Brak ili mrak

18.01.2013 na portalu "Novi Sad 24 časa" osvanula je vest pod naslovom: Novi Sad, grad razvoda.  Prema statističkim podacima za 2012. godinu, prošle godine bilo je više razvedenih nego sklopljenih brakova, prvi put u istoriji ovog grada. Brojke kažu sledeće: 1533 razvoda naspram 1510 venčanja. 2011 godine je odnos bio 1301 razvod naspram 1489 venčanja. I možete to pratiti u nazad, videćete da broj razvoda raste, brakovi se raspadaju.


Ako po ničemu drugom, po ovome smo u vrhu svetskih trendova. Slušao sam propovedi pastora iz Sijetla, SAD, Mark Driskola, o braku, koji je morao da prilagodi temu njegovoj zajednici, jer preko polovine crkve su mu bili ljudi koji nisu u braku. Morali su da prilagode aktivnosti crkve prema onima koji su sami, jer u velikim gradovima sve je više samaca.


Zašto je to tako? Zašto brak postaje ne popularan? Zašto se sve više doživljava kao mrak? Jer to je tema današnja propovedi – brak ili mrak! Kao komentar, neki stručnjaci su rekli: „Aleksandar Šibul, psihoterapeut - “Pojedinci ne ulaze u brak zbog negativnih iskustava koje su preživaljavali u svojim porodicama. Istovremeno živimo u vremenu u kome brak nije toliko bitan. Svako se sebično okreće svojim potrebama i često ljudi nisu spremni da budu tolerantni u vezi“. Predsednica Udruženja “Roditelj” Dragana Ćorić kaže da je na broj razvoda u Novom Sadu uticala ekonomska kriza, ali i to što među supružnicima ima sve manje kompomisa i razumevanja.“ Blic Ali jel to odgovor? 
MRAK
Naravno da je teško dati odgovor na postavljeno pitanje. Postoje mnogu uzroci. Sigurno je da u našem društvu svemu doprinosi loša materijalna situacija, kako je to i spomenuto u citatu. Ne možemo zatvoriti oči, nedostatak novca, nesigurnost u vezi budućnosti, jesu veliki faktor koji doprinosi trenutnom stanju. Ali u SAD to nije problem, a brakovi se ne sklapaju, i raspadaju se.
Materijalni razlozi sigurno nisu osnovni razlog, ma koliko bili značajni. Kada posmatramo ljudsko iskustvo bračna zajednica nikada nije bila jednostavna. Već samo to da živiš sa drugom osobom, koja se razlikuje od tebe, koja ima različito porodično iskustvo, druge navike, i koja se i po svojoj prirodi razlikuje od tebe – jer je muško ili žensko, jako komplikuje stvari. U braku se spajaju dva sveta sa ciljem da postanu jedan, i dešava se ono što bi mogli nazvati sukob kultura, sukob dva sveta.
U početku nas navedene razlike privlače. Ako dolazimo iz sveta koji je sav uređen, zategnut, sa jesnim pravilima, nedostatak toga, opuštenost, nas može privući. Izgleda lepo kada neko živi malo opušteno, ali posle nekog vremena to što ne zatvara pastu za zube počinje da ti ide na nerve, ili što uvek ostavi otvorenu fijoku ili što uvek ostavi knjige na stolu ili naočare ili... šta god. Sa druge strane, ako dolaziš iz sveta labavih pravila, uređenost, tačnost izleda privlačna, sve dok se to i od tebe ne počne očekivati svaki dan...’A onda se u tu priču počinju nadodavati deca, i ponovo otkrivaš da imate potpun različit pogled na odgajanje dece, pa posao, karijera...
Pročitaću vam priču, govorio sam je na Filipovom venčanju, nadam se da je njima pomogla: „ Tek nekoliko godina nakon venčanja, shvatio sam da moja supruga uvek ostavlja ladice otvorene. Ne znam da li sam bio slep da to vidim u početnim godinama ili je to počela da radi kasnije ali me je u svakom slučaju to njeno ponašanje nerviralo. Uradio sam ono što sam mislio da zreli ljudi treba da urade – rekao sam joj šta mi smeta i zamolio da to promeni. Sledeće nedelje sam obratio pažnju na problem svaki put kada sam ulazio u stan ali nisam otkrio da se bilo šta menja. Svaki put kada sam video otvorenu ladicu, razgnevio sam se, ponekad ekplodirao. Moje ponašanje je variralo od verbalne eksplozije do potiskivanja besa, ali sam u svakom slučaju bio razjaren. Nakon nekoliko meseci, odlučio sam da probam sa mojom naučnom metodom: uz reči praktično bih joj pokazao kako se to radi. Došao sam kući, izvadio sve iz ladice, skinuo je i pokazao joj male točkiće te kako oni naležu na klizače objašnjavajući joj koliko je taj ceo sistem važno otkriće. Bio sam siguran da je ovog puta shvatila kako to funkcioniše i koliko mi je važna cela ta stvar. Sledeće nedelje sam pažljivo pratio promene kojih, na žalost, nije bilo. Nedeljama sam goreo u sebi kad god bi video otvorenu ladicu. Jednog dana sam se vratio kući i saznao da je naša osamnaestomesečna ćerka pala i posekla ivicu oka na ćošak otvorene ladice. Karolin ju je odvela u bolnicu. Prolazila je kroz iskušenje dok je gledala ušivanje otvorene rane pitajući se da li će ćerki ostati ožiljak ili posledice po vid. Ispričala mi je celu priču a ja sam se trudio da suzdržim emocije dok sam je slušao. Bio sam ponosan na sebe: Nisam ni spomenuo otvorene ladice. S druge strane, pomislio sam: ‘Kladim se da će od sada zatvarati ladice’. To je bilo nešto što najviše može da donese promene. Morala je da se menja. Ali ipak, nije. Nakon par nedelja pomislio sam: ‘Ona se nikada neće promeniti.’ Seo sam i razmišljao šta mi je činiti. Zapisao sam mogućnosti: Pod jedan, mogao sam se razvesti. Dva, mogao bih da nastavim da budem frustriran zbog otvorenih ladica sve dok jedno od nas dvoje ne umre. Tri, mogao bih da je prihvatim kao takvu i preuzmem posao zatvaranja ladica na sebe. Dok sam analizirao mogućnosti, odmah sam izbacio prvu. Pogledao sam drugu i shvatio da, ukoliko se jadno budem osećao kad god vidim otvorenu ladicu sve do kraja svog života, onda ću voditi bedan život. Shvatio sam da mi je najbolja treća opcija: da prihvatim to kao njenu manu. Doneo sam odluku i krenuo kući kako bi je objavio. ‘Karolin’, rekao sam, ‘sećaš se stvari sa ladicama.’ ‘Oh, Geri, molim te nemoj opet da počinješ o tome’, odgovorila je. ‘Ne’, rekao sam ‘imam rešenje: od sada ti više ne treba da brineš o tome. Ne moraš više nikada da zatvoriš ni jednu ladicu. To je od sada moj posao. Problem sa ladicama je završen.’ Sve od onda do danas otvorene ladice mi više nisu problem. Ne ljutim se, ne besnim, jednostavno ih zatvorim. To je moj posao. Kada večeras odem kući, garantuje da me čekaju otvorene police. Zatvoriću ih i sve će biti u redu.”
Problem zašto brak nije lak, i zašto je za mnoge mrak, jeste u tome što trebaš da živiš sa osobom koja se razlikuje od tebe. Sa druge strane poznata je priča o „bitangi i princezi“. Romantična ideja da princeza može da promeni bitangu, koja glasi: „On će se pored mene promeniti, ili ona će pored mene postati snažnija“. Ali ta ideja da mi popravljamo drugu osobu nas vodi samo u veći mrak. Jer posle nekog vremena otkrijemo da mi nismo Bog, a samo Bog menja ljude. Je ne mogu da promenim moju suprugu, kao i što ona ne može od mene da stvori ono što bi ona želela.
Kao potvrda ove moje priče, u jednom drugom članku koji je objavio Blic, o razlozima razvoda, kao  komentar o najčešćim razlozima za razvod braka navode se emocionalna distanciranost, konflikti u partnerstvu i alkoholizam, pa tek zatim neverstvo.
BRAK
Sa druge strane, mi težimo da pronađemo srodnu dušu. Ovih dana moja ćerka puno gleda Dizni kanal, tj tinejdžerske serije na ovom kanalu. Pošto sam bolestan, i u krevetu, gledao sam i ja. U svakoj epizodi, ali svakoj, postoji i priča o zaljubljenosti. Glumci se zaljubljuju, odljubljuju, ali jedna tema je zajednička – prikazana je velika potreba ili težnja da pronađeš nekoga. Razmišljam i o tinedjžerima ovih dana. Posmatram kako sada već u 4-5 razredu počinju da razmišljaju o zabavljanju, pre dvadesetak godina (nisam osoba koja govori o starim dobrim vremenima), u osmom razredu retko ko je imao momka ili devojku, ali se to sada spušta sve niže i niže, i ogroman je pritisak na njih.
U samom korenu našeg bića se nalazi težnja da pronađemo srodnu dušu. Od momenta kada je Bog rekao „nije dobro da je čovek sam“. Poznata vam je dobro kako je sve započelo, I Mojsijeva 2 glava – pročitaj.  Bog je stvorio čoveka, Adama, ali je bio sam. Iako je imao sve, nije bilo nikoga kao što je on. I Bog komentariše – „Nije dobro da je čovek sam“, i stvori mu ženu. I često na venčanjima kažemo da je brak bio vrhunac stvaranja, jer poslednja stvar koju je Bog stvorio jeste bila žena, i bračna zajednica. Zbog toga, osim što smo dizajnirani da težimo Bogu, mi smo dizajnirani i da težimo osobi koja će zajedno sa nama biti jedno.
A kako usaglasiti priču o braku i mraku? Jer iako težimo tome, sa druge strane doživljavamo brak kao odnos u kome zna da bude i te kako teško. Kako usaglasiti ova dva pogleda ili istine? Odgovor se nalazi u pitanju – šta je Božiji cilj za nas? Da nam bude ugodno ili da rastemo? Neko je to dobro rekao: Vilijam Barklej je pisao: “Isus nije došao da ljudima olakša život, nego da ih učini velikim.”
Cilj Božijeg delovanja u našem životu je naš duhovni rast, promena koja od nas stvara bolje ličnosti, bolje ljude a u tom procesu Bog koristi druge ljude. Kažu Poslovice 27:17 da se čelik o čelik oštri, baš kao i čovek o čoveka. A brak je najveća fabrika promene. Jer je zamišljen da ja u odnosu sa mojom suprugom postajem bolji.
Velika umetnost da to shvatiš. Raspada se jer misliš da treba da bude lakše. Ne tu postaješ ono što treba da budeš. I zato ćemo posvetiti nekoliko nedelja ovoj temi, želimo bolje razumeti iskustvo braka. Govorićemo o iskustvima kroz koja postajemo bolji: konflikti, odnosi, komunikacija, sve ono što nam pomaže u našoj izgradnji.
VREMENSKA PROGNOZA
Ali kao početak voleo bih još da ispitamo stanje našeg braka, da postavimo vremensku prognozu za naš brak. Jako je bitno dobro proceniti vreme, krupne greške mogu da se naprave. Pre nekoliko godina, na kampu za tinejdžere planirali smo izlet. Prognoza nije bila povoljna, javljeno je bilo pogoršanje vremena, ali je dan bio lep i sunčan. Odlučili smo da odemo, posetili Zmajevac, i na kraju krenuli i na Vrdničku kulu. Dok smo se popeli gore, iza brega je naišlo ogromno nevreme, morali smo bežati po kiši, gradu... Užas. Tada sam naučio da verujem vremenskoj prognozi. Nije uvek tačna, ali često jeste, jer posmatra pokazatelje promene vremena. U nastavku, kao uvod u sve što ću govoriti u sledećih par nedelja  par pitanja koja su kao vremenska prognozna vašeg braka. Da li u vašoj vezi vi napredujete ili nazadujete, da li se menjate. Autor ovih pitanja je poznati hrišćanski pisac Norman Vrajt.
1. Zdravi brak pokazuje sposobnost oba partnera za promenom u pravom odnosu. Obe osobe su fleksibilne. Previše promena dovode do osećaja da si kontrolisan. Premalo dovodi do udaljavanja i konflikta. Cilj je pronaći zdravu sredinu, tako da ti ostaneš ti, ali i da se menjaš prema potrebama tvog partnera. Pitanja su sledeća: Koliko sam fleksibilan/na? Koliko je moj partner fleksibilan?
2. Zdravi brak karakteriše sposobnost da živiš sa problemima koji nikada neće biti rešeni. Moramo da prihvatimo da se naš partner nikada neće promeniti dovoljno da bi sve činio kako mi mislimo da treba. Ali da si hteo istog tebe, ne bi nju izabrao, ili ne bi njega izabrao ako ste ženskog pola. Pitanja su – Da li su to stvarno značajne promene?
3. Zdrav brak karakteriše verovanje u stalnost braka. U hrišćanstvu brak je životni zavet "Čitao sam o bračnom paru koji je slavio svoju platinastu svadbu – to je 70 godina braka. Na proslavi je bio mladi novinar koji ih je intervjuisao. Bili su prilično stari i pomalo nagluvi, pa je novinar morao da viče pored uha starca kako bi postavio pitanje: “70 godina je dug period. Da li ste ikada pomišljali da se razvedete?” Starac je razumeo pitanje, ali je nekoliko trenutaka razmišljao a onda odgovorio: “Razvod? Ne mogu da kažem da sam ikada pomislio na razvod. Međutim, o ubistvu sam razmišljao nekoliko puta.“ Ali to je istina. U svakoj vezi dolazi do uspona i padova, ali sve prođe. Ako verujemo u vernost, mi ćemo prevazići probleme.
4. Zdrav brak karakteriše poverenje – ekstremno je značajno da možemo verovati našem partneru. Kada savetujem par koji je počinio neverstvo, uvek je to pitanje. Da li možete izgraditi poverenje? Jer ako to ne možete, bolje je da se raziđete.
5. Zdrav brak karakteriše balans sile – odnos gde su jasne jake i slabe strane svakog od partnera. Nije priča u kojoj je muškarac važniji, niti žena dominantna, nego svako daje svoj doprinos, u oblasti gde je jači.
6. Zdrav brak karakteriše prijateljstvo – interesantan je momenat kada se dese razvodi brakova kod mnogih, a to je kada im deca odrastu do četvrtog razreda. Kažu da je u osnovi razlog nedostatak prijateljstva i komunikacije. Dok su deca mala, stalno su zauzeti oko njih, oko toga teku njihovi razgovori, i kada to stane, nemaju više o čemu da pričaju, i sve se raspada.
7. Zdrav brak karakteriše učenje iz zajedničkih iskustava. Odlučili su da uče iz onoga šta im se dešava, bilo dobro ili loše, umesto da žale zbog toga. 

Na vama je da ispitate vaš brak, postavite mu dijagnozu. Da li je dan, sumrak, zora ili mrak? U svakom slučaju postoji nada, Bog može da promeni smer kojim idete. A čak i u nevoljama kroz koje prolazite, setite se - čelik se o čelik oštri, a čovek o čoveka... 

Jedan čovek, jedna žena dok nas smrt ne rastavi - treba li Bibliju napisati ponovo?



„Jedan muškarac, jedna žena, dok nas smrt ne rastavi! – da li Bibliju treba ponovo napisati?“ Neki ljudi su mi rekli da je naslov provokativan, jer oni smatraju da se takvo pitanje ne sme postaviti, Biblija, Božija reč je napisana jednom za svagda. I slažem se, to nije moje verovanje da je treba ponovo napisati.
Sa druge strane u ovoj temi, temi vernosti, seksualnosti, mnogi optužuju Bibliju da nije savremena, da je zastarela, da savremeno društvo postavlja nove norme ponašanja, a ne da se držimo vrednosti patrijahalnog vremena. Smatraju da ako želimo biti aktuelni, mi moramo prilagoditi naše naučavanje, a posebno u ovoj oblasti, oblasti vernosti. Da li je tako? Da li je to opravdano? Da li promena vremena opravdava promenu stava o vernosti? Da li je tvrdokorni stav da je seks namenjen bračnoj zajednici, stav koji je pregazilo vreme? Često čujem takve komentare.
Zapravo, ako pratite diskusije na internetu videćete da je to područje najvećeg napada na hrišćansku veru, hrišćanski pogled na svet. Pre neki dan je osvanula vest na B92, na Islandu je u parlament ušao predlog zakona o zabrani pornografije na internetu. Moram reći da sam se oduševio tom vešću. Jer jedna demokratska zemlja, razvijena, zapadna zemlja, uviđa ogromnu štetu koju pornografija čini na mozak čoveka, i destrukciju te pojave na ljudsku seksualnost. Nije hrišćanska organizacije, nego ljudi koji ne veruju u Boga to pokreću, po meni jako pozitivna vest. No sa druge strane pratio sam i komentare na tu vest, skoro po pravilu su forsirani negativni – da navedem neke:
  • Dal' su ovi ljudi normalni?(Ne u srednji vek !, 17. februar 2013 10:31) 691 preporuka
  • Mislim da je to pogrešno. To je ventil. Izlaz za napetost milionima ljudi. Postoje ljudi koji ne mogu lako da nadju partnere, oni koji posle mnogo godina u braku više ne mogu da se uzbude sa partnerom dok ne pogledaju neki klip. Na kraju krajeva bolje da se ljudi prazne pred ekranom nego da ih frustracije vuku do faze u kojoj će napasti nekoga u parku. Ispada da ne možeš da maštaš ni u 4 zida.(Plik, 17. februar 2013 10:39) 391 preporuka


Drugi članak na B92, koji govori o preljubi, propraćen ovom slikom i komentarom - Preljuba je postala deo svakodnevice, ali je to prema mišljenju psihijatra dr Vladimira Miloševića posledica pre svega medijske eksploatacije prevare kao neke vrste jeftine zabave za narod. I navode da preljubu čini 25 i 45 odsto muškaraca, odnosno od 15 do 35 odsto žena.
Pitanje seksualnosti, pitanje vernosti je pod napadom. Ja sam izabrao samo nekoliko članaka da vam prikažem tu činjenicu i nije mi bilo potrebno puno truda da to pronađem. Tvrdim da je hrišćanski pogled na seksualnost, vernost pod velikim napadom, da sam Sotona napada na hrišćanstvo baš u toj oblasti. Neko je to dobro rekao komentarišući navedenu situaciju: „Sotona će sve uraditi da te spreči da spavaš sa svojom ženom. Pre braka će učiniti sve što može da spavaš sa svojom suprugom, a posle stupanja u brak sve što može da te spreči u tome.“ Bračna postelja je pod napadom. Zašto toliko veliki napad? Zašto baš tu?
SLIKA KOJA GOVORI O NEČEM DUBLJEM
Odgovor se nalazi u Efescima 5:25 „Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju, da je osveti očistivši je kupanjem vodenim u reči; da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni bore, ili takvog čega, nego da bude sveta i bez mane. Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja telesa; jer koji ljubi svoju ženu, sebe samog ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoje telo, nego ga hrani i greje, kao i Gospod crkvu. Jer smo udovi tela njegovog, od mesa Njegovog, i od kostiju Njegovih. Toga radi ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu. Ali i vi svaki da ljubi onako svoju ženu kao i sebe samog; a žena da poštuje svog muža.“
U tekstu vidimo da je brak slika odnosa Hrista i njegove crkve. Slika njegove brige za nas, ljubavi prema nama. Kada čitamo Sveto pismo često otkrivamo da nešto o čemu piše Pismo na jednostavan način, u stvari jesu slika dublje stvarnosti, dublje poruka. Stari zavet je prepun toga. Uzmimo priču o jagnjetu pashalnom. U Izlasku, II Mojsijevoj, u momentu kada kroz Egipat prolazi Duh koji kažnjava, Jevreji su trebali da zakolju jagnje, njegovom krvlju da namažu dovratnik, i kada bi duh došao do vrata bili bi pošteđeni ako je na vratima bio simbol ispisan krvlju. Pri tome jagnjetu ni jedna kost nije smela biti slomljena. To postaje zapovest, i Jevreji su svake godine, u isto vreme spremali jagnje na taj način, koje su zvali pashalno jagnje, i jeli ga u spomen. Sećali su se događaja koji se desio, ali su u isto vreme, ni ne znajući svedočili o onome šta treba da dođe, o dubljoj poruci, o Hristu. Jer u Novom zavetu mi otkrivamo da je jagnje slika Hrista. On je žrtveno jagnje, njegova krv nas je oprala, sakrila od kazne koja dolazi.
U priči o o jagnjetu se nalazi priča o Hristovom spasenju, u priči o suboti slika o odmoru spasenja, u priči o hlebu i vinu Večere Gospodnje slika o otkupljenju, itd. Tako isto i u priči o braku se nalazi slika koja je dublja od samog braka. Apostol Pavle kaže, pišući o odnosu supružnika – ja vam govorim o Hristu i crkvi. U slici braka se nalazi se priča o odnosu Boga i njegovog naroda, o tome kakav je Bog i kakve su njegove osobine. Vidimo sliku Boga verenosti.
SLIKA BOGA VERNOSTI


Ovih dana smo čitali događaje koje opisuju život Samsona, i to me je pokrenulo na razmišljanje. Za vas koji ne pratite dnevna čitanja ili ne čitate tekstove za kućne grupe, tekst se nalazi u Sudijama i opisuje čoveka koji je bio namenjen za velika dela. Pre nego što je rođen Bog je rekao njegovoj majci da ga odvoji za poseban zadatak, da će biti nazirej. To je značilo da je zavetovan Bogu za nešto posebno, za poseban zadatak. Znak njegovog zadatka je bio da ga ne šišaju, ne briju, ne pije žestoka pića dokle god ne ispuni zadatak. Samson je trebao da oslobodi Božiji narod od napada Filisteja, opasnog plemena koje je vekovima bilo veliki neprijatelj Izrailjcima. I Samson je bio nadaren nadčovečanskom snagom za taj cilj. Vodio je velike bitke. Ali imao je jednu manu. Karakter mu je bio nikakav, puno puta je zgrešio pred Bogom, bio je hirovit, neposlušan. Ali ako ste čitali Bog ga nije ostavio. Stalno je bio sa njime. Nije ga odbacio. Kada god bi neprijatelji napadali Bog mu je dao snagu. Čak i na kraju kada je Samson pogrešio i rekao za svoju kosu, izgubio snagu i bio zarobljen, Bog je bio veran i ponovo mu dao snagu da se izbori sa neprijateljima.
Osnovna osobina Božija je vernost. Šta bi bilo da se Bog menja? Da nije veran? Šta bi bilo da kaže – ej znate ono što piše u Pismu, ono što sam obećao, ne važi? Predomislio sam se. Odustao sam od toga. Pogrešio sam kada sam to rekao, otkrio sam da vi niste ono što bi ja želeo da vi budete. Ne dopadate mi se više. Kako bi bilo verovati u takvog Boga?
Božija vernost nam nam daje veliku sigurnost. On se ne menja. Piše nam u Timoteju, ako ste vi ne verni ja ostajem veran, jer se ne mogu samog sebe odreći. Bog je veran, ne menja se. Brak je slika te vernosti, ili bi trebao biti slika te vernosti. Mi se zaklinjemo prilikom sklapanja braka, u dobru i u zlu, u žalosti i u radosti... Uvek, bez obzira na sve, baš kao što je Bog veran bez obzira na sve. On se ne menja, i zato se ni naša vernost ne može menjati. I upravo zato što je brak slika odnosa Boga prema nama, upravo zato je brak i vernost pod toliko velikim napadom. Sotona napada sliku o tome kakav je Bog, razara sliku njegove vernost napadajući na našu vernost.
Zato je važno da kao oni koji veruju budemo svesni da vernost nije samo pitanje morala, nego i pitanje samog svedočanstva o Bogu. Brak je svetinja ne zbog zapovesti, nego zbog onoga šta brak oslikava. I naučimo kakvi mi treba da budemo. Učimo od majstora.
BITI SLIKA KAKVA TREBAŠ BITI
 1. Bog nas voli takve kakve jesmo. Kao što sam u ovoj propovedi govorio, Bog je veran uprkos našem ne verstvu. Mi iznova i iznova u Pismu čitamo o tome kako Bog ostaje veran uprkos brljotina nas ljudi. Bog nas voli jer je tako odabrao, ne zato što smo mi divni, nego je odlučio da će nas voleti. Ljubav je velikim delom stvar odluke i posvećenosti. Činjenica je da osećanja dolaze i odlaze. Nisam zagovornik ideje da zaljubljenost posle nekog vremena prođe u braku zauvek. Činjenica je da smo nekada zaljubljeni, a nekada ne. Ali to nije ljubav. Ona je trajna, jer je ona odluka. Čak i kada mi se nešto ne dopada to ne utiče na moju ljubav.
Vezano za to, čuo sam pre izvesnog vremena stav jednog propovednika o vernosti koji me je oduševio. On je govorio o standardu lepote. Pitanje je bilo prvo za muškarce o različitim pričama kakve žene im se dopadaju, i odgovor je bio: ako je tvoja žena niska, ti voliš niske žene. Ako je tvoja žena mršava ti voliš mršave žene. I takođe i za žene isto to pitanje sa istim odgovorom. Moja supruga je moj standard lepote, karaktera, sposobnosti. Od nje ne postoji bolja, jer mi ju je Bog dao baš za mene. Ne postoji ni jedna druga jer to nije pitanje ukusa, nego pitanje odluke i izbora. Nema ni jedne druge koja sa njome može ili sme da se uporedi.
2. Bog nas voli neraskidivo. Nema prekida. On se ne kaje za ljubav koju nam daje. Suština vernosti jeste da vernost stalno traje. Ne postoji opasnost da se prekine. Tako i mi moramo izbaciti iz uma ideju da brak može da se prekine. Ta opcija ne postoji, vrata su zatvorena zauvek. Ni u kom slučaju ja neću izneveriti moju vernost. I dok to govorim bolno sam svestan onih koji su doživeli brodolom u svojim brakovima. Kao hrišćani mi verujemo da treba da učinimo ono što je do nas da sačuvamo naš brak, ali ako druga osoba vodi ka kraju, činjenica je da je za brak potrebno dvoje. Ali za mene, nema raskidanja zaveta koji sam dao.
3. Bog nas voli ljubomorno. Ljubomora je sastavni deo veze. Ne govorim o nepoverenju ili bolesnoj ljubomori. "ne osećaju ljubomoru zbog uljeza ili preljubnika u svom domu, sigurno nemaju svest o moralu. Jer suština braka je njegova isključivost." Ova vrsta ljubomore je pozitivna, jer pokazuje shvatanje pravog smisla odnosa između muža i žene kao i pravi žar da se taj odnos sačuva.“ Bogopoznanje, Paker
4. Bog nas je voleo pre. Hristos je za nas umro dok smo još bili grešnici, dok smo bili odvojeni od njega, i čekao nas je da dođemo njemu. Vernost predstavlja čekanje na pravu osobu. Kao hrišćani mi duboko verujemo da je seksualni odnos namenjen bračnoj vezi, kao vrhunac bliskosti. Nema eksperimentisanja. Zapravo kada čitamo Pismo mi nikada nećemo videti opis bračnog zaveta u njemu iz prostog razloga jer je brak u SZ sklapan u momentu seksualnog ujedninjenja dve osobe. Nekada mi ljudi kažu da nigde u Svetom pismu ne piše da je seks pre braka greh, i u pravu su. Ali zato što Sveto pismo ni ne poznaje nešto tako. Kada vodiš ljubav, tada si u braku. Naravno naši zakoni su promenjeni, i mi prihvatamo svetovne zakone, ali smo pozvani na posvećenost do braka.
5. Bog sve čini novo. Bitna stvar vezana za grehe jeste da Bog ne spominje naše greške. Nema onog šta smo činili pre obraćenja, to ne postoji. Nekada savetujem parove koji su bili seksualno aktivni pre nego što su postali hrišćani i pitaju me kako da postupe. Moj savet je – ako se nešto desilo pre, onda ni ne postoji. Prihvati svog supružnika kao potpuno čistu osobu. To ne postoji pred Bogom, ne treba da postoji ni pred tobom. 

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/94936

Odnose naše nasušne daj nam danas - Prihvatanje



 Prethodne nedelje, nazvala me jedna osoba i ispričala nešto o nekom. Vođa jedne crkve o drugom vođi (zajednički poznanici). Nisam želeo ni da saznam o tome, ali kada mi je počeo pričati slušao sam. Posebno jer je pričao o osobama koje su me u prošlosti povredile, i koje imam problem da volim, i koje čak šta više, na moju sramotu, povremeno otkrivam da i dalje ne volim. I tako, dok je on govorio, ja sam slušao. Pričao mi je bedne stvari, nedostojne Hristovog sluge. Posle sam razmišljao da li sam slušajući njegove reči ja ogovarao? Možda.

Mudro upravljati svojim životom


U poslednje vreme razmišljam o tome koliko postupak jedne osobe može biti značajan uticaj. Postupci ljudi, naši postupci, mogu takođe biti pokretač koji usmere tok u određenom smeru.


Ovih dana, u kućnim grupama čitali smo o caru Solomonu. U tekstu, Solomon je na početku svoje vladavine, tek je preuzeo presto i odlučuje se u kom će smeru ići njegovo carstvo. On sanja san u kome Bog nudi Solomonu šta god želi. Mogao je izabrati blago, silu, moć, proširenje teritorije, ali on traži da bude mudar, kao najveću dragocenost. Bogu je njegova želja mila, ispunjava je i to utiče na njegovu celokupnu vladavinu.