Pokraden za radost praznika

Ne, ne slavim "katolički uskrs", kako naši zvaničnici, a i ljudi vođeni njihovim primerom vole da kažu. Obeležavam Uskrs po zapadnoj pashaliji, tj računanju dana Uskrsa, što čini i velika većina sveta, a da nisu rimo-katolici.

PS. Malo je i uvredljivo kada ti neko čestita "katolički uskrs", a ti evanđeoski vernik, protestant. Takođe, nije ispravno ni reći "slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru", jer se datum Uskrsa određuje na osnovu prolećne ravnodnevnice... a ne kalendarski.

Takođe, dok pišem o "uvredljivosti", moram reći da mi zapravo nije ni važan datum. Supruga, obeleži Uskrs po istočnoj pashaliji, ja po zapadnoj, naša deca po obe. 

Isto tako obeležava i crkva u kojoj sam pastor. Deo vernika obeležava Uskss po jednoj pashaliji, deo po drugoj, već prema tradiciji iz koje dolaze, a ja kao pastor govorim i vodim uskršnje bogosluženje na oba datuma. Volim to, doživljavam to vojvođanski. 

Ali nije datum tema mog pisanja iako sam tako počeo pisanje. Tema je da sam pokraden ovaj Uskrs. Pokraden sam za radost. Spremam danas propoved za sutrašnju uskršnju službu, i postao sam svestan da mi nedostaje radost praznika.

Praznici su vreme radosti a ne ravnodušnosti

Dok istražujem Sveto pismo, u sebi nađoh ravnodušnost. Ne ravnodušnost prema Pismu, tema koju pripremam me interesuje, nisam o tom aspektu uskršnjeg događaja do sada razmišljao (poslušajte sutrašnju propoved). Ravnodušnost vidim u mom ličnom doživljaju ovog praznika.

Misli o krstu, ponovo ka krstu...

Misli o krstu, ponovo ka krstu...

Smrt Isusa Hrista. Hrišćani smatraju najznačajniji događaj ljudske istorije. Ako verujemo u Sveto pismo, ispovedamo hrišćansku veru, ne postoji ni jedan značajniji događaj od Njegove smrti i vaskresenja (naravno povezano sa ostalim delima - rođenjem, vaznesenjem, Pedesetnicom). Njegova smrt i vasrksnuće su centri naše vere. Bez ovih događaja hrišćanstvo nema smisla.

Druge vere mogu da se zasnivaju na rečima njihovih učitelja, Bude, Muhameda, ali hrišćanstvo bez Hristove smrti i vaskresenja nema nikakvog smisla. 

Hrišćanstvo ne može biti samo značajni etički sistem, ili filosofski pogled, jer ako Hristos nije vaskrsnuo, cela poruka bi se zasnivala na laži – da je Hrist put, istina i život. Njegova smrt i vaskresenje su centar, suština, srž. Od momenta kada je vreme počelo da teče, do momenta kada će prestati, ovo je centralni događaj ljudske istorije.

Značajno je napomenuti da je Hristos došao na zemlju radi ovog događaja. Od samog početka, sve što je radio, govorio, vodilo je do momenta njegove smrti. Međutim iako je za nas Hristov krsni put veličanstven događaj, za njega je to bio događaj prepun patnje i bola. Ovaj tekst govori o tome, o patnji i razlozima patnje. 

4 priče o krstu, iz Novog zaveta, koje trebamo razumeti da bi proslavili Vaskrs

4 priče o krstu, iz Novog zaveta, koje trebamo razumeti da bi proslavili Vaskrs

Krst govori o patnji. Jedna od najvećih moralnih zamerki hrišćanstvu je sledeća: “Zašto u svetu ima toliko mnogo patnje?” To pitanje je veoma kompleksno i na njega ne postoji jednostavan odgovor. 

Međutim, jedno je sigurno: Bog sebe nije izuzeo od patnje. Na ovaj svet je došao u osobi Sina i sam je iskusio patnju – patio je za nas. Jednoga dana, kroz krst, On je učinio mogućim da se ukloni sva patnja. Pobedio je sile zla kroz svoju smrt i vaskrsenje.

Postoje mnogi aspekti krsta, a ja ću se usredsrediti samo na četiri slike koje nalazim u Novom zavetu.

O tri blaga-kraj priče

O tri blaga-kraj priče

Ispovediću vam svoju „mračnu“ tajnu.... 

Volim naučnu fantastiku, i pogledam kada mogu film ili seriju na tu temu. Juče popodne imao sam vremena i odlučio da završim seriju koju sam pratio neko vreme. Ostalo mi je bilo nekoliko epizoda, i ubrzano sam ih pogledao i došao do zadnje.  Kraj, pozitivci su pobedili, njih dvoje su konačno zajedno, prosidba, budi im se nada u sretan život i poslednja scena nailazi neprijatelj i ubija ih. Pretvara u prah i pepeo.

Udarac u stomak, sve mi je pokvario... Količina moje iznerviranosti se mogla izmeriti u voltima...

Velika Subota (u događaju Vaskrsa) ili kako Bog deluje?

Pre nekoliko godina razmišljao sam o Velikoj suboti (drugi dan praznika Vaskrsa). Bilo je tmurno, hladno, nije mi se izlazilo iz kuće. Kao da nije proleće. Samo povremeno sunce je probijalo oblake, i odjednom živne sve, boje ožive, mirisi. Prava slika Velike subote.

Razmišljam o učenicima Gospoda Isusa Hrista. Za njih je drugi dan bio najstrašniji, nisu znali šta će se desiti sutra, na nedelju. Petak je obeležio šok, akcija, dešavanja. Nedelju je obeležila novo probuđena nada i vera. Subotu je obeležio očaj.

Tri priče o blagu!

Tri priče o blagu! 

Blog sadrži tri priče koje govore o blagu. Sve tri su preneli mediji. Sve tri govore o vlasnicima blaga koji nisu bili svesni šta imaju. Dve su potencionalno lažne vesti. Jedna je istinita. A govori o najvećem blagu.

Prva priča o blagu  - ćup sa zlatom 

Blic, 25.2.2014. - članak "Šetali psa i našli zlato vredno deset miliona dolara"

Sumarum članka:

"Jedan par iz Kalifornije je, šetajući psa po svom imanju pronašao retke zlatne novčiće vredne oko 10 miliona dolara zakopane kod starog drveta, prenosi AP.Bračni par koji je želeo da ostane anoniman sada poseduje 1.427 novčića iz druge polovine devetnaestog veka, a skoro svaki od njih je u odličnom stanju. 

Novčići u apoenima od 5, 10 i 20 dolara bili su naslagani u kanisterima po vrednosti i po manje-više hronološkom redu. Neki od tih novčića su toliko retki da mogu dostići pojedinačnu vrednost od milion dolara.

Srećni bračni par nekoliko godina živi na imanju gde je nađeno blago i nema pojma otkud ono tu, rekao je Kagin. Kagin smatra da je ovo jedno od najvećih otkrića retkih novčića u istoriji SAD." 

Šta je Isus kupio? Moje grehe? Šta će mu?

Razovarajući sa ljudima na temu evanđelja čujem ponekada frazu: "Isus je kupio naše grehe!" Juče sam razgovarao sa momkom iz Centra Duga i čuo te iste reči - "Isus je kupio moje grehe!". Takav stav se verovatno zasniva na stihovima kao što su Jovan 1.29: "Evo Jagnjeta Božijeg, koji odnosi grehe sveta!". Jagnje je bilo žrtvovano radi greha... Nije prvi put da čujem ovakav odgovor, ali već duže vreme sam svestan besmislenosti tog stava, jer šta će Isusu naši gresi, pa da ih kupuje?

Kupuješ nešto što je vredno, nešto što je dragoceno, nešto što trebaš. Ljudi mogu kupiti razne stvari, ali samo kada u njima vide neku vrednost. Za nekoga smeće, za drugog može biti sekundarna sirovina. Za nekoga izmet, za drugoga đubrivo za povrće. Ali uvek, uvek kupujemo samo ono što nam nešto vredi. To je i suština markentinga - ubediti ljude da im je potreban određeni proizvod jer će ga oni kupiti.

A šta će Isusu naši gresi, da ih kupuje? Kakvu vrednost oni imaju? Nikakvu. Naši gresi su uništili svu lepotu Božijeg stvorenja, uništili naš odnos sa Bogom, uništili naše međusobne odnose, doneli zavisnosti, bol, rat... Nemaju apsolutno nikakvu vrednost, osim da doprinose našem egu.

Isus je na Krstu Golgote kupio nešto drugo - kupio je nas. Mi (ja sam) smo mu bili vredni da nas kupi. Nije platio cenu Sotoni kako nekada pogrešno prikazuju. Sotona nema vlast koja je jednaka Bogu, pa da mu Bog išta plati. Platio je cenu koju je sam Bog odredio, cenu razdvajanja, cenu kazne koja nas je trebala pogoditi. Platio je cenu za nas svojom smrću da mi ne bi morali biti kažnjeni i otkupio je nas od posledica našeg greha.

Takođe, pri kupovini se plaća cena vrednosti. Vrednost se određuje na osnovu kvaliteta proizvoda, vremena uloženog za izradu, brenda. Nekada nešto ima visoku cenu samo zbog imena koje stoji iza tog proizvoda. Ime dizajnera daje vrednost proizvodu, pa obićna školaska torba, umesto 50 eura košta 1500. Pre izvesnog vremena na Rimskom aerodrumu video sam školsku torbu te vrednosti. Besmislena cena... ali prodavnica je bila Dolce&Gabbana, i brend je dao vrednost. Hoces da nosiš original, plati cenu. No poenta je da je cena uvek povezana sa vrednošću proizvoda. Vredniji proizvod, veća cena.

Koja je bila cena nas? Najveća moguća. Odredio ju je sam Bog - time što nam je odredio najveću cenu - samog sebe. Jer nešto vredi samo onoliko koliko si voljan da platiš. Ne želim da kažem da mi to zaslužujemo, apsolutno ne, nego da je Bog odlučio da nam da tu vrednost. Bog je bio voljan da plati najviše!!! Smrću Njegovog Sina na krstu. 

Ako vam se dopada to što radim, podelite ovaj blog na društvenim mrežama. To mi puno znači, i pomažete mi, zato što na taj način širite uticaj ovog bloga, a ujedno pomažete i vašim prijateljima koji su zainteresovani za ovakve teme. Hvala.

Razmotrite da se prijavite na ovaj blog, ili na neku od mreža kako bi mogli da pratite ono šta radimo. Takođe je opcija da se prijavite na mejl listu - p.hriscanska.zajednica@gmail.com. Na taj način nećete propustiti nove tekstove ili video priloge.

Da li pratite moju emisiju - Teologija uz jutarnju kafu? Svakog utorka u 9.30 LIVE na facebook profilu crkve (link je prikačen na blog), ili kasnije na youtube...

Tajna uskrsnuća - najbolje čuvana tajna

Uskrs je period, zajedno sa Božićem, kada hrišćanstvo dospeva u fokus javnosti. Ovih dana je  veliki hriščanski praznik (već prema datumu kako ga ko obeležava, mi kao crkva obeležavamo oba datuma jer vernici dolaze iz obe tradicije), kako nas ovih dana obeveštavaju sa medija, govori se o Hristovoj smrti i vaskrsnuću, što je odlično, neka se o tome čuje. Političari posećuju crkve, što je takođe odlično, neka čuju o Hristovom delu. Neradni su dani u našoj državi da bi ljudi mogli u miru da svetkuju. Hristova smrt i vaskrsnuće je u fokusu.