Misli o krstu, ponovo ka krstu...
Smrt Isusa Hrista. Hrišćani smatraju najznačajniji događaj ljudske istorije. Ako
verujemo u Sveto pismo, ispovedamo hrišćansku veru, ne postoji ni jedan
značajniji događaj od Njegove smrti i vaskresenja (naravno povezano sa ostalim delima - rođenjem, vaznesenjem, Pedesetnicom). Njegova smrt i vasrksnuće su centri naše vere. Bez
ovih događaja hrišćanstvo nema smisla.
Druge vere mogu da se zasnivaju na rečima njihovih učitelja, Bude, Muhameda, ali hrišćanstvo bez Hristove smrti i vaskresenja nema nikakvog smisla.
Druge vere mogu da se zasnivaju na rečima njihovih učitelja, Bude, Muhameda, ali hrišćanstvo bez Hristove smrti i vaskresenja nema nikakvog smisla.
Hrišćanstvo ne može biti samo značajni etički sistem, ili filosofski pogled, jer ako Hristos nije vaskrsnuo, cela poruka bi se zasnivala na laži – da je Hrist put, istina i život. Njegova smrt i
vaskresenje su centar, suština, srž. Od momenta kada je vreme počelo da teče,
do momenta kada će prestati, ovo je centralni događaj ljudske istorije.
Značajno je napomenuti da je Hristos došao na zemlju radi ovog događaja. Od samog početka, sve što je radio, govorio, vodilo je do momenta njegove smrti. Međutim iako je za nas Hristov krsni put veličanstven događaj, za njega je to bio događaj prepun patnje i bola. Ovaj tekst govori o tome, o patnji i razlozima patnje.
Stravična smrt na krstu
Sama
smrtna kazna je bila stravična. Verujem da ste gledali film „Stradanje Hristovo“
režisera Mel Gibsona. Strašan film, krvav. Kada smo prvi put imali projekcije
ovog filma u bioskopu Jadran, pojedine scene nisam mogao ni da gledam.
Na
kraju filma sam izašao sa ukočenim ramenima, bio sam zgrčen više od pola filma.
Scene su previše strašne, a još gore od toga je da je film pokazao istinu.
Hristova smrt je bila bolna, strašna i užasna.
Šta je sve doprinosilo užasu Njegove smrti?
1. Rimsko bičevanje.
Bič koji su Rimljani koristili je bio sastavljen od više kožnih traka na čije
krajeve su bile zakačeni komadići kosti ili metala. To je značilo da se prilikom udarca, ti
komadići zabijaju u telo žrtve. Kada bi mučitelji povukli bič nazad, time bi
odkidali komade kože, mesa.
Bič je bio sastavljen od više traka tako da ne
pogodi samo jedno mesto, nego da jednim udarcem pokrije što veću površinu. Rane
su bile strašne.
Rimski pisac Ciceron, opisao je bičevanje sledećim rečima: "Isusa su svukli i vezali, a onda bičevali bičem s četiri do pet kožnatih remenja na čijim su krajevima bili komadi metala i kostiju". Jevsevije, crkveni istoričar iz 3. st. opisao je bičevanje: "žrtvine žile visile su iz tijela, a mišići, tetive i utroba mogli su se jasno vidjeti." Osobe koje su bile bičevane na ovaj način, često bi umrle od posledice bola, gubitka krvi,
šoka.
2. Trnova kruna
Kada mislimo o trnju, često zamišljamo bagremovo ili ružino trnje, malo, svega par milimetara, no ovde je bila kruna od
dugačkih bodlji akacije, koji su se zabadali kao nož u meso. Neki od delova glave su
jako osetljive na bol, slepoočnica, i bol je bio strašan.
3. Ruganje i šamaranje
Vojnici su stavili Hristu trnovu krunu, ogrnuli ga plaštom,
kao patetičnu figuru kralja. Možemo zamisliti Hrista, krvavog, polu-ubijenog,
orgnutog plaštom... ruganje i poniženje.
Ujedno su ga šamarali. Kažu da je bilo
oko 600 vojnika koji su ga zlostavljali. Pre neki dan sam razbio slučajno usnu,
i čim je udarite odmah otekne i boli. A Isus?
Ljudi u masi lako gube kontrolu, kao da
se sve granice izbrišu, podivljajamo. U masi su ljudi spremni da urade
nezamislivo, nešto što nisu verovali da mogu da urade. Masa ljudi je maltretirala Isusa...
Verovatno je bio sav
otečen, ponižen, pljuvan. Žalosna figura. Pada mi na pamet da je možda Pilat
mislio da će se Jevreji sažaliti na njega, kada ga vide tako slomljenog.
4. Krsni put
Evanđelja to spominju samo u par reči, ali put do krsta je bio naporan. Hrist je mučenjem već skoro
ubijen, a morao je da nosi krst na svojim leđima. Piše da na kraju nije imao snage da nosi gredu od krsta, nego su iz mase ljudi izabrali Simona
Kirinca (koji je kasnije postao učenik), da ponese krst. Možemo zamisliti
patnju teturanja, padanja ali i svesti da nosiš nešto na čemu će te ubiti.
5. Raspeće
Krst je bio posebno surov način
ubijanja ljudi. Ljudi bi umirali između dva bola, ili dve patnje, i to danima.
Dugačkim klinovima žrtvi su probili zapešća na rukama, i nogama i prikovali ih
za krst. Mesta su bila pažljivo izabrana tako da ne izazovu velika krvarenja i
samim tim smrt, nego samo veliku bol.
Žrtva bi danima visila na klinovima, telo bi joj bilo pod naponom, zategnuto, i zbog položaja ruku na krstu, vremenom bi pritisak delovao na grudni koš i osoba nije mogla da udahne i polako se gušila. Da bi izbegla gušenje, žrtva bi morala da pokuša da se podigne, napinjući ruke i noge koje su probodene, i udahne.
Smrt je bila između dva bola, bola od rana ili gušenja. Na kraju, kada bi druga žrtva bila spremna za krst, slomili bi im potkolenice, i pošto više nisu mogli da se podignu ugušili bi se. Hrista nisu tako ubili jer je već od ogromnog bola umro.
Žrtva bi danima visila na klinovima, telo bi joj bilo pod naponom, zategnuto, i zbog položaja ruku na krstu, vremenom bi pritisak delovao na grudni koš i osoba nije mogla da udahne i polako se gušila. Da bi izbegla gušenje, žrtva bi morala da pokuša da se podigne, napinjući ruke i noge koje su probodene, i udahne.
Smrt je bila između dva bola, bola od rana ili gušenja. Na kraju, kada bi druga žrtva bila spremna za krst, slomili bi im potkolenice, i pošto više nisu mogli da se podignu ugušili bi se. Hrista nisu tako ubili jer je već od ogromnog bola umro.
6. Voda i krv (Jovan 19:33)
Isusu probadaju srce da bi osigurali da je mrtav i ono
što je interesantno jeste da je iz njegovog tela, iz rane, potekla krv pomešana sa vodom. Izgleda čudno,
jer očekuje se da teče krv, i pomislili bi da su u pitanju mistični razlozi.
MkDauel u knjizi „Novi Dokazi o kojima treba doneti sud“ zapravo navodi da je to dokaz posebnog načina na koji je Isus umro. Naziva to sagregacijom, tj odvajanje krvi od plazme, a plazma je bezbojna kao voda. Ja nisam doktor, i ne bih da ulazim u objašnjavanje tog fenomena, ali MkDauel tvrdi da se to dešava se kada se osobi slomi srce. Kada osobi od velike patnje, muke, unuštrašnjeg bola prepukne srce.
MkDauel u knjizi „Novi Dokazi o kojima treba doneti sud“ zapravo navodi da je to dokaz posebnog načina na koji je Isus umro. Naziva to sagregacijom, tj odvajanje krvi od plazme, a plazma je bezbojna kao voda. Ja nisam doktor, i ne bih da ulazim u objašnjavanje tog fenomena, ali MkDauel tvrdi da se to dešava se kada se osobi slomi srce. Kada osobi od velike patnje, muke, unuštrašnjeg bola prepukne srce.
7. Emocionalna bol
Dve ključne boli su pogodile Hrista, osim same fizičke patnje. Prva ja odbačenost od ljudi. Hristos je došao radi ljudi. Piše u pismu, da je tako zavoleo svet, da je došao da da život za te ljude, a oni su ga odbacili. Ako išta pokazuje Hristovu Božansku prirodu to je mogućnost da oprosti ovaj čin izdaje, obacivanja. To da mu je srce prepuklo od bola jer su ga izdali, ali i da voli i oprosti.Martin Luter komentariše Isusovu emocionalnu bol sledećim rečima:
„Kako da objasnimo činjenicu da su se mučenici poput Stefana radosno suočavali sa smrću, čak je i paganski filozof Sokrat ispio otrov i umro bez straha, dok je savršeni Božiji sluga, koji nikada nije pokazivao ni najmanji strah od ljud, bola ili gubitka bio preplašen i na krstu izjavio da ga je Bo ostavio? Nikada se ni jedan čovek nije plašio smrti kao On rekao je Luter." (Džejms I. Paker - Bogopoznanje)
Paker dodaje:
"Zar ne možemo reći ... da su ovaj smrtni strah i napuštenost povezani sa činjenicom da je Isus u svojoj smrti i agoniji u vrtu - Kroz koju je smrt prihvatio kao čašu koju mu je otac dao da pije – preuzeo na sebe teret greha celog sveta, prihvatajući da ga ubroje među grešnike?" (Džejms I. Paker - Bogopoznanje)
Krst kao naša zaštita i pobeda
Hristos je podneo ogromnu žrtvu radi nas. A šta je uradio, kako je doveo do našeg spasenja?Jedan od događaja koji objašnjava prirodu Hristove žrtve nalazi se u stihovima koji opisuju Hristovo pogubljenje. Judejski poglavari su tražili od Rimljana da požure sa ubijanjem kažnjenika, umesto da čekaju da prirodno umru na krstu. Razlog je bio da ni bi bila narušena Pasha, njihov veliki praznik.
Ovaj tekst govori o Velikom petku. Šta se dogodilo na Veliku subotu? O tome možete saznati više ovde - Velika subota - šta se dogodilo?
Šta je Pasha?
Pasha je praznik u znak sećanja na momenat kada je Bog izveo Izrailjce iz Egipta, tj. na poslednje zlo koje je primoralo Egipćane da popuste. Jevreji su bili robovi u Egiptu 400 godina, sve dok Bog nije izabrao Mojsija za zadatak da ih oslobodi.Faraon se tvrdoglavo odupirao tome da pusti Izrailjce, pa je Bog slao zlo, po zlo koje je pogađalo Egipćane. Poslednje je bilo najstrašnije. Bog je rekao da će poslati duha, koji će pobiti sve prvoorođene sinove u Egiptu.
Jedini način da se zašiti od toga, je bio da se zakolje jagnje, koje je moralo biti bez mane, kome nije smela biti slomljena ni jedna kost, da se pripremi na poseban način, a da se krvlju jagnjeta namažu okovratnici na kući u kojoj se jelo to jagnje. To je bila jedina zaštita. Pasha je bila sećanje na taj događaj.
Jevreji su na praznik Pashe, ponavljali ritual klanja, a onda bi jeli jagnje, kompletno obučeni, u obući, kao da će ponovo krenuti na put. Pasha je sećanje na spasenje i ujedno je bila iščekivanje spasenja.
Hristos naša pasha
Kada pismo naglašava da Hrisu nije ni jedna kost slomljena, to je jasna aluzija na Pashu. Jer nije Hristos slučajno ubijen na Pashu, niti se slučajno desilo da su mu kosti ostale neslomljene.On je poslednje pashalno jagnje, zaklano za naše grehe. Kažu da je za simbol koji su Jevreji stavljali na vrata u Egiptu, bio u obliku krsta, ali ne znam kako proveriti taj podatak...
Šta je poruka pashe Hristove?
Šta je poruka? Pa svako ko je pod žrtvom jagnjeta, da upotrebim tu sliku, ko je obeležen krvlju Jagnjeta, on je bezbedan od suda. Svako ko prihvati, ispovedi da je Isus Hristos umro umesto njega, da njega spasi, jeste bezbedan.Kološanima poslanica govori o tome – „... da njegovim posredstvom, uspostavivši mir njegovom krvlju na krstu, izbavi sve što je na zemlji i na nebesima... Pa i vas koji ste nekada bili otuđeni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranem u zlim delima, sada vas je izmirio smrću njegovog ljudskog tela...“ Kološanima 1:20-21
Kako se spasiti?
Kako to činimo? Kako ulazimo u bezbednost? Jednostavno verom. U veri, molitvom, izjavljujemo da to verujemo i prihvatamo njegovo oproštenje. Zato su njegove poslednje reči i bile "Svrešeno je".Sve je urađeno, završeno, nema šta da se doda. Sve je završio svojim delom na Golgoti. Možemo da uživamo u Njegovom oproštenju. Svojom patnjom otvorio je vrata našeg spasenja.
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар