среда, 04. септембар 2013.

Šta je Isus kupio? Moje grehe? Šta će mu?

Razovarajući sa ljudima na temu evanđelja čujem ponekada frazu: "Isus je kupio naše grehe!" Juče sam razgovarao sa momkom iz Centra Duga i čuo te iste reči - "Isus je kupio moje grehe!". Takav stav se verovatno zasniva na stihovima kao što su Jovan 1.29: "Evo Jagnjeta Božijeg, koji odnosi grehe sveta!". Jagnje je bilo žrtvovano radi greha... Nije prvi put da čujem ovakav odgovor, ali već duže vreme sam svestan besmislenosti tog stava, jer šta će Isusu naši gresi, pa da ih kupuje?

Kupuješ nešto što je vredno, nešto što je dragoceno, nešto što trebaš. Ljudi mogu kupiti razne stvari, ali samo kada u njima vide neku vrednost. Za nekoga smeće, za drugog može biti sekundarna sirovina. Za nekoga izmet, za drugoga đubrivo za povrće. Ali uvek, uvek kupujemo samo ono što nam nešto vredi. To je i suština markentinga - ubediti ljude da im je potreban određeni proizvod jer će ga oni kupiti.

A šta će Isusu naši gresi, da ih kupuje? Kakvu vrednost oni imaju? Nikakvu. Naši gresi su uništili svu lepotu Božijeg stvorenja, uništili naš odnos sa Bogom, uništili naše međusobne odnose, doneli zavisnosti, bol, rat... Nemaju apsolutno nikakvu vrednost, osim da doprinose našem egu.

Isus je pobedio

Slika vaskrnsuća, prazan grobIsus je na Krstu Golgote kupio nešto drugo - kupio je nas. Mi (ja sam) smo mu bili vredni da nas kupi. Nije platio cenu Sotoni kako nekada pogrešno prikazuju. Sotona nema vlast koja je jednaka Bogu, pa da mu Bog išta plati. Platio je cenu koju je sam Bog odredio, cenu razdvajanja, cenu kazne koja nas je trebala pogoditi. Platio je cenu za nas svojom smrću da mi ne bi morali biti kažnjeni i otkupio je nas od posledica našeg greha.

Takođe, pri kupovini se plaća cena vrednosti. Vrednost se određuje na osnovu kvaliteta proizvoda, vremena uloženog za izradu, brenda. Nekada nešto ima visoku cenu samo zbog imena koje stoji iza tog proizvoda. Ime dizajnera daje vrednost proizvodu, pa obićna školaska torba, umesto 50 eura košta 1500. Pre izvesnog vremena na Rimskom aerodrumu video sam školsku torbu te vrednosti. Besmislena cena... ali prodavnica je bila Dolce&Gabbana, i brend je dao vrednost. Hoces da nosiš original, plati cenu. No poenta je da je cena uvek povezana sa vrednošću proizvoda. Vredniji proizvod, veća cena.

Koja je bila cena nas? Najveća moguća. Odredio ju je sam Bog - time što nam je odredio najveću cenu - samog sebe. Jer nešto vredi samo onoliko koliko si voljan da platiš. Ne želim da kažem da mi to zaslužujemo, apsolutno ne, nego da je Bog odlučio da nam da tu vrednost. Bog je bio voljan da plati najviše!!! Smrću Njegovog Sina na krstu. 

Ako vam se dopada to što radim, podelite ovaj blog na društvenim mrežama. To mi puno znači, i pomažete mi, zato što na taj način širite uticaj ovog bloga, a ujedno pomažete i vašim prijateljima koji su zainteresovani za ovakve teme. Hvala.

Razmotrite da se prijavite na ovaj blog, ili na neku od mreža kako bi mogli da pratite ono šta radimo. Takođe je opcija da se prijavite na mejl listu - p.hriscanska.zajednica@gmail.com. Na taj način nećete propustiti nove tekstove ili video priloge.


Da li pratite moju emisiju - Teologija uz jutarnju kafu? Svakog utorka u 9.30 LIVE na facebook profilu crkve (link je prikačen na blog), ili kasnije na youtube...


Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...