Jedan čovek, jedna žena dok nas smrt ne rastavi - treba li Bibliju napisati ponovo?

Jedan muškarac, jedna žena, dok nas smrt ne rastavi! – da li Bibliju treba ponovo napisati?

Neki ljudi su mi rekli da je naslov provokativan, jer oni smatraju da se takvo pitanje ne sme postaviti, Biblija, Božija reč je napisana jednom za svagda. I slažem se, to nije moje verovanje da je treba ponovo napisati.

Sa druge strane u ovoj temi, temi vernosti, seksualnosti, mnogi optužuju Bibliju da nije savremena, da je zastarela, da savremeno društvo postavlja nove norme ponašanja, a ne da se držimo vrednosti patrijahalnog vremena. 

Smatraju da ako želimo biti aktuelni, mi moramo prilagoditi naše naučavanje, a posebno u ovoj oblasti, oblasti vernosti. Da li je tako? Da li je to opravdano? Da li promena vremena opravdava promenu stava o vernosti? Da li je tvrdokorni stav da je seks namenjen bračnoj zajednici, stav koji je pregazilo vreme? Često čujem takve komentare.

Ostale tekstove u seriji "Brak ili mrak", možete pronaći OVDE.

Zapravo, ako pratite diskusije na internetu videćete da je to područje najvećeg napada na hrišćansku veru, hrišćanski pogled na svet. 

DA LI JE BIBLIJA U PRAVU U VEZI BRAKA?

Pre neki dan je osvanula vest na B92, na Islandu je u parlament ušao predlog zakona o zabrani pornografije na internetu. Moram reći da sam se oduševio tom vešću. Jer jedna demokratska zemlja, razvijena, zapadna zemlja, uviđa ogromnu štetu koju pornografija čini na mozak čoveka, i destrukciju te pojave na ljudsku seksualnost. Nije hrišćanska organizacije, nego ljudi koji ne veruju u Boga to pokreću, po meni jako pozitivna vest. 

No sa druge strane pratio sam i komentare na tu vest, skoro po pravilu su forsirani negativni – da navedem neke:

• Dal' su ovi ljudi normalni?(Ne u srednji vek !, 17. februar 2013 10:31) - 691 preporuka
• Mislim da je to pogrešno. To je ventil. Izlaz za napetost milionima ljudi. Postoje ljudi koji ne mogu lako da nadju partnere, oni koji posle mnogo godina u braku više ne mogu da se uzbude sa partnerom dok ne pogledaju neki klip. Na kraju krajeva bolje da se ljudi prazne pred ekranom nego da ih frustracije vuku do faze u kojoj će napasti nekoga u parku. Ispada da ne možeš da maštaš ni u 4 zida. (Plik, 17. februar 2013 10:39) - 391 preporuka

Drugi članak na B92, koji govori o preljubi, propraćen ovom slikom i komentarom - Preljuba je postala deo svakodnevice, ali je to prema mišljenju psihijatra dr Vladimira Miloševića posledica pre svega medijske eksploatacije prevare kao neke vrste jeftine zabave za narod.

I navode da preljubu čini 25 i 45 odsto muškaraca, odnosno od 15 do 35 odsto žena.

Pitanje seksualnosti, pitanje vernosti je pod napadom. Ja sam izabrao samo nekoliko članaka da vam prikažem tu činjenicu i nije mi bilo potrebno puno truda da to pronađem. Tvrdim da je hrišćanski pogled na seksualnost, vernost pod velikim napadom, da sam Sotona napada na hrišćanstvo baš u toj oblasti. 

Neko je to dobro rekao komentarišući navedenu situaciju: „Sotona će sve uraditi da te spreči da spavaš sa svojom ženom. Pre braka će učiniti sve što može da spavaš sa svojom suprugom, a posle stupanja u brak sve što može da te spreči u tome.“ Bračna postelja je pod napadom. Zašto toliko veliki napad? Zašto baš tu?

BRAK JE SLIKA KOJA GOVORI O NEČEM DUBLJEM

Odgovor se nalazi u Efescima 5:25 „Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju, da je osveti očistivši je kupanjem vodenim u reči; da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni bore, ili takvog čega, nego da bude sveta i bez mane. Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja telesa; jer koji ljubi svoju ženu, sebe samog ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoje telo, nego ga hrani i greje, kao i Gospod crkvu. Jer smo udovi tela njegovog, od mesa Njegovog, i od kostiju Njegovih. Toga radi ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu. Ali i vi svaki da ljubi onako svoju ženu kao i sebe samog; a žena da poštuje svog muža.“

U tekstu vidimo da je brak slika odnosa Hrista i njegove crkve. Slika njegove brige za nas, ljubavi prema nama. Kada čitamo Sveto pismo često otkrivamo da nešto o čemu piše Pismo na jednostavan način, u stvari jesu slika dublje stvarnosti, dublje poruka. 

Kako razumeti tekstove Svetog pisma?

Stari zavet je prepun toga. Uzmimo priču o jagnjetu pashalnom. U Izlasku, II Mojsijevoj, u momentu kada kroz Egipat prolazi Duh koji kažnjava, Jevreji su trebali da zakolju jagnje, njegovom krvlju da namažu dovratnik, i kada bi duh došao do vrata bili bi pošteđeni ako je na vratima bio simbol ispisan krvlju. Pri tome jagnjetu ni jedna kost nije smela biti slomljena. To postaje zapovest, i Jevreji su svake godine, u isto vreme spremali jagnje na taj način, koje su zvali pashalno jagnje, i jeli ga u spomen. Sećali su se događaja koji se desio, ali su u isto vreme, ni ne znajući svedočili o onome šta treba da dođe, o dubljoj poruci, o Hristu. Jer u Novom zavetu mi otkrivamo da je jagnje slika Hrista. On je žrtveno jagnje, njegova krv nas je oprala, sakrila od kazne koja dolazi.

U priči o o jagnjetu se nalazi priča o Hristovom spasenju, u priči o suboti slika o odmoru spasenja, u priči o hlebu i vinu Večere Gospodnje slika o otkupljenju, itd. 

Tako isto i u priči o braku se nalazi slika koja je dublja od samog braka. Apostol Pavle kaže, pišući o odnosu supružnika – ja vam govorim o Hristu i crkvi. U slici braka se nalazi se priča o odnosu Boga i njegovog naroda, o tome kakav je Bog i kakve su njegove osobine. Vidimo sliku Boga verenosti.

BIBLIJU NE TREBA PISATI PONOVO - ONA JE SLIKA BOGA VERNOSTI

Za naše razmatranje dragocen je tekst o Samsonu, koji se nalazi u Sudijama i opisuje čoveka koji je bio namenjen za velika dela. Pre nego što je rođen Bog je rekao njegovoj majci da ga odvoji za poseban zadatak, da će biti nazirej. 

Priča o Samsonu - o Bogu koji je veran

To je značilo da je zavetovan Bogu za nešto posebno, za poseban zadatak. Znak njegovog zadatka je bio da ga ne šišaju, ne briju, ne pije žestoka pića dokle god ne ispuni zadatak. Samson je trebao da oslobodi Božiji narod od napada Filisteja, opasnog plemena koje je vekovima bilo veliki neprijatelj Izrailjcima. I Samson je bio nadaren nadčovečanskom snagom za taj cilj. 

Vodio je velike bitke. Ali imao je jednu manu. Karakter mu je bio nikakav, puno puta je zgrešio pred Bogom, bio je hirovit, neposlušan. Ali ako ste čitali Bog ga nije ostavio. Stalno je bio sa njime. Nije ga odbacio. Kada god bi neprijatelji napadali Bog mu je dao snagu. Čak i na kraju kada je Samson pogrešio i rekao za svoju kosu, izgubio snagu i bio zarobljen, Bog je bio veran i ponovo mu dao snagu da se izbori sa neprijateljima.

Brak kao slika Božije vernosti

Osnovna osobina Božija je vernost. Šta bi bilo da se Bog menja? Da nije veran? Šta bi bilo da kaže – ej znate ono što piše u Pismu, ono što sam obećao, ne važi? Predomislio sam se. Odustao sam od toga. Pogrešio sam kada sam to rekao, otkrio sam da vi niste ono što bi ja želeo da vi budete. Ne dopadate mi se više. Kako bi bilo verovati u takvog Boga?

Božija vernost nam nam daje veliku sigurnost. On se ne menja. Piše nam u Timoteju, ako ste vi ne verni ja ostajem veran, jer se ne mogu samog sebe odreći. Bog je veran, ne menja se. 

Brak je slika te vernosti, ili bi trebao biti slika te vernosti. Mi se zaklinjemo prilikom sklapanja braka, u dobru i u zlu, u žalosti i u radosti... Uvek, bez obzira na sve, baš kao što je Bog veran bez obzira na sve. On se ne menja, i zato se ni naša vernost ne može menjati. I upravo zato što je brak slika odnosa Boga prema nama, upravo zato je brak i vernost pod toliko velikim napadom. Sotona napada sliku o tome kakav je Bog, razara sliku njegove vernost napadajući na našu vernost.

Zato je važno da kao oni koji veruju budemo svesni da vernost nije samo pitanje morala, nego i pitanje samog svedočanstva o Bogu. Brak je svetinja ne zbog zapovesti, nego zbog onoga šta brak oslikava. I naučimo kakvi mi treba da budemo. Učimo od majstora.

Podržite Blog KaHristu:
1. Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga
2. Čitajte tekstove sa njega i komentarišite
3. Podelite tekstove na društvenim mrežama

JEDAN ČOVEK, JEDNA ŽENA DOK NAS SMRT NE RASTAVI - BITI SLIKA KAKVA TREBAŠ BITI

1. Bog nas voli takve kakve jesmo. 

Kao što sam u ovoj propovedi govorio, Bog je veran uprkos našem ne verstvu. Mi iznova i iznova u Pismu čitamo o tome kako Bog ostaje veran uprkos brljotina nas ljudi. Bog nas voli jer je tako odabrao, ne zato što smo mi divni, nego je odlučio da će nas voleti. 

Ljubav je velikim delom stvar odluke i posvećenosti. Činjenica je da osećanja dolaze i odlaze. Nisam zagovornik ideje da zaljubljenost posle nekog vremena prođe u braku zauvek. Činjenica je da smo nekada zaljubljeni, a nekada ne. Ali to nije ljubav. Ona je trajna, jer je ona odluka. Čak i kada mi se nešto ne dopada to ne utiče na moju ljubav.

Vezano za to, čuo sam pre izvesnog vremena stav jednog propovednika o vernosti koji me je oduševio. On je govorio o standardu lepote. 

Pitanje je bilo prvo za muškarce o različitim pričama kakve žene im se dopadaju, i odgovor je bio: ako je tvoja žena niska, ti voliš niske žene. Ako je tvoja žena mršava ti voliš mršave žene. I takođe i za žene isto to pitanje sa istim odgovorom. Moja supruga je moj standard lepote, karaktera, sposobnosti. Od nje ne postoji bolja, jer mi ju je Bog dao baš za mene. Ne postoji ni jedna druga jer to nije pitanje ukusa, nego pitanje odluke i izbora. Nema ni jedne druge koja sa njome može ili sme da se uporedi.

2. Bog nas voli neraskidivo. 

Nema prekida. On se ne kaje za ljubav koju nam daje. Suština vernosti jeste da vernost stalno traje. Ne postoji opasnost da se prekine. Tako i mi moramo izbaciti iz uma ideju da brak može da se prekine. Ta opcija ne postoji, vrata su zatvorena zauvek. Ni u kom slučaju ja neću izneveriti moju vernost. 

I dok to govorim bolno sam svestan onih koji su doživeli brodolom u svojim brakovima. Kao hrišćani mi verujemo da treba da učinimo ono što je do nas da sačuvamo naš brak, ali ako druga osoba vodi ka kraju, činjenica je da je za brak potrebno dvoje. Ali za mene, nema raskidanja zaveta koji sam dao.

3. Bog nas voli ljubomorno. 

Ljubomora je sastavni deo veze. Ne govorim o nepoverenju ili bolesnoj ljubomori. "ne osećaju ljubomoru zbog uljeza ili preljubnika u svom domu, sigurno nemaju svest o moralu. Jer suština braka je njegova isključivost." Ova vrsta ljubomore je pozitivna, jer pokazuje shvatanje pravog smisla odnosa između muža i žene kao i pravi žar da se taj odnos sačuva.“ Bogopoznanje, Paker

4. Bog nas je voleo pre. 

Hristos je za nas umro dok smo još bili grešnici, dok smo bili odvojeni od njega, i čekao nas je da dođemo njemu. Vernost predstavlja čekanje na pravu osobu. Kao hrišćani mi duboko verujemo da je seksualni odnos namenjen bračnoj vezi, kao vrhunac bliskosti. Nema eksperimentisanja. 

Zapravo kada čitamo Pismo mi nikada nećemo videti opis bračnog zaveta u njemu iz prostog razloga jer je brak u SZ sklapan u momentu seksualnog ujedninjenja dve osobe. Nekada mi ljudi kažu da nigde u Svetom pismu ne piše da je seks pre braka greh, i u pravu su. Ali zato što Sveto pismo ni ne poznaje nešto tako. Kada vodiš ljubav, tada si u braku. Naravno naši zakoni su promenjeni, i mi prihvatamo svetovne zakone, ali smo pozvani na posvećenost do braka.

5. Bog sve čini novo. 

Bitna stvar vezana za grehe jeste da Bog ne spominje naše greške. Nema onog šta smo činili pre obraćenja, to ne postoji. Nekada savetujem parove koji su bili seksualno aktivni pre nego što su postali hrišćani i pitaju me kako da postupe. Moj savet je – ako se nešto desilo pre, onda ni ne postoji. Prihvati svog supružnika kao potpuno čistu osobu. To ne postoji pred Bogom, ne treba da postoji ni pred tobom.

Sledeći tekst na temu braka se zove: Brak ili mrak (klinki link).

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://sr.cross.tv/94936