Kako povlačenje pretvoriti u pobedu - Tragom Kolubarske bitke

Prošli vikend sam pešačio po Rajcu i Suvoboru. To su planinski vrhovi u zapadnoj Srbiji na kojima se odvijala Kolubarska bitka, ili Suvoborska, kako se ponekad naziva. Dočekali su nas pravi zimski uslovi. Iako se sneg uglavnom otopio, na Rajcu je duvao ledeni vetar koji je brzo promenio naše planove za hajk.

Originalna ideja bila je da pešačimo stazu od planinarskog doma na Rajcu do vrha Suvobora, oko osam kilometara u jednom pravcu. Međutim, hladnoća i vetar su nas brzo ubedili da bi takvo šmucanje bilo čista patnja. 

Postojala je i alternativa da uđemo u šumu i pokušamo šumskom stazom, ali ta ideja je propala jer nismo uspeli da pronađemo ulaz, a zbog hladnoće nismo imali strpljenja da ga dugo tražimo. Na kraju smo odlučili da otpešačimo samo do vrha Rajca, nekih kilometar, a ostatak dana da provedemo u kraćim pešačenjima od lokacija do kojih smo dolazili kombijem.

Ta hladnoća me je podsetila na patnju vojske koja se borila na tim uzvišenjima u decembru 1914. godine, tokom čuvene Kolubarske bitke. Tokom šetnje prošli smo pored dva spomenika, jednog na Rajcu posvećenog borbi 1300 kaplara i drugog na Suvoboru. Zato je ovonedeljni trag priča o bici na Kolubari i Suvoboru, ali i početak mog šmucanja tragovima Kolubarske bitke.

Rajac, subota 18.1.2026.

Kolubarska (Suvoborska) bitka - Prvi svetski rat

Kolubarska bitka vođena je krajem 1914. godine, od 16. novembra do 15. decembra, i predstavlja jednu od najznačajnijih i najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Nakon teških borbi i velikih gubitaka tokom austrougarskih ofanziva u toku jeseni, srpska vojska se našla u izuzetno teškoj situaciji. Bila je iscrpljena, brojčano slabija i sa ozbiljnim nedostatkom municije i opreme. Austrougarska vojska imala je oko 450.000 vojnika, dok je srpska raspolagala sa oko 270.000.

Povlačenje iza reka Kolubare i Ljiga mnogima je tada izgledalo kao uvod u konačni poraz. Ipak, upravo se to povlačenje pokazalo kao strateški genijalan potez. Pod vođstvom Živojina Mišića, koji je tada preuzeo komandu nad Prvom armijom, srpska vojska se reorganizovala, odmorila i sačekala pravi trenutak za protivnapad. Austrougarska vojska, uverena da je Srbija slomljena, previše se razvukla i izgubila borbenu spremnost.

Početkom decembra 1914. godine srpska vojska prelazi u iznenadnu i snažnu kontraofanzivu. Upravo preko terena po kojima smo mi pešačili odvijali su se ti presudni prodori. U teškim zimskim uslovima, uz dobro poznavanje terena i visok moral, srpski vojnici su iz dana u dan potiskivali protivnika. Vrhunac bitke bilo je oslobođenje Beograda 15. decembra 1914. godine, čime je austrougarska vojska u potpunosti izbačena sa teritorije Srbije.

Značaj Kolubarske bitke prevazilazi sam vojni uspeh. Ona je postala simbol istrajnosti, vere i sposobnosti da se iz prividnog poraza rodi pobeda. U trenutku kada je cela Evropa očekivala pad Srbije, mala i iscrpljena vojska uspela je da porazi daleko jačeg neprijatelja. Zato Kolubarska bitka i danas ostaje snažna istorijska lekcija o tome kako odlučnost, mudro vođstvo i spremnost na žrtvu mogu promeniti tok istorije.

Pogled u pravu kuda se kretala ofanziva srpske vojske, prema Ljigu i Kolubari

"Šmucanja" tragom Kolubarske bitke

U narednom periodu, tokom zime i proleća, odlučio sam da obiđem mesta vezana za ovu bitku i da istražim gde se nalaze spomenici i značajne lokacije. Podatke nije lako pronaći. Možda i vi znate gde se može šmucati i videti uspomene na ovu veliku pobedu srpske vojske.

Ovo je moj dosadašnji plan:
1.Prvo smo već posetili venac Rajac Suvobor i videli spomenike na Rajcu i Suvoboru, kao i ceo potez sve do Babine glave. 

2. Slede Lazarevac i Ćelije, sa planom da se obiđu brdo Čovka, Vrača brdo, Spomen kosturnica u Lazarevcu, spomenik srpskom vojniku, manastir Ćelije i lokalitet Kremenica. 

3. Zatim Kosmaj, gde se na vrhu nalazi spomenik braniocima Beograda, koji sam jednom ranije video. 

4. U planu je i okolina Kadine Luke prema Rajcu, jer sam primetio da planinarska Deda Dušanova staza vodi od centra Kadine Luke preko crkve spomenika vezane za ovu bitku prema vrhu Rajca. 

5. Na kraju, Valjevo i Divčibare, sa posetom spomen kući Živojina Mišića i istraživanjem šta se još može videti u tom kraju.

Ovo je otprilike ono što sam do sada uspeo da pronađem. Ako znate za neki spomenik, značajnu lokaciju ili muzej, voleo bih da podelite informaciju.

Ova mesta ću obilaziti sa grupom koju vodim, Šmucanja i lutanja. To je grupa prijatelja koji vole da lutaju zajedno. Nema članarine, pokrivamo samo troškove goriva i šmucamo zajedno. Slobodno nas potražite i uključite se.

Spomenik na vrhu Suvobora

Povlačenje koje je vodilo u pobedu

Dok sam razmišljao o Kolubarskoj bici, stalno mi se vraćala slika povlačenja koje nije bilo poraz, već izvor pobede. Živojin Mišić je genijalno povukao vojsku, konsolidovao je, obnovio rezerve i potom napao. Da se nije povukao, poraz bi bio neminovan. Priča o Kolubarskoj bici nije priča samo o vojnoj strategiji, već i o mudrosti povlačenja.

Slično je i u duhovnom životu. U duhovnom životu često grešimo jer povlačenje doživljavamo kao slabost. Kao poraz. Kao znak da nešto ne radimo kako treba. A ponekad je upravo suprotno. Ako se ne povučemo na vreme, iscrpimo se, izgubimo jasnoću i bivamo poraženi ne zato što smo slabi, već zato što smo umorni. 

Jedna od osnovnih duhovnih disciplina jeste odmor. Pokušavam da razumem odmor. Bog sam postavlja ritam života. Bog stvara svet šest dana, a sedmi dan počiva. Narodu Božjem zapoveda da šest dana radi, a sedmi da odmori. Čovek nije mašina koja može da radi bez prestanka. Ne zato što je rad loš, već zato što je čovek ograničen. Potreban mu je odmor.

Za mene odmor nije pasivna aktivnost. Odlazak u tišinu, u prirodu, u razmišljanje, u pisanje, nije beg od odgovornosti, već način da se odgovornost nosi ispravno.

Ne odmara me gledanje u ekran, ležanje u krevetu. Za mene je planina mesto tog povlačenja. Kada vidim lepotu prirode, osetim nalet endorfina. Zavisnik sam od prirode, od planine. Tu se vraća fokus. Tu se čuje sopstveni dah. Tu se traži pravac. To je moj aktivni Šabat. Povlačenje koje ne gubi cilj iz vida. 

Odmara me i pisanje, istraživanje, kao što je ova priča i razmišljanje o spomenicima Kolubarske bitke. To je moj Šabat, moja subota. Aktivan odmor. Ali povlačenje je neophodno da bi napad bio uspešan.

Spomenik 1300 kaplara, Rajac

Nema smisla čuvati ako prestaneš da gradiš, ali nema ni smisla graditi ako ne znaš kada treba stati, sabrati se i obnoviti snagu. Fokus se vraća u odmoru. Zato se povlačim da bih mogao da idem dalje. Ne da bih odustao, već da bih nastavio. Sa jasnijim pogledom, mirnijim srcem i fokusom koji ne gubim ni kada vetar duva, ni kada se teren menja... 

Možda je vreme da prestanemo povlačenje da nazivamo porazom. Možda je vreme da naučimo ritam u kojem se i borba i odmor shvataju kao deo istog puta.

Beređi Dušan Bera