Pismo pastora na početku 2025. godine

Draga moja crkvo, blagoslovena vam i sretna 2025. Neka Bog izlije blagoslove svoje na nas (vas), čuva nas od zla i da mudrosti. Naša srca neka menja, i da u ovoj godini pred nama donosimo dobre odluke i mudre poteze.

Pismo pastora na kraju 2024... 

Godina za nama je meni lično bila teška. Jedna od najtežih u mom životu, kako na ličnom planu, tako i što se tiče crkve, a ni događaji u Novom Sadu nisu uticali da olakšaju prošlu godinu. Uticalo je to i na vas crkvu, znam.

1. Oporavljam se o cističnog tumora bubrega. 

Ušao sam u kategoriju oporavljenih bolesnika od malignih bolesti. Teška je to kategorija i neizvesna, ali šta da se radi. Još uvek mi nije jasno zašto se dogodilo to što se dogodilo (mislim na duhovni aspekt bolesti). 

Prošlo je tek tri meseca od operacije u kojoj sam izgubio levi bubreg. Međutim celo leto i jesen je obeležila moja bolest a cela godina nam je u crnoj boji kancera. Mirjanina mama je u martu umrla od posledica kancera, da bi nas u junu dočekala vest da sam ja potencijalno oboleo od tumora. Možete samo zamisliti borbe... ali su gotove.

Poslednja skeniranja (MR), pokazuju da mi je abdomen čist što se tiče tumorskih promena, ali je sve još uvek pod upalom, poremećeno. Lako se zamaram, što me posebno nervira. 

2. Borba da centar preživi

Ova godina je bila teška i što se tiče Rehab centra. Daniel i Verica su istupili iz vođena ove službe krajem prošle godine a i iz naše crkve. To nas je dovelo u novu poziciju. Prikupljanje novca za organizaciju definitivno nije u spisku mojih darova. Sećam se negde u februaru, kako sam se okretao u krevetu razmišljajući kako dalje. Mučilo me je pitanje da li rehab ima budućnost, kako dati ljudima platu, momcima hranu - rupa od više desetina hiljada evra mi je izgledala nedostižna.

Trenutno je rehab na nuli. Nismo ušli u dugove, uspeli smo da pokrijemo sve troškove. Pokrivamo 76% troškova našim radom, a ciljamo u sledećoj godini da to bude barem 85%. 

I dalje ima puno izazova, ako nisu finansijski, onda je neki drugi problem. Misliš da je sve dobro, da Centar dobro funkcioniše a onda stigne spisak prekršaja i zloupotreba, baš kao spisak koji sam dobio danas na viber. Ali to je rehab.

3. Slika traktora u blatu. 

U toku jeseni, dobio sam proročku sliku od brata.  Prenosim njegov tekst:

"Pre nekoliko meseci sam u molitvi za crkvu video jednu sliku. Izgledalo je kao da sam u crkvenoj zgradi, a iz drugog ugla sam mogao da vidim da je ona zapravo upala u duboko blato. Lokacija gde se sve to nalazilo je u Futogu, iza fabrike Aroma, a tu se nalazi neko stalno blato. Misao oko ovih slika je da je crkva upala u blato, ali da bi izašla potreban je snažan traktor. Medutim blato je toliko duboko i da vreme kada treba da se izvuče je onda kad to blato krene da se suši. Tu je kraj."

"Sad na službi se dogodilo da sam video drugu sliku. Kao neki nastavak. Slika i lokacija su iste, samo ovaj put u dubokom blatu se nalazi i traktor. Sva četri točka su mu blokirana. Na mestu vozača nema nikoga, a Bera pokušava da odglavi točak po točak. Mukotrpno gura jedan točak, pa kada krene da se okreće on predje na drugi da odglavljuje. Medjutim ono sto se desava da se točkovi iznova i iznova zaglavljuju.  A on kruži okolo i kako pokrene jedan točak umori se pa onda krene neki drugi. Ono što se dešava da on tu ne shvata da mu je potreban pogon 4x4." 

Proročke slike su uvek podložne ispitivanju, tumačenju, zapravo zapoveđeno nam je da to činimo - ispitujemo proroštva. Molim se, ispitujem, i sve više prepoznajem istinitost.  Dotiče me jer dok ovo kucam čitam i moje prošlogodišnje pismo, a posebno sledeći pasus:

"Sinoć, dok sam se molio, verujem da mi je Bog progovorio - "Stalno čišćenje je molitva i post!!!!!!!!!". Već neko vreme razmišljam o tome (propovedao sam Ezru 8 poglavlje na sastanku tima, i to me je pokrenulo - Ezra, ne znajući kako da transportuje dobro do Jerusalima pokreće molitvu i post). Molili smo i postili, nije da nismo, ali već duže vreme je naša molitva i post usmerena bila ka Srbiji, spasenju naroda, ali ne kao proces čišćenja, promene, izgradnje... Pa planiram u sledećem periodu da sebe pokrenem, a i vas u ovoj 2024. na molitvu i post. Za sada je tema ove godine - čišćenje hrama... "

Nisam ustrajao. Doživljavam ovu poruku kao opomenu, čak i kao lični poraz.  Video sam drugi točak kako se okreće u blatu i ostavio poverenu poruku da se okreće u blatu. 

Ne dopada mi se ta slika mene (nas). Vreme je za promene. 

... Pismo pastora na početku 2025.

O teškim rečima sam pisao do sada. Nije mi namera da nas obeshrabrim. Uvek pokušavam da budem iskren sa crkvom i sobom, da ne naduvavam naše emocije nego da govorim iskreno. 

Jedna od najznačajnijih duhovnih lekcija u prošloj godini se desila kroz naša čitanja Novog zaveta istorijskim redom. Puno sam naučio u tom čitanju, a posebno o životu Apostola Pavla. Periodi intenzivnog apostolovog rada su smenjivali periodi obeshrabrenja. Iza eksplozije Soluna i Korinta (napisane tri poslanice, osnovane mnoge crkve...) je sledio muk zatvora u Ćesariji, a onda bi ponovo se desila eksplozija delovanja u Rimu. Tešku borbu je Apostol vodio, bio u dolinama, da bi se onda penjao na vrhove. Međutim, mi kada mislimo o Apostolu, doživljavamo ga pobedonosnim.  

Crkva Hristova je pobedonosna crkva. 

Pobeda podrazumeva borbu, jer ako nema borbe nema ni pobede. Nužnost pobede jeste borba, dok je suprotnost pobedi poraz. Da bi nešto bilo, mora imati svoju suprotnost. Nema hrabrosti bez straha, nema vere bez sumnje, nema iskrenosti bez iskušenja da nešto prikrijemo... Što se tiče crkve namerno koristim  reči nužnost i suprotnost. 

Pobeda crkve nema suprotnost u poraženosti nego ima u nužnosti borbe. Hristos ne poznaje poraženu crkvu. On je rekao - "Sazdaću crkvu svoju i vrata pakla neće je nadvladati." (Matej 16.18.). Obećao je borbu, ali i pobedu. Nema pomena porazu.

Pre neku nedelju sam propovedao o crkvi ko nevesti, slici koja je otkrivena u Pismu na više mesta. U Pesmi nad pesmama nevesta je opisana kao "strašna kao vojska pod zastavama bojnim". 

                "Lepa si ti, draga moja, kao Tarsa, 

             Mila si kao Jerusalim 

             Ali si strašna kao vojska 

             pod zastavom bojnom." 

                            Pesma nad pesmama 6:3 (4)

Iako verujem da je Pesma nad pesmama ljubavna pesma, ovaj odeljak ne vidim kao ljubavni. Niko se ne udvara devojci sa rečima: "Mala, strašna si kao vojska pod zastavom bojnom". 

Slika iz Pesme govori o slici Crkve, pobedonosne crkve. Verujem u takvu crkvu, borbenu, pobedonosnu. Strašnu kao vojska pod barjakom bojnim. Punu problema, borbi, iskušenja, dolina, kako sam pisao u početku teksta, ali u konačnosti silnu i pobedonosnu. 

Suština je, mi uvek biramo kako ćemo gledati. Čaša je ili poluprazna ili polupuna. Krofna je ili rupa u testu ili testo oko rupe. Ne postoji zlatna sredina u ljudskom umu. Vera je isto takva, nema zlatne sredine, biraš šta gledaš, problem ili Pobednika... Fokurisanjem na problem, zaboraviš na Pobedonosnog. Pogledom na Pobedonosnog i sam pobeđuješ, iako nekada problem ostaje. 

I šta nas očekuje u 2025? Verujem da je to izbor fokusa i život prema tom fokusu.

1. Fokus. Crkva je haotična i zbrljana jer je činimo mi ljudi, takvi kakvi jesmo. Crkva je veličanstvena jer je Božiji plan i njegova namera za nas, plan za promenu ovog sveta. Koji fokus biram? 
2. Život prema fokusu. Vojska je efikasna koliko svako zna svoj posao. Ako vojnici, oficiri, ne znaju svoju ulogu, vojska je već poražena. Vojska gde su uloge nejasne nije strašna, nego smešna. Nalazim da mi kao crkva nismo bezglavi, dosta toga dobro radimo, ali dosta toga su nam točkovi koji se vrte u blatu. Vreme je za promene, uključite se. Pratite objave, dođite na porodične sastanke...

Beređi Dušan Bera