Da li čitati Psalme, The Message - Eugene H. Peterson (izdanje na modernom hrvatskom jeziku)?

Da li ste čitali Mesidž, parafrazirani prevod knjige Psalma na hrvatski jezik? 

Prošle nedelje dobio sam ovaj prevod od dragih prijatelja. Moram priznati da sam do sada uglavnom izbegavao ovo izdanje Biblije, ali čitajući ga menjam mišljenje. I dalje nisam siguran da li se Mesidž može nazvati Biblijom u klasičnom i teološkom smislu tog termina, ili je više u pitanju komentar Biblije, ali moje trenutno mišljenje i iskustvo čitanja je iznenađujuće pozitivno. 

Moram da naglasim, na samom početku teksta - ovo je blog o mom ličnom doživljaju ove verzije biblijskog teksta a ne stručna analiza. Ne želim nikoga da povredim mojim komentarima, niti pokušavam da nekom promenim mišljenje, niti da izazovem neku polemiku, nego da pokažem zašto je meni iskustvo čitanja Psalma, prevod The Message korisno. 

The Message - Eugene H. Peterson

The Message je jedinstven prikaz poruke Svetog pisma. Iako je prevođeno sa izvornih grčkih i hebrejskih tekstova, prevodilac je više obratio pažnju na to da tekst bude razumljiv savremenom čitaocu, nego na doslednost u prevođenju izvornog teksta.

Prevodilac Eugen Peterson

Autor Mesidža je Eugen Peterson (1932.-2018.), pastor, učitelj, pisac i pesnik. Karijeru je počeo u akademskim krugovima, kao predavač na nekom teološkom fakultetu, da bi je kasnije nastavio kao pastor lokalne crkve u oblasti Baltimora. Upravo ga služenje u crkvi navodi da se prihvati poduhvata prevoda, jer uočava da mnogi članovi crkve imaju problem u razumevanju Svetog pisma, zbog arhaičnosti rečnika i misli drevnih tekstova i prevoda.

Dinamička vs. Formalna Ekvivalencija

Pojedini autori smatraju da je Mesidž dinamičan prevod teksta Biblije. Definicije kažu: dinamičkom ekvivalencijom kao prevod smisla za smisao (prevod značenja fraza ili cijelih rečenica) s čitljivošću na umu, i s formalnom ekvivalencijom kao prevod reči za reč (prevođenje značenja riječi i fraza na doslovniji način), zadržavajući doslovnu vernost. 

Jednostavnije rečeno, dinamički (nisam siguran da je ovo srpski termin, ali ne mogu pronađem, da li je "dinamični" ili "dinamički"?), znači da se prevodi značenje teksta nasuprot težnji da se prenese doslovno značenje reči. Gotquestions.org definiše to na sledeći način: Razmatrajući originalni kontekst, kulturu, jezičke figure, i druge elemente jezika, dinamička ekvivalencija teži da pomogne čitaocu Biblije da razume tekst na isti način (ili što sličniji) kao čitaoci kojima je tekst originalno napisan. 

Da li je to adekvatna definicija ovog poduhvata prevođenja, o tome u nastavku teksta.

Reakcije na Message 

Rekacije na ovaj prevod su šarenolike, kao što je i Crkva šarenolika. Kreću se od pohvala do anatemisanja. 

Kritike The Message 

1. Najčešća kritika je parafraziranje stihova - veoma slobodno, do granice uticaja na razumevanja teksta.
   Tblfaithnews to komentariše: Ovo nije prevod, ovo je parafraza, što ga čini u najboljem slučaju komentarem. Mesidž je ideja jednog čoveka o tome šta Biblija govori, a ne stvarno Reč Božija. Znam da autor interpretira delove Biblija da ti um eksplodira od oduševljenja, ali postoje i čitavi delovi gde je smrtonosno pogrešio i uključio lažne nauke. Kako sam rekao, to je komentar, ne prevod, i tako ga treba posmatrati. 

2. Klasičan primer koji se navodi o pogrešnosti prevoda, uglavnom u svakom blogu koji sam pročitao, jeste prevod molitve "Oče naš".
   - U klasičnim prevodima početak glasi: Oče naš koji si na nebesima, neka se slavi ime Tvoje, neka bude volja tvoja, kako na nebu, tako i na zemlji...
   - Mesidž to prevodi: Naš Oče na nebu, otkrij ko si, postavi ovaj svet kako treba, učini ono najbolje, kako gore, tako i ovde... 
   Očigledan je problem koji mogu ljudi imati kada se pročitaju ovakav prevod. Čudno im zvuči, strano za nenaviknuto uvo, ali im nedostaje prikaz svetosti.

3. Pojedini kritičari smatraju da podstiče lenjost kod vernika, jer umesto da ulože lični trud u pokušaju da razumeju Pismo, dobijaju "prožvakan" tekst.

Pohvale za The Message

1. Najčešća pohvala za Mesidž, jeste čitljivost. Lako se čita, prati misao, zabavno je za čitanje. Za mnoge koji nemaju analitički um, Mesidž omogućava da lakše razumeju šta čitaju, bez traganja za istorijskim, kulturološkim i drugim elementima.
2. Smatra se da motiviše na čitanje Svetog pisma umesto da stvara lenjost, jer kada ljudi shvate poruku, razviju naviku čitanja, to ih vodi da požele da sagledaju istu tu poruku iz drugih prevoda Svetog pisma. 
3. Donosi osveženje kod onih koji su čitaju Sveto pismo puno godina, decenijama. Novi pogled na određeni stih oživljava njihovo razumevanje teksta, pokreće novi žar za čitanjem.
4. Teološke zamerke uglavnom potiču sa blogova koje bi mogli nazvati "niko osim mene". Tačnije niko nije ispravan u razumevanju Svetog pisma osim nas. To ne znači da ne postoje osnove za kritiku prevoda, nego samo ukazujem da je mnogo toga prenaglašeno.
5. I konačno rečima samog autora, u vezi prevoda Psalma (prenosim sa sajta izdavača):
   Kao pastoru, obveza mi je (između ostalog) bila učiti ljude moliti, pomoći im da daju glas iskustvu bivanja čovekom te da oboje čine iskreno i temeljito. Uvidio sam da to nije tako lako kako sam očekivao. Započeti je dovoljno lako. Poriv da molimo nalazi se duboko u nama, u samome središtu našega stvorenoga bića, stoga će bilo što biti dovoljno da nas pokrene: „Upomoć!“ i „Hvala!“ naše su osnovne molitve. Ali iskrenost i temeljitost ne dolaze tako spontano. 
   Nije ni čudo da nailazimo na poteškoće kada pomislimo da ulazimo u razgovor sa svetim Bogom koji svetove rečju dovodi u postojanje. Osjećamo se nespretno i neprikladno: „Nisam dovoljno dobar za ovo. Pričekat ću dok se malo ne dovedem u red i dokažem da sam dobra osoba.“ Ili nalazimo izgovore tvrdeći da nam rečnik nije dorastao zadatku: „Daj mi par meseci – ili godina! – da uvežbam molitve koje su dovoljno doterane za takav sveti sastanak. Tada se neću osjećati tako nesigurno i nelagodno.“ Kada neko sa mnom podeli ovakve poteškoće, najčešće mu u ruke stavim Psalme i kažem: „Idi kući i moli ovo. Pogrešno si shvatio molitvu; molitve koje ćeš naći u ovim psalmima razbi će tvoja pogrešna shvaćanja i uvesti te u pravu stvar.“
   Uobičajena reakcija onih koji učine kako im kažem jest iznenađenost – nisu očekivali da će takvo što pronaći u Bibliji. A ja se tada iznenadim što su oni iznenađeni: „Zar si mislio da će to biti molitve pristojnih ljudi? Zar si mislio da će jezik psalmista biti uglađen i uljudan?"
   
   Većina je hrišćana kroz vekove učila moliti izgovarajući psalme. Judeji su nas, sa nekoliko vekova prednosti u području molitve i slavljenja, opskrbili ovom knjigom i jezikom prikladim za odgovaranje Bogu koji nam se obraća. 
   U engleskom prevodu Psalmi često zvuče izbrušeno i doterano, odzvanjanju elizabetanskim rimama i načinom izražavanja. Kao književnost su neuoporedivi. Ali kao molitva, kao izrazi muškaraca i žena zanesenih Bogom u trenucima ljutnje, slavljenja i naricanja, ovim prevodima nešto nedostaje...
   Psalme sam počeo prevoditi u ritam i idiome savremenog engleskoj jezika jer sam želeo muškarcima i ženama dati pristup velikom rasponu i sjajnoj energičnosti molitve na jeziku koji im je najbliži, a to je i jezik na kojem su prvi put bile izrečene i na kojem su ih David i njegovi naslednici i zapisali. I dalje sam uveren da tek kada razumemo surovu iskrenost i detaljnu temeljitost možemo postati celoviti, istinski ljudi u Hristu Isusu, koji je takože molio Psalme. 

Sagledavajući pohvale i kritike, mislim da je jedina mana ako se insistira da je The Message u rangu sa doslednijim prevodima Svetog pisma što se tiče autoriteta vere, ispravnosti nauke Hristove. Smatram da ne može biti izvor doktrinalnog razumevanja Svetog pisma, nego samo kao pomoć u ličnoj pobožnosti. Činjenica je da je autor u prevod uključio svoje teološko promišljanje Boga (sa druge strane da li je i jedan prevod imun od toga?). 

Slika je preuzeta sa: https://www.facebook.com/Vinograd.knjige/

Hrvatsko izdanje The Message Poruka Psalma  - Bibija na suvremenom jeziku 

Koliko znam, u Hrvatskoj se radi na prevođenju Novog zaveta (nisam proverio). Do sada je prevedena The Message poruka Psalma- Biblija na savremenom jeziku.

Podatci koje sam pronašao na internetu hrvatskog izdanja su oskudni. Prvodilac Mirjana Vojinović, lektura Mirjana Matijašević, izdavačka kuća Vinograd, Pula, godine 2019.

Predgovor hrvatskom izdanju dao je Josip Lončar, suvoditelj Katoličke harizmatske zajednice "Dobri pastir" i suosnivač i ravnatelj Neprofitne ustanove za promicanje kršćanskih vrednota Kristofori. On kaže: Jezik je život tkivo koje se neprestano menja. Svaki naraštaj ima svoj jezik, pa tako i potrebu za svežom, aktuelnom i razumljivom porukom Pisma, kakava je bila i za prve čitatelje. To je želja ovog prevoda. On jezikom koji nam je danas blizak prenosi ton i ritam, nijanse i suptilnost orignalnih jezika, i time gradi most preko vekova jezičkih mena, a kako bi nam približio doživlaj prvih čitatelja...

O tome kome je prevod namenjen kaže: 

Prvenstveno će biti zanimljiv i koristan onima kojima do sada Božija reč, pogotovo ona starzavetna, nije doprla ni do razuma ni do srca jer je zbog jezičke barijere nisu mogli razumeti. Potom, onima kojima su se sa Pismo upoznali do te mere da su im standardni prevodi postali donekle beživotni. 

Kako čitati prevod kao što je Mesidž?

Konačno, moj doživljaj Mesidža je pozitivan. Zapravo mogu reći izrazito pozitivan. Več prvim otvaranjem knjige, čitajući reči Psalma prvog oduševio sam se izborom reči. Reči drugog stiha u većini prevoda glase: "Nego mu je omileo zakon Gospodnji", Peterson međutim parafrazira: "Ti radije treperiš od užitka nad Rečju Božijom". Kupio me je ovom stilskom figurom.

Uključio sam Mesidž u moju dnevnu pobožnost. Trudim se da svaki dan čitam odeljak Svetog pisma i zapišem belešku o tome, naučim neki deo Pisma napamet (trenutno pamti Psalme prema prevodu Luje Bakotića) i molim. Od prošle nedelje ukjučio sam i čitanje Psalma iz Mesidža. Donosi mi svežinu.

Čitam ga kao komentar, kao priručnik za pobožnost ali ne i kao izvor doktrine ili ispravnog veroispovedanja. Dopuštam da je prevodilac napravio grešku. Ponovo da kažem, proveravam i druge prevode Svetog pisma. Pri istraživanju biblijskog teksta uvek koristim više prevoda, komentara (knjige koje sažete iznose istorijsku, teološku, kulturološku, jezičku ... pozadinu teksta), leksikone, jer i prevodioci greše.

Već sam pisao o drugim prevodima Svetog pisma na srpski jezik. Jedan od tekstova možete pročitati OVDE. 

Mislim da je užasna greška kada crkva "zakralji" neki prevod, bez obzira da li se on zove The Message ili se zove KJV (King James Bible) ili Sinodov prevod. Crkva ima neverovatnu sposobnost da se svađa oko svega, pa čak i oko toga koji prevod koristi i koji prevod je svet, pa tako pojedine crkve Balkana, smatraju "svetim" engleski srednjovekovni prevod... Čudno. Bolje je koristiti sve što nam se nudi, i približava nas Bogu. Zato odbijam tu "čudnost" i "treperim" čitajući Reč. 

Beređi Dušan Bera 

Ovonedeljna Teologija uz jutarnju kafu bavi se pitanjem Fino podešenog svemira. Pogledajte na našem Youtube kanalu, i pratite nas.