Pokraden za radost praznika

Ne, ne slavim "katolički uskrs", kako naši zvaničnici, a i ljudi vođeni njihovim primerom vole da kažu. Obeležavam Uskrs po zapadnoj pashaliji, tj računanju dana Uskrsa, što čini i velika većina sveta, a da nisu rimo-katolici.

PS. Malo je i uvredljivo kada ti neko čestita "katolički uskrs", a ti evanđeoski vernik, protestant. Takođe, nije ispravno ni reći "slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru", jer se datum Uskrsa određuje na osnovu prolećne ravnodnevnice... a ne kalendarski.

Takođe, dok pišem o "uvredljivosti", moram reći da mi zapravo nije ni važan datum. Supruga, obeleži Uskrs po istočnoj pashaliji, ja po zapadnoj, naša deca po obe. 

Isto tako obeležava i crkva u kojoj sam pastor. Deo vernika obeležava Uskss po jednoj pashaliji, deo po drugoj, već prema tradiciji iz koje dolaze, a ja kao pastor govorim i vodim uskršnje bogosluženje na oba datuma. Volim to, doživljavam to vojvođanski. 

Ali nije datum tema mog pisanja iako sam tako počeo pisanje. Tema je da sam pokraden ovaj Uskrs. Pokraden sam za radost. Spremam danas propoved za sutrašnju uskršnju službu, i postao sam svestan da mi nedostaje radost praznika.

Praznici su vreme radosti a ne ravnodušnosti

Dok istražujem Sveto pismo, u sebi nađoh ravnodušnost. Ne ravnodušnost prema Pismu, tema koju pripremam me interesuje, nisam o tom aspektu uskršnjeg događaja do sada razmišljao (poslušajte sutrašnju propoved). Ravnodušnost vidim u mom ličnom doživljaju ovog praznika.

Kako Uskrs obično izgleda?

Uskrs je obično, do sada, jedan od najintenzivnijih događaja u crkvenom kalendaru. Puno aktivnosti, druženja sa vernicima, prijateljima, a posle Uskrsa obično kreću neke značajne aktivnosti kao što je Alfa kurs, Tačka prokreta. Svemu prethode nedelje planiranja.

Prošle godine to nije bilo moguće, bili smo zatvoreni u našim domovima. Ove godine nismo zatvoreni, ali iako Crkve održavaju redovna bogosluženja, ne organizujemo ništa vanredno, poštujući mere koje je država preporučila. Takođe, obično deca za Uskrs imaju predstavu u crkvi, pevaju, proces pripreme traje od februara. To takođe ove godine nije moguće. Uskrs je odjednom tu, a da nisam u opšte spreman za njega.

Zašto i kakva ravnodušnost?

U svemu tome nađoh ravnodušnost. Svestan sam veličine uskrsnuća Hristovog, to je nešto što kao vernik živim svaki dan. 

Hrišćanin, kome uskrsnuće Hristovo znači nešto samo za praznik, u načelu ne razume suštinu hrišćanstva, suštinu verovanja. Apostol Pavle svedoči o tome kada kaže: "Ako Hristos nije vaskrsnuo, jadniji smo od svih ljudi", Prva Korinćanima 15.14. Centralna tačka hrišćanske vere je Njegova smrt i vaskrsnuće. Tu nisam ravnodušan.

Ravnodušan sam u vezi ovog vikenda, tačnije nemam radost. Uradena mi je. Inače se radujem praznicima jer mi dodaju novu dimenziju veri, doživljaju hrišćanstva. Donose osećaj svečanosti, posebnosti. Vikend mi je običan, iako spremam prazničnu poruku. Ukradeno mi je nešto bitno, ukradena mi radost. 

Teorija zavere 

Nisam ljubitelj teorija zavere. Pošto proučavam Sveto pismo, ja znam da postoji zavera koja je na delu - uspostavljanje vladavine Antihrista (pročitajte tekst OVDE). Zato se ne obazirem na ostale priče o trilateralnoj komisiji, zaprašivanjima, 5G... Mislim da su takve priče samo zamajavanje koje krije šta se zapravo dešava - uspostavljanje globalne kontrole nad čovečanstvom, zabrana ličnog mišljenja i stava, uništavanje suštinskih vrednosti ljudskog društva. Sveto pismo tu kontrolu opisuje kao neminovnost kroz Jovanovo otkrivenje. 

Protiv čega se boriti? 

Vidim u sebi odjeke uticaja oblikovanja sveta, u današnjem nedostatku radosti. Naravno, nije direktan uticaj. Ravnodušnost je indirektna, stanje koje se gradi. Dolazi iz osećaja nemoći da se nešto promeni. Ne mogu da promenim situaciju koja je trenutno oko mene.

Da budem jasan, ja ne poričem pandemiju. Preležao sam virus u novembru, nije bilo lako. Ali toliko toga oko reakcija vlasti, država sveta nema logičnog objašnjenja. Preterane/preblage reakcije, uputstva koja se menjaju neprestano, zastrašivanja... stvara mi osećaj nemoći, da će život uvek ovako izgledati.

Muči me taj osećaj nemoći, i drži me blokiranog. To mi je ukralo radost ovog dana... 

Zato biram stav da neću to dopusti. Neću ostati bez radosti!

Šta učiniti da ne budeš pokraden/a?? 

1. Saznanje da je nešto neminovno nas ne sme sprečiti da govorimo protiv toga. Jovan Krstitelj je bio opisan kao "glas koji viče u pustinji". Jeremija prorok je svedočio kada su ga svi odbacili. Poziv je da stojimo za istinu i kada poplava nadolazi.
2. Govoriti istinu i ispravno. Zastupati vrednosti braka, prava na lično mišljenje, boriti se za pravdu, za ugrižene, za prirodu. To je poziv Uskrsa. Gospod svedoči tome svojom spremnošću da završi svoj život na krstu.  
3. Ne dopusti da te ukalupe u sistem. Da situacija definiše tvoje misli i osećanja. Hristost i Njegovo delo mora biti iznad svog smrada situacije.

Setio sam se priče iz Alfa kursa: "Njegovo ime je bilo Čeng i govorio je na jednoj konferenciji. Ovaj visoko obrazovani hrišćanski vođa je proveo 18 godina u kineskom radnom logoru zbog toga što je propovedao o dobroj vesti Isusa Hrista. U zatvoru, određeno mu je da čisti jame zatvorskih klozeta. Jame su bile toliko duboke da je on morao da uđe unutra da bi ih mogao isprazniti. Zbog smrada koji se širio ostali zarobljenici i stražari su se nisu približavali. Pastor Čeng je rekao da je "uživao u samoći... Mogao sam da se molim našem Gospodu koliko sam glasno mogao i naglas da recitujem stihove i psalme i naglas pevam himne". Rekao je da je imao "divno zajedništvo sa našim Gospodom... Niko drugi nije znao za ovakvu radost... Đubrište je postalo moja privatna bašta". Mislim da su svi koji su ga čuli kako govori bili ohrabreni da šire Božiju reč sa više hrabrosti i bez straha!"

Ne dopusti da te ukalupe u sistem i ukradu ti radost. Hristos je vaskrsnuo, smrt pobedio, novi život doneo, radosti naša!

Beređi Dušan Bera 

 Da li pratite naš Youtube kanal? Na njemu je moja emisija - Priče jednog sveštenika ali malo drugačije... Pratite nas.