Priča o grobu kod Bolmana - i pitanje ko je tu heroj?

Moj pradeda se zvao Jano. Jano Beređi. Tako se zvao i deda, stim što su njega zvali Janko Beređi... jer je bio mali. A onda su mu tako upisali i u ličnu kartu, pa je ostao Janko do smrti. Nije znala administracija da kod Slovaka dok si mali si Janko, a tek kad odrasteš postaneš Jano. Tako su i mene zvali Duško, umesto Dušan, ali ja nisam kapirao zašto Duško... jer sam bio mali.

Moj deda Janko nije voleo mog pradedu Jana. Nije pričao puno o tome. Jano je poginuo u martu mesecu 1945. Negde u periodu od 6-23. marta. Dva meseca pre kraja rata. Ostavio je prabaku Katu, sa Jankom, Samom, Danilom, Katom i Mišom, jedan drugom do uva. Janko je bio najstariji, tinejdžer, 17 godina. Najstarije muško u porodici. Bili su sirotinja na kraju sela Silbaš, jedva preživljavali. Nikada pradedi nije oprostio što je poginuo. 

Spomenik poginulim vojnicima NOVJ kod Bolmana

Znao je Janko da kaže "Pravio se važan, hteo je da bude heroj". Jer pradeda se prijavio u partizane kada je formiran 14.brigada (Slovačka), 51. Vojvođanske divizije. Kada su u Silbašu regrutovali mladiće za brigadu (prinudno), Jano se sam prijavio (bio je stariji, preko 30, njih nisu dirali). Janko nikada nije to oprostio svom tati... Jedini komentar koji je imao je bio "pravio se važan".

Pradeda Janko i bitka kod Bolmana

Polje koje je grob mog pradede i mnogih drugih vojnika

Nije to bila ni neka junačka smrt. Nije poginuo u jurišu, vičući "Ura". Nije kosio neprijatelje mitraljezom. Vozio je zaprežna kola sa komorom (kuhinja). Nemci su ih pogodili artiljeriskom granatom dok su nosili hranu. Tako su mi rekli. Nije ostalo ni za grob... negde je sahranjen u bolmanskim poljima. Nema nadgrobnog spomenika, niti se zna gde je poginuo tačno. A Janka to baš nije ni interesovalo. Nikada nije ni otišao na Bolman. 

Kao porodica posetili smo grob drugog partizana u našoj porodici - Đure Valenćika (pisao sam o tome u tekstu: Partizan sam tim se dičim... ili ne - pročitajte taj link) na Majevici. Ali Bolman nikada, sve do danas. Na putu za Osijek, svratio sam do spomenika na tom mestu. Istraživao sam više godina gde je mogao da pogine, i kako je izgledao njegov ratnički put.

1. XIV Vojvođanska brigada je formirana 11. novembra 1944. godine u Bačkom Petrovcu. Tada je deda postao NOVJ. Činili su je pripadnici slovačke etničke grupe iz okoline Novog Sada. Tada je moj deda postao partizan. 
2. 11-19. novembra desila se bitka kod Batine kojom je forsiran Dunav. Sigurno je da tamo nije bio deda Jano, nego su učestvovali u završnim fazama te operacije. 
3. U januaru 1945. godine deda Jano je učestvovao u bitkama oko Virovitice, nazvana Bitka za Virovitički mostobran. Jedinica je bila u oblasti Suhomlaka-Crnac. Po gubitku mostobrana, jedinica je bila na odmoru u Mađarskoj u februaru. 
4. U martu mesecu, počinje bitka kod Bolmana. I tu gine moj pradeda. 

Deda Janko heroj 

Dedu Janka to baš nije interesovalo, kaže "pradeda Jano se pravio važan". Nije morao da ostavi siročad ali jeste. Moj deda Janko zato nikada nije pokušao da bude heroj.

Deda Janko se "nikada nije pravio važan", nego je bio veran i posvećen svojoj supruzi do smrti. Baka Kata je bila teška osoba, ali se Janko za nju verno brinuo, u starosti joj menjao pelene, do zadnjeg dana bio uz nju, čak i kada ga nije prepoznavala.

Deda Janko je bio veran i posvećen svome sinu, boreći se da mu omogući normalan život, kuću, obrazovanje. Sa sedamdeset bi svome sinu znao da spremi ručak.

Deda Janko je bio veran i posvećen svima. Jedino se nikada nije pravio važan...

Pisao sam nekoliko puta o njemu: Moj deda Janko, Dar Tugovanja, Kažu da vreme leči sve rane. Pročitajte ako želite.

Ko je heroj? 

Danas razmišljam o herojima. Ima jedan čudan tekst u Bibliji. Opisuje tri najveća heroja kralja Davida. 

8 Ovo su imena Davidovih junaka: Jošev-Baševet, Tahkemonac, prvi je među Trojicom. Borio se kopljem protiv osam stotina i sve ih pobio u jednoj bici. 
9 Drugi među Trojicom je Eleazar sin Doda Ahohovca. On je bio s Davidom kada su kod Pas-Damima izazivali Filistejce koji su se tamo okupili za boj. Izraelci su se bili povukli, 10 ali Eleazar nije uzmakao, nego je udarao Filistejce dok mu se ruka nije toliko ukočila da nije mogao da je odvoji od mača. Tako je GOSPOD toga dana odneo veliku pobedu. Vojska se potom vratila Eleazaru, ali imala je samo da pokupi plen.  
11 Treći među Trojicom je Šama sin Agea Hararca. Kada su se Filistejci okupili u Lehiju, gde je bila jedna njiva puna sočiva, izraelska vojska pobeže pred njima, 12 ali Šama stade usred njive i, braneći je, porazi Filistejce. Tako je GOSPOD odneo veliku pobedu.

Ovaj  treći mi je interesantan. Prva dvojica pobediše mnoge. Treći sačuvao njivu. Njivu sočiva. Ne veliki grad, ne veliku tvrđavu, nego polje, njivu. A ubrojan je u velike. Stao je za ono što je bitno, malo, a bio je jedan od troje najvećih. ili se možda "nije pravio važan"...

I ko je heroj - ratnik koji se pravio važan, ili deda koji je brinuo za porodicu. Moj teg na vagi ide ka dedi Janku. 

Beređi Dušan Bera

Posle objavljivanja teksta sestra iz Australije me je kontakritala sa dodatnim informacijama (koje ja nisam znao i nisam imao koga da pitam). Nesporazum je očigledan jer je i na spomeniku napisano ime Jano... Na žalost za istoriju porodice sam se kasno zainteresovao:

 Dragi Dusane, prvo da ti kazem da obozavam da citam tvoje price

i pratim tvoj rad . Jutros sam procitala zanimljivu pricu o nasem pradedi. Nesto mi se nije poklopilo sa mojim znanjem o njemu,pa sam procitala mom tati(Apo). On se zacudio da si napisao da se njegov otac i otac tvog dede Janka zvao Jano. Kaze da je to pogresno. Otac im se zvao Scefan, njihov deda se zvao Jano. Taj Jano Beredji je zadnje godine proziveo kod vas i umro je u vasoj kuci,a sahranjen na Svapskom groblju. Umro je 1972godine. Jos mi moj Apo kaze da je greskom u Silbasu na spomeniku palim borcima upisano ime Janko,a trebalo je da pise Scefan Beredji. Deda Scefan je bio stolar i mobilizali su ga Madjari i tamo je radio kao stolar. Posto je bio dobar i poslusan 1945godine su ga pustili na mesec dana kuci da vidi svoju porodicu. Tada su ga poslednji put videli. Bio je da vidi zenu i decu i zatim posto je mnogo voleo da pije,izasao je u kafanu. Iz kafane ( da li pijan ili trezan,ko to zna), otisao je u Partizane. Zatim Apo kaze da je tacno mesto gde ti navodis da je poginuo,a nacin na koji je poginuo je sledeci: njihov otac Scefan je vozio zaprezna kola sa dva konja sa hranom..on je vozio,a bio je u prikolici jedan covek iz Kisaca,koji je preziveo i pricao tvom dedi Janku i njegovoj mami Kati kako se to desilo. Granata je pogodila izmedju konja i Scefana Beredji. Jedan konj je preziveo,a drugi poginuo,a Scefanu je odseklo obadve noge i iskrvario je do bolnice i umro. Moja Baba Kata je sa svojim najstarijim sinom Jankom trazila telo,ali ga nisu nasli.