi da je stvorenje poslednje koje će doživeti potpuni uticaj Hristovog dela.
Sa druge strane i dalje razmišljam o stihu iz Malahije 4:6, o okretanju srca. Stih, očigledno govori da je promena srca povezana sa sudbinom sveta. Kontekst ovog stiha ne govori se samo o roditeljskoj/dečijoj ljubavi, nego da će promena koju će doneti Mesija ispraviti ono što je krivo, da se neće više ponavljati zlo iz generaciju u generaciju. Moglo bi se reći da ispravljanje srca utiče na celokupno delovanje čoveka, pa i odnos prema Stvorenju (prirodi), ali je to prilično propovednički nategnuta poruka. ...
Sve u svemu, kako vi to vidite? Kako vidite poruku Svetog pisma prema Stvorenju? Posebno u vezi pitanja Biblijskog jaza... Trebam pomoć.
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар