Neoplasma renis - nova reč u mom životu - i zašto proveravati svoje zdravlje?

Blog je kažu kao dnevnik... Pišeš o onome kroz šta prolaziš.

Dvoumim se da li da išta napiše, jer ne volim kada se neko optereti svojim stanjem... no pišem da vas ohrabrim, ako ste prešli trećinu života, na preventivne preglede. I ja sam čitao o tome, ali kao pravi Balkanac, zanemarivao sam takve savete. Kažu da je to odbrambeni mehanizam da odbijamo pomisao da se nama nešto "loše" može dogoditi.

Pre par dana odstranjen mi je levi bubreg sa okolnom mašću. Teška operacija od koje se oporavljam. Rez od tridesetak centimetara, presečeni trbušni mišići, ali korak po korak, svaki dan je sve bolje.

Zašto sam izgubio bubreg? Pronađena mi je cista na njemu. Kategorisali su cistu sa Bosniak 4, poslednji stepen, koja se tretira kao cistični tumor. Kao laik, ono što razumem u vezi ove ciste je da ona skoro uvek postaje maligna, i zato se tretira uvek kao da jeste maligna. Ja još uvek čekam rezultate analize izvađenog organa, ali svakako bi me operisali u bilo kom slučaju.

Nisam imao simtome, bolove, ništa u mom životu nije ukazivalo da se nešto razvija u meni. Čak šta više, dan pred bolnicu sam išao na šmucanje u Frušku, radio u bašti, kopao... Kažu za ovaj tip ciste i tumora, ne pronalazi se dok nije prekasno. Kada zaboli, tada je već gotovo, metastaza, zahvaćene kosti, jetra, pluća...

Razlog zašto sam našao cistu je bio da sam hteo da proverim da li imam artitis. Palac mi se malo deformisao, ništa bolno, ali mi je palo na pamet da proverim. Na kraju sam otkrio da nemam artitis, i da se palac deformisao od korišćenja kompjutera izgleda. Doktorka opšte prakse, je odlučila da napravi i neke dodatne pretrage, da vidi stanje mog organizma, najviše masnoće, koje sam ponovo, usput rečeno, izregulisao.

Posledice analize je bilo da je u mokraći bilo primećeno prisustvo krvi, ništa posebno, pa je doktorka predložila ultrazvuk, onako, usput. Pošto znam od ranije (pravi Novosađanin, peščane plaže na Dunavu i u bubregu...) da imam pesak u bubregu, smatrala je da je to posledica toga, što i jeste bilo. Usput rečeno, dva meseca kasnije, na sledećoj analizi mokraće, više nije bilo traga krvi - danas me doktorka ne bi ni poslala na ultra zvuk.

Ultra zvuk mi nisu zakazali tri meseca (ni dan danas nisu, još uvek), i nemaran kakav jesam, a i neopterećen jer sam znao da je to pitanje peska, nisam ništa preduzeo. Kopkalo me je, ali ne dovoljno. U junu, u Novom Sadu, organizovali su prevenitvne preglede u Kliničkom centru, i taj članak mi je privukao pažnju - pregled mladeža, ultra zvuk abomena... Taj dan sam trebao da propovedam, ali sam dobio nemir da moram da idem, seo sam u kola i otišao.

Redovi ogromni, otići ili čekati? Proverio mladeže, izvadio krv zbog tumor markera (super rezultati), a red za ultra zvuk - oko 100 ljudi, pa sam odustao. Međutim, i dalje nisam imao mir (iako je sve bilo ok sa tumor markerima), i odlučio da ipak odem privatno na ultra zvuk... i doživeo šok. No taj šok, je spasio moj život (ja duboko verujem da je Gospod sve vodio, svaki od ovih koraka, jer sam puno puta mogao da odustanem). Doktor na ultra zvuku, vidno iznenađen mi je rekao: "Ne bi da vas plašim, mislim da nije ništa opasno, ali bi vam preporučio da uradite CT, da ne žalite za godinu dana što to niste uradili"... I rezultat je nekoliko meseci kasnije da sam završio na hirurškom stolu.

Susreo sam desetak ljudi sa istom dijagnozom, muškarci od 30 do 60 godina. Svi koji imaju dobre izglede su pronašli tumorske ciste slučajno, prilikom drugih kontrola ili, oni pametniji, prilikom sistematskog pregleda. Ima onih koje smo tešili, ali nema puno reči utehe što se tiče zdravlja - oni su pronašli promenu kada su dobili bolove, i zahvaćeno im je već svašta...

Zašto ovaj članak na blogu koji se zove KaHristu? Mnoga pitanja su mi još uvek otvorena, nejasna. Uvek je tu ono čuveno "Zašto ja?" a i jedini pravi odgovor "A zašto ne?". Mogao bi pisati i o mojim svađama sa Bogom, nosenjem sa brigom, o neprespavanoj noć puna košmara u bolnici. Mogao bi pisati i o momentima slavljenja i molitve. Da li sam nešto naučio? Verujem da jesam, i učim još uvek, nije ta bitka još gotova... Pisaću i o tome

Voleo bi da me je Bog čudesno iscelio, a još više da se ovo nije ni dogodilo. Imam takva iskustva da sam bio isceljen nekoliko puta, a i da sam molio za iscelenja i video čuda. Međutim Bog je ovaj put odabrao da koristi lekara, Njegov je to put, i čudesno me je vodio, kada sagladam ceo put ovih četiri meseca, vidim Njegovu ruku jasno...

A poziv teksta - kontroliši svoje zdravlje. Ne treba biti opsesivan oko toga, ali ni nemaran. Ne odustaj zbog gužve. Pokušaj ponovo ako prvi put i ne uspeš.

Beređi Dušan Bera