Protesti 2024 - Božićne Lekcije o Slobodi

Pastor treba da je apolitičan u Srbiji. Osoba koja je pastor ima političko mišljenje, ali zbog funkcije pastora zauzima stav da treba da bude pastor svima, bez obzira na političku opredeljenost. 

Davno sam shvatio da nisam partijski nastrojen, valjda sam to nasledio od oca. Ćale, komunistički disident, nikada nije postao deo KPJ, iako je u srcu bio komunista. Snimljen je i dokumentarac o njemu. Jednostavno se nije slagao sa onim što je video u partijskom sistemu i izgleda da sam to nasledio od njega. 

U SAD situacija je sasvim drugačija. Politička opredeljenost je sastavni deo života crkve SAD. Na poslednjem mom putovanju (konferencija na Kipru), pre desetak dana, jedan od govornika je bio pastor koji je učestvovao u neredima na Kapitol hilu, velika podrška Trampu, čak deo njegove administacije. Tako se predstavio, i automatski je izgubio moju pažnju. Pastori i sveštenici u SAD, su veoma "politični", za moj ukus i previše, tako da često gube granicu između evanđelja i politike. 

Gde je istina? Da li postoji zlatna sredina? 

Apolitičnost crkve

U Srbiji pastor treba da bude apolitičan ili da se pretvara da je apolitičan. Čitam ovih dana pojedine izjave crkvenih velikodostojnika povodom studentskih protesta, i pokušaj da zvuče apolitično, da se prikažu da podržavaju sve u Srbiji, a jasno je da podržavaju vladajuće strukture. U tome prednjači trenutni Patrijarh SPC-a. 

Ne bavim se puno istočno-crkvenom teologijom, ali mislim da je to trag feudalnog sistema u kojem je ono nastajalo, gde je kralj bio osoba od Boga datog autoriteta. Sveštenstvo je bilo deo dvora, delovalo zajedno sa njima. No mi nismo više u feudalnom društvu, nema knezova, grofova i kraljeva. Kažu da je demokratija vladavina naroda...

Problem sa takvim stavom crkve, je da se narod uči da sveštenstvo treba da bude takvo, naizgled neutralno, ali zapravo pokorno. Takav šizofreni odnos države i crkve čini život i komunikaciju teškom. Imaj mišljenje, drži ga za sebe, u javnosti ne talasaj. 

Kako biti čovek, koji je "političko biće" (Homo politicus), javno govoriti, pisati, snimati, a ne zauzeti političku poziciju?  Aristotel je tvrdio da je čovek po prirodi društveno biće (zoon politikon), koje ne može opstati izolovano od zajednice. Kako crkva (pastor) da opstane ako je izolovana od zajednice? 

Božić je, Božić je...

Božić je. Sećamo se Hristovog rođenja. Ja volim  Božić, i često sam pisao o tome. Božić je za mene značajan jer sam na Božić 1994. godine postao vernik - o tome možete pročitati OVDE.

Pišem i ovom prilikom o Božiću, ali drugačiju temu. Danas razmišljam o pokolju u Vitlejemu, što nije česta tema Božićnog pisanja. Crkve za Božić organizuju dečije predstave, ali nikada na temu Vitlejemskog pokolja. O tom događaju ne pevamo božićne pesme, ne slikamo kako je Irod ubija decu. Međutim i taj pokolj je bio deo Božićnog događaja - Evanđelje po Mateju, drugo poglavlje.  

1 U vreme kada se Isus rodio u Vitlejemu, u Judeji, u dane cara Iroda, dođođe u Jerusalim mudraci sa istoka, 2 i upitaše: "Gde je novorođeni Car Judejski? Videli smo na istoku njegovu zvezdu, pa smo došli da mu se poklonimo." 3 Kada je to čuo car Irod, uznemirio se i on i sav Jerusalim sa njim. 4 Onda je sazvao sve vodeće sveštenike i narodne znalce Svetog pisma i upitao ih: „Gde treba da se rodi Hristos?“  5 Oni mu odgovoriše: „U Vitlejemu Judinom....

16. Kad je Irod video da su ga mudraci nadmudrili, žestoko se razbesneo i naredio da se u Vitlejemu i okolini pobiju sva deca od dve godine i niže, prema vremenu koje je doznao od mudraca. 

Irod je bio lokalni kralj, vazal Rimskog carstva. Njegova vlast je direktno zavisila od Rima, oni su postavljali i smenjivali kraljeve. Neuspešne u tome da sprovode volju Rima, brzo bi smenili. U carstvu koje se brzo širilo, "Pax Romana" (Rimski mir), je bio uslov vladanja - Rimu nisu trebale pobune koje treba da smiruju, i oduzmaju im snagu od ekspenzionističkih ratova. 

Priča o tek rođenom kralju je za Iroda bila priča o pobuni. Zato pokolj. To je nevolja koju treba rešiti. Opasnost za presto. Nemilost Rima. Za Iroda, rođenje Isusa nije bilo ispunjenje drevnih proroštva, nego političko pitanje. Da bi rešio problem, Irod koristi rešenje svih diktatora - silu. 

Priča o pokolju u Vitlejemu dodaje politički aspekt celoj priči, i to onaj najgori, korumpirani.

Ključno pitanje je - da li je rođenje Isusa Hrista bilo politički događaj? 

Da li je rođenje Isusa Hrista bilo politički događaj? Zavisi kako se definiše "politički".

Ako je politika samo borba za vlast i kontrolu, naravno da rođenje Božijeg sina nije politički događaj. Takođe, nije bilo političko ako se politika gleda kao "nauka o upravljanju državom" (Aristotel). Međutim ako je "politički", borba protiv obespravljenosti, potlačenosti, korupcije, onda Hristovo rođenje jeste političko u svojoj prirodi. 

Kada je odrastao, u Evanđelju po Luki, četvrto poglavlje, opisan je sledeći događaj, koji je obeležio početak Njegove službe:

16 Došao je i u Nazaret, gde je odrastao. U subotu, po svom običaju, ode u sinagogu. Ustao je da čita iz Svetog pisma. 17 Dali su mu Knjigu proroka Isaije. On razvije svitak i nađe mesto gde piše:

18„Duh je Gospodnji nada mnom; on me je pomazao da javim Radosnu vest poniznima. On me posla da navestim sužnjima oslobođenje, a slepima povratak vida, da oslobodim potlačene 19 i da najavim godinu pomilovanja Gospodnjeg.“

20 Onda je zamotao svitak knjige, vratio je poslužitelju i seo. Oči sviju u sinagogi bile su uprte u njega. 21 Zatim reče pred svima: „Danas su se, na vaše uši, ispunile ove reči Pisma.“ Ev. po Luki 4.

Hristos u svom govoru u Nazaretu govori o prirodi Njegovog delovanja. Radosna vest ponizmima (poniženima)? Osloboditi potlačene? Sloboda? To su politički pojmovi. 

Naravno, Hristos govori o večnom životu, jer potpuna sloboda od potlačenosti se nikada neće desiti ovde na zemlji. Tek u večnosti, u eshatonu, će svaka suza i bol biti uklonjeni. Međutim, u isto vreme, Hristos u primer molitvi, moli sledeće reči "Neka bude volja tvoja, kako na nebu, tako i na zemlji".  Sloboda na nebu, sloboda na zemlji. Pravda na nebu, pravda na zemlji. To treba da bude poruka crkve, svesne da potpuna pravda dolazi tok o Njegovom dolasku.

Osim toga, rođenje Hristovo, u štali, u jaslama, među pastirima, strancima (mudraci), bekstvo u Egipat (Matej 2), sve je "političko", ali u smislu pravde, i borbe protiv nepravde. Evanđelje nije samo za privilegovane, nego i za robove i gospodare, i za muškarce i žene, i za mlade i za stare. Svako ima jednaku vrednost u Nebeskom carstvu. „Bog je ušao u svet ne u blistavom hramu, već u hladnim jaslama. To nije samo simbol skromnosti, već znak da se Bog poistovećuje sa svakodnevnim, pa čak i s onim što smatramo bezvrednim.“ D. Bonhofer. 

J. Moltman je napisao „U Božiću vidimo kako Bog ulazi u istoriju ne kao vladar, već kao dete. Ova solidarnost sa ljudskom slabošću otvara vrata za novo razumevanje moći – one koja gradi zajedništvo, a ne dominaciju.“ To je politički, u svoj lepoti značenja te reči. 

Protesti studenata 2024

Studenti i srednjoškolci su ustali u Srbiji. Blokirali su fakultete i škole. Organizovali najveći protest u istoriji Srbije u našem veku, sa preko 100.000 učesnika, bez i jednog većeg izgreda, nasilja. 

Mene su, isti oni koji su sada na vlasti i koji kritikuju studente, kao srednjoškolca, prvi razred srednje škole, izveli na "jogurt i hleb". Tada smo bili, kako su govorili bili "heroji", a nismo ni znali šta radimo, išli smo jer je bilo zabavno. Posledice su ratovi devedesetih...

Ovaj put je poruka državnih medija da su studenti izmanipulisani. Ovaj put nisu heroji. Međutim, ako slušamo studente čujemo da im je dosta nepravde i korupcije. Korupcija je najveće zlo Srbije, ako govorimo o politici. Užasno im je da je 15 ljudi stradalo zbog nemara, stranačkog zapošljavanja, i nestručnosti. Dosta im je da stručnjaci nemaju integritet, nego su izgurani od strane stranačkih ljudi. Žele da njihove profesije imaju integritet.

Mudri su. Žele da institucije rade svoj posao. Ne daju da "kraljevi" rešavaju problem na njihovu reč. Toliko puta su ljudi u poslednjih trideset godina naseli na to "kraljevsko" obećanje (i žuti, i crveni i plavi...) - "Evo, samo da se ovo reši, pa ćemo sve srediti". A korupcija raste. Sada studenti kažu - dosta je.

Božić i protesti

Kako povezujem proteste sa Božićem? Svakih deset dana pišem o onome što mi obeleži prethodni period. Ovaj put to je Božić i protesti.

1. Ne verujem u potpunu pravdu ovde na zemlji. Ljudi su korumpirani u duši, i šta god da se desi, nepravde će uvek biti. Anarhističko, koje jako volim, "Niko nije slobodan, dok svi nisu slobodni", se neće desiti ovde na ovoj zemlji. No to nije opravdanje da se ništa ne učini. Na isti način je Hristos mogao reći - "Čemu rađanje i postajenjem čovekom, kada su oni tvrdoglavi i neće slušati..."

2. Svako traženje pravde podržavam. Stranka i vlast nije iznad pravde. Nisu više u feudalizmu gde je volja kralja zakon, a crkva treba da zatvori oči. U savremenom društvu institucije su one koje bi trebale da štite narod od samovolje i moći onih na vlasti. 

3. Osnaženje institucija je ključno za pravdu - zato svake nedelje na bogosluženju molim za policiju, sudije, advokate (iako sam trenutno očajan zbog stanja u kojem se nalaze). Pismo uči vernike da se mole za vlast. U savremenom društvu postoji zakonodavna (Skupština), izvršna (Vlada i Predsednik) i sudska vlast. Molim se za one koji treba da donose i sprovode zakone ove zemlje. 

3. Verujem da svaka borba protiv nepravde, korupcije, i traženje odgovornosti od onih koji su se bogatili i zbog toga su drugi stradali, jeste odjek Božijeg srca koji se vidi i u Božiću. Bog je protiv nepravde ko god da je čini, i za pravdu i one koji traže pratvu.

4. Molim da ovaj Božićni period donese jednu mrvicu pravde u ovaj svet i utiče da kroz pobunu studenta Srbija postane bolje mesto. Neka Bog blagoslovi svu tu decu koja spavaju po fakultetima, organizuju radionice, uče, a onda izlaze na proteste... Molim se za one kojima je stalo.

Beređi Dušan Bera