Mi ZAJEDNO svi rastemo, Rojal Rendžeri mi se zovemo

Prošla nedelja mi je obeležena putovanjima. I dok pišem ove reči na putu sam, noćas sam spavao u Beloj Crkvi na Vračgajskom jezeru, kuckam reči dok ostali spavaju. Uskoro krećemo u Rumuniju, šmucanje uz kanjon Nere. 

Od prošlog teksta vratio sam se iz Osijeka, prepakovao stvari i otputovao na Boračko jezero, BiH, kamp Royal Rangers. Supruga mi je prosto "oduševljena" (srećom danas je sa mnom). Dođem, prepakujem se i otputujem. I tako još desetak dana (sledeće nedelje Tinsarenje i Dečiji kamp). Uskoro preti incident većih namera, možda moj krevet pronađem u boksu kod Kinga (naš pas, haski). 

Kamp Boračko jezero, BiH Konekcija, Royal Rangers

Na Boračkom jezeru, u toku kampa, pitali su me zašto sam došao na kamp u BiH, i zašto ZAJEDNO radimo. Moj odgovor je bio u smislu da su tražili da pomognemo, zato što volimo da radimo ZAJEDNO, ali i radi detoksikacije dece. 

Pre više godina, razgovarajući sa decom spomeno sam imena moji srednjoškolskih drugara - Erika, Marika, Čila, Atila... Šokiralo me je da oni nisu ni čuli za takva imena, a razeredi su im prilično nacionalno jednobrazni. 

Deca u Novom Sadu ne čuju više mađarski na ulici, poseta Senti im dođe kao kulturni šok (kada čuju lep mađarsko-srpski sa izmešanim rodovima). Ne poznaju  Idiru, Mehmeda, Elviru, Franju, Zombora... Svet im je skučen, obeležen srpskom medijskom ________ (ili bošnjačkom, ili hrvatskom...), ni sam ne znam kamo bi to nazvao. Pate od straha od drugih, jer da bi nekog mrzeo, moraš barem nešto znati o njima, a oni ne znaju, nisu ih susreli.  

Jutros Luftika objavljuje članak o šoku koji su doživeli posetioci plaže Štrand ovih dana. Neka gospođa se kupala u kupaćem sa motivima albanske zastave. Šok je bio veći nego da je šetala gola. 

Iako jesam odrastao u Jugoslaviji, ne patim za tom zemljom. Istorijski proces je završen, tu sam realista. Zadojen jesam porukom bratstva i jedinstva, ali to nije moja ideologija. 

Na konferenciji "Nada za prirodu i svet", u Osijeku, Dr. profesor Petar Kuzmič, otvarajući konferenciju rekao je "Mi ovde govorimo o hrišćanskom bratstvu", ciljajući na učesnike konferencije iz različitih zemalja, povezanih porukom o Hristu. Hrišćansko bratstvo je moja ideologija, kosmopolitizam način na koji pokušavam da živim. 

Misterija mi je kako hrišćanin može biti nacionalista, i kako hrišćanska crkva može biti nacionalistički organizovana. Razumem ljubav prema svom narodu, razumem i istorijske procese, ali ne i nacionalnu ostrašćenost kao trajni identitet. Etnofiletizam je tu suštinska, nebiblijska jeres. 

Na Pedesetnicu, Duhove, pre dve hiljade godina, Duh Sveti se izlio na svaki tamo prisutni narod. “Parćani i Miđani i Elamiti, i koji žive u Mesopotamiji i Judeji i Kapadokiji, u Pontu i Aziji, u Frigiji i Pamfiliji, u Egiptu i krajevima Libije blizu Kirine, i došljaci Rimljani, i Judejci i prozeliti, Krićani i Arapi“ (Dela Apostola 2:9 – 11) proslavljali su Boga u čudesnoj simfoniji različitih jezika i u tom momentu Crkva Hristova je rođena, kosmopolitska, čudesna, ZAJEDNIČKA. 

Hristos je ostavio amanet „Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu…“ (Jovan 17:21). ZAJEDNO je sama osnova hrišćanstva. Ja volim to ZAJEDNO. 

Prvi moj susret sa crkvom se desio na Božić 1993. godine. Najsnažnija poruka koju sam čuo (i zapamtio), tj jedina koju sam zapamtio, je bila da je PHZ proslavljala dva datuma Božića, poštujući nasleđe i jednih i drugih. To ZAJEDNO mi je svedočilo da je evanđeoska vera drugačija, ne ratnohuškačka, kako sam tada video ostale denominacije (danas razlikujem ratnohuškački deo od iskrenih vernika u svakoj denominaciji). Ključni razlog zašto sam ostao u crkvi, je bilo to ZAJEDNO.

Balaknorama, Sibišel, Rumunija, pre neku godinu

ZAJEDNO volim i kod Rendžera. Himna Rendžera, koju pevamo dok podižemo zastavu kaže: 

"Mi ZAJEDNO svi rastemo,

Rojal Rendžeri mi se zovemo,

uz Božju pomoć svi radimo,

uvek spremni hodamo.

Isusa Hrista slavimo,

hrabro i radosno njemu služimo,

i napred ZAJEDNO svi idemo,

u Božje carstvo nebesko. 

Oprezan, čist i častan,

hrabar, veran, vaspitan,

poslušan, duhovan,

to je život Rojal Rendžera. 

Zato vodim decu na kampove u inostranstvo, zato pomažem na kampu u BiH, zato rado dočekujemo braću iz drugih zemalja, zbog ZAJEDNO. Ako nije ZAJEDNO, onda ni ne vredi. To je i vizijska izjava PHZ za ovu godinu "Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju", jer ako nije ZAJEDNO, onda ni ne vredi.

O tom ZAJEDNO možete pročitati i u sledećem tekstu - "Mi ZAJEDNO pretvaramo san u akciju."

Beređi Dušan Bera