Zima je vreme kada se orah ispod mog prozora pretvori u malu pozornicu. Dešava se nešto spektakularno - dovoljno je okačiti hranilicu i malo zastati. Za dan ili dva počinje predstava. Nema reči, više je kao balet, ali pun različitih poruka, a svaka od njih otkriva posebnu ličnost.
Hranjenje ptica je i ovonedeljni trag. Uživam ovih dana hraneći ptice. Pao je sneg, i idealno je vreme.
Velike senice dolaze kao lopovi. Nikada u jatu. Uvek pojedinačno, sa raznih strana. Slete, zgrabe zrno suncokreta i odmah odlete. Ne jedu na hranilici. Odu na sigurnu granu, okrenu leđa svima i tamo, u tišini, obave posao. Brzo, efikasno, bez zadržavanja.
 |
| Zelentarka na suncu |
Plavoglava senica je slična, ali ima jasne preference. Nju zanima slanina. Valjda zato što je mala, pa joj treba više energije. Zato uvek okačim par komada slanine, i onaj beli deo. Vise naglavačke, ljuljaju se i deluju kao da im je sve to jedna velika igra.
Poljski vrapci dolaze uvek zajedno. U jatu, u gomili. Slete svi odjednom, jedu zajedno i odlaze zajedno. Uvek je bučno, haotično i bez ikakvog reda. Ali niko ne ostaje sam. I niko ne čeka predugo.
Domaća zeba nikada ne jede na hranilici. Uvek sa tla. Drži se ivica zone gde hranim. Zato uvek razbacam hranu okolo. Može da dođe i bliže centru, ali više voli da luta, da traži, da skuplja. Kao da joj je potraga važnija od same hrane.
Gugutke su velike i bez mnogo finese. Dođu i jednostavno jedu. Sve redom. Gutaju. Ne razgledaju, ne biraju. Kada su tu, zna se da je neko ozbiljno gladan.
Ove godine ima mnogo severnih zeba. Komšije sa severa Evrope koje su zimu odlučile da provedu ovde. Ne idu u Afriku. Ovo su im topli krajevi. Svadljivi su. Stalno izbija neka rasprava, neka čarka. Ali su uvek zajedno. Kao porodica koja se voli, ali se stalno prepire. Hrane se i na zemlji i na hranilici.
Zelentarka je šef. Stane na hranilicu i fizički prepreči put drugima. Ako je dole na zemlji, jede na sredini područja sa hranom. Ne mora ništa da kaže. Dovoljno je da se pojavi.
Dugorepe senice zovem vukovima. Kreću se kao čopor. Sa grane na granu, tiho i brzo, kao vukovi kroz šumu. Nikada ih nisam video da uzmu zrno. Samo prolaze, gledaju, procenjuju. Kao da im hrana i nije glavna stvar.
Sojka ne jede zrnevlje. Bar je ja nikada nisam video. Povremeno bacim neko parče peciva. Ona to odmah ukrade i odnese. Bez zadržavanja. Profesionalno.
 |
| Banda ispod hranilice |
Dok ih posmatram, shvatam da svako dolazi onako kako zna. Neko uzme i ode. Neko ostane. Neko pravi buku, neko se skriva. Neko dominira, neko luta. I niko nije pogrešan.
Možda je zato hranjenje ptica više od brige za zimu. To je mala lekcija o različitosti, o načinu na koji svako traži ono što mu treba. I o tome da ima mesta za sve, ako se malo potrudimo da hrane bude dovoljno. Baš kao što i crkva treba biti... Lepota različitosti.
Duboko verujem da crkva Hristova treba da bude takva - gde svako ima svoje mesto. Čak i najslomljeniji, i one koje je jako teško voleti, i oni dopadljivi, i samotnjaci i sangvinici. Svako.
Zašto hraniti ptice?
Hranjenje ptica zimi nije samo čin sažaljenja, nego čin odgovornosti i pažnje. Zimi priroda postaje škrta, a energija se troši brže nego što se može nadoknaditi. Svako zrno, svaki komad masne hrane, znači razliku između preživljavanja i iscrpljenosti. Kada hranimo ptice, mi ne „razmazujemo“ prirodu, već privremeno nadoknađujemo ono što su mraz, sneg i urbanizacija oduzeli. Nekada je hrane bilo pored puta, jer je žito ispadalo iz prikolica. Bilo je ambara sa kukuruzom, ostavljenog bilja u polju. Toga više nema. Zato treba pomoći.
Hraniti ptice, je tihi savez sa svetom koji ne govori našim jezikom, ali zavisi od naših odluka. Hranjenje ptica menja i nas, ne samo njih. Usporava nas, uči strpljenju i posmatranju. Kupite dvogled, posmatrajte kako se ptice ponašaju. Naučite da ih razlikujete. U svetu koji stalno traži brzinu i korist, hranilica postaje mesto gde uživaš. Hraniti ptice zimi znači učiti se pažnji, poniznosti i zahvalnosti - vrednostima koje lako promrznu ako se o njima ne brine.
Kako hraniti ptice?
Evo nekoliko jednostavnih i korisnih saveta kako hraniti ptice zimi, bez komplikovanja i bez štete:
-
Biraj pravu hranu.
Najsigurnija i najuniverzalnija hrana je sirov suncokret, proso i zob. Kesa od kilogram suncokreta u poljoprivrednoj apoteci je stotinjak dinara. Za senice je odlična neslana slanina ili loj. Hleb se ne treba davati. -
Hrani redovno, ali razumno.
Ako počneš da hraniš ptice, budi dosledan, naročito tokom velikih mrazeva. Ptice se brzo naviknu na izvor hrane. Ne treba preterivati, ali je važno da hranilica ne ostane prazna baš kada im je najpotrebnije. -
Postavi hranilicu bezbedno.
Najbolje mesto je blizu žbunja ili drveća, ali ne preblizu, kako bi ptice imale zaklon od grabljivica, a opet dobar pregled. Vodi računa da nepostoji zaklon za mačke, da naprave zasedu. Hranilica treba da bude stabilna i zaštićena od vetra i snega. -
Drži čistoću.
Redovno čisti hranilicu od ostataka hrane i izmeta. Vlažna i prljava hrana može širiti bolesti. Bolje je sipati manje količine češće nego puno odjednom. -
Ne zaboravi vodu.
Zimi je često teže naći vodu nego hranu. Plitka posuda sa svežom vodom, koju povremeno menjaš ako se zaledi, može biti jednako važna kao i sama hrana.
Hranjenje ptica nije u količini, nego u pažnji. Malo, ali pravilno, čini veliku razliku.
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар