Brak ili mrak
18.01.2013 na portalu "Novi Sad 24
časa" osvanula je vest pod naslovom: Novi Sad, grad razvoda.
Prema statističkim podacima za 2012. godinu, prošle
godine bilo je više razvedenih nego sklopljenih brakova, prvi put u istoriji
ovog grada.
Brojke kažu sledeće: 1533 razvoda naspram 1510 venčanja. 2011
godine je odnos bio 1301 razvod naspram 1489 venčanja. I možete to pratiti u
nazad, videćete da broj razvoda raste, brakovi se raspadaju.
Ako po ničemu drugom, po ovome smo
u vrhu svetskih trendova.
Ostale tekstove u seriji "Brak ili mrak", možete pronaći OVDE.
Slušao sam propovedi pastora iz Sijetla, SAD, MarkDriskola, o braku, koji je morao da prilagodi temu njegovoj zajednici, jer preko polovine crkve su mu bili ljudi koji nisu u braku. Morali su da prilagode aktivnosti crkve prema onima koji su sami, jer u velikim gradovima sve je više samaca.
Ostale tekstove u seriji "Brak ili mrak", možete pronaći OVDE.
Slušao sam propovedi pastora iz Sijetla, SAD, MarkDriskola, o braku, koji je morao da prilagodi temu njegovoj zajednici, jer preko polovine crkve su mu bili ljudi koji nisu u braku. Morali su da prilagode aktivnosti crkve prema onima koji su sami, jer u velikim gradovima sve je više samaca.
Zašto brak više nije popularan?
Zašto je to tako? Zašto brak nije više popularan? Zašto se sve više doživljava kao mrak?
Kao komentar neki stručnjaci kažu:
Aleksandar Šibul, psihoterapeut - “Pojedinci ne ulaze u brak zbog negativnih iskustava koje su preživaljavali u svojim porodicama. Istovremeno živimo u vremenu u kome brak nije toliko bitan. Svako se sebično okreće svojim potrebama i često ljudi nisu spremni da budu tolerantni u vezi“.
Predsednica Udruženja “Roditelj” Dragana Ćorić kaže da je na broj razvoda u Novom Sadu uticala ekonomska kriza, ali i to što među supružnicima ima sve manje kompomisa i razumevanja.“
Da li je to odgovor?
Kao komentar neki stručnjaci kažu:
Aleksandar Šibul, psihoterapeut - “Pojedinci ne ulaze u brak zbog negativnih iskustava koje su preživaljavali u svojim porodicama. Istovremeno živimo u vremenu u kome brak nije toliko bitan. Svako se sebično okreće svojim potrebama i često ljudi nisu spremni da budu tolerantni u vezi“.
Predsednica Udruženja “Roditelj” Dragana Ćorić kaže da je na broj razvoda u Novom Sadu uticala ekonomska kriza, ali i to što među supružnicima ima sve manje kompomisa i razumevanja.“
Da li je to odgovor?
Da li je brak mrak?
Teško je dati odgovor na
postavljeno pitanje. Postoje mnogu uzroci. Sigurno je da u našem društvu svemu
doprinosi loša materijalna situacija, kako je to i spomenuto u gore navedenom citatu. Ne
možemo zatvoriti oči, nedostatak novca, nesigurnost u vezi
budućnosti, jesu veliki faktor koji doprinosi trenutnom stanju. Ali u mnogim zemljama to
nije problem, a brakovi se ne sklapaju, i raspadaju se.
Materijalni razlozi sigurno nisu
osnovni razlog, ma koliko bili značajni. Kada posmatramo ljudsko iskustvo
bračna zajednica nikada nije bila jednostavna.
Zašto brak bude težak? - priča o sukobu dva sveta
Već samo to da živiš sa drugom
osobom, koja se razlikuje od tebe, koja ima različito porodično iskustvo, druge
navike, i koja se i po svojoj prirodi razlikuje od tebe – jer je muško ili
žensko, jako komplikuje stvari.
U braku se spajaju dva sveta sa ciljem da postanu jedan, i dešava se ono što bi mogli nazvati sukob kultura, sukob dva sveta.
U braku se spajaju dva sveta sa ciljem da postanu jedan, i dešava se ono što bi mogli nazvati sukob kultura, sukob dva sveta.
Zašto se suprotnosti privlače?
U početku nas navedene razlike
privlače.
Ako dolazimo iz sveta koji je sav uređen, zategnut, sa jesnim pravilima, nedostatak toga, opuštenost, nas može privući. Izgleda lepo kada neko živi malo opušteno, ali posle nekog vremena to što ne zatvara pastu za zube počinje da ti ide na nerve, ili što uvek ostavi otvorenu fijoku ili što uvek ostavi knjige na stolu ili naočare ili... šta god.
Sa druge strane, ako dolaziš iz sveta labavih pravila, uređenost, tačnost izleda privlačna, sve dok se to i od tebe ne počne očekivati svaki dan...’A onda se u tu priču počinju nadodavati deca, i ponovo otkrivaš da imate potpun različit pogled na odgajanje dece, pa posao, karijera...
Ako dolazimo iz sveta koji je sav uređen, zategnut, sa jesnim pravilima, nedostatak toga, opuštenost, nas može privući. Izgleda lepo kada neko živi malo opušteno, ali posle nekog vremena to što ne zatvara pastu za zube počinje da ti ide na nerve, ili što uvek ostavi otvorenu fijoku ili što uvek ostavi knjige na stolu ili naočare ili... šta god.
Sa druge strane, ako dolaziš iz sveta labavih pravila, uređenost, tačnost izleda privlačna, sve dok se to i od tebe ne počne očekivati svaki dan...’A onda se u tu priču počinju nadodavati deca, i ponovo otkrivaš da imate potpun različit pogled na odgajanje dece, pa posao, karijera...
Zašto ona ne zatvara ladice? - priča o suprotnostima
Sledeću priču sam koristio na jednom venčanju, kao poruku mladencima:
„Tek nekoliko godina nakon venčanja, shvatio sam da moja supruga uvek ostavlja ladice otvorene. Ne znam da li sam bio slep da to vidim u početnim godinama ili je to počela da radi kasnije ali me je u svakom slučaju to njeno ponašanje nerviralo.
Uradio sam ono što sam mislio da zreli ljudi treba da urade – rekao sam joj šta mi smeta i zamolio da to promeni. Sledeće nedelje sam obratio pažnju na problem svaki put kada sam ulazio u stan ali nisam otkrio da se bilo šta menja.
Svaki put kada sam video otvorenu ladicu, razgnevio sam se, ponekad ekplodirao. Moje ponašanje je variralo od verbalne eksplozije do potiskivanja besa, ali sam u svakom slučaju bio razjaren.
Nakon nekoliko meseci, odlučio sam da probam sa mojom naučnom metodom: uz reči praktično bih joj pokazao kako se to radi. Došao sam kući, izvadio sve iz ladice, skinuo je i pokazao joj male točkiće te kako oni naležu na klizače objašnjavajući joj koliko je taj ceo sistem važno otkriće. Bio sam siguran da je ovog puta shvatila kako to funkcioniše i koliko mi je važna cela ta stvar.
Sledeće nedelje sam pažljivo pratio promene kojih, na žalost, nije bilo. Nedeljama sam goreo u sebi kad god bi video otvorenu ladicu.
Jednog dana sam se vratio kući i saznao da je naša osamnaestomesečna ćerka pala i posekla ivicu oka na ćošak otvorene ladice. Karolin ju je odvela u bolnicu. Prolazila je kroz iskušenje dok je gledala ušivanje otvorene rane pitajući se da li će ćerki ostati ožiljak ili posledice po vid. Ispričala mi je celu priču a ja sam se trudio da suzdržim emocije dok sam je slušao. Bio sam ponosan na sebe: Nisam ni spomenuo otvorene ladice.
S druge strane, pomislio sam: ‘Kladim se da će od sada zatvarati ladice’. To je bilo nešto što najviše može da donese promene. Morala je da se menja.
Ali ipak, nije. Nakon par nedelja pomislio sam: ‘Ona se nikada neće promeniti.’ Seo sam i razmišljao šta mi je činiti.
Zapisao sam mogućnosti:
- Pod jedan, mogao sam se razvesti.
- Dva, mogao bih da nastavim da budem frustriran zbog otvorenih ladica sve dok jedno od nas dvoje ne umre.
- Tri, mogao bih da je prihvatim kao takvu i preuzmem posao zatvaranja ladica na sebe.
Dok sam analizirao mogućnosti, odmah sam izbacio prvu. Pogledao sam drugu i shvatio da, ukoliko se jadno budem osećao kad god vidim otvorenu ladicu sve do kraja svog života, onda ću voditi bedan život.
Shvatio sam da mi je najbolja treća opcija: da prihvatim to kao njenu manu. Doneo sam odluku i krenuo kući kako bi je objavio. ‘Karolin’, rekao sam, ‘sećaš se stvari sa ladicama.’ ‘Oh, Geri, molim te nemoj opet da počinješ o tome’, odgovorila je. ‘Ne’, rekao sam ‘imam rešenje: od sada ti više ne treba da brineš o tome. Ne moraš više nikada da zatvoriš ni jednu ladicu. To je od sada moj posao. Problem sa ladicama je završen.’
Sve od onda do danas otvorene ladice mi više nisu problem. Ne ljutim se, ne besnim, jednostavno ih zatvorim. To je moj posao. Kada večeras odem kući, garantuje da me čekaju otvorene police. Zatvoriću ih i sve će biti u redu.”
„Tek nekoliko godina nakon venčanja, shvatio sam da moja supruga uvek ostavlja ladice otvorene. Ne znam da li sam bio slep da to vidim u početnim godinama ili je to počela da radi kasnije ali me je u svakom slučaju to njeno ponašanje nerviralo.
Uradio sam ono što sam mislio da zreli ljudi treba da urade – rekao sam joj šta mi smeta i zamolio da to promeni. Sledeće nedelje sam obratio pažnju na problem svaki put kada sam ulazio u stan ali nisam otkrio da se bilo šta menja.
Svaki put kada sam video otvorenu ladicu, razgnevio sam se, ponekad ekplodirao. Moje ponašanje je variralo od verbalne eksplozije do potiskivanja besa, ali sam u svakom slučaju bio razjaren.
Nakon nekoliko meseci, odlučio sam da probam sa mojom naučnom metodom: uz reči praktično bih joj pokazao kako se to radi. Došao sam kući, izvadio sve iz ladice, skinuo je i pokazao joj male točkiće te kako oni naležu na klizače objašnjavajući joj koliko je taj ceo sistem važno otkriće. Bio sam siguran da je ovog puta shvatila kako to funkcioniše i koliko mi je važna cela ta stvar.
Sledeće nedelje sam pažljivo pratio promene kojih, na žalost, nije bilo. Nedeljama sam goreo u sebi kad god bi video otvorenu ladicu.
Jednog dana sam se vratio kući i saznao da je naša osamnaestomesečna ćerka pala i posekla ivicu oka na ćošak otvorene ladice. Karolin ju je odvela u bolnicu. Prolazila je kroz iskušenje dok je gledala ušivanje otvorene rane pitajući se da li će ćerki ostati ožiljak ili posledice po vid. Ispričala mi je celu priču a ja sam se trudio da suzdržim emocije dok sam je slušao. Bio sam ponosan na sebe: Nisam ni spomenuo otvorene ladice.
S druge strane, pomislio sam: ‘Kladim se da će od sada zatvarati ladice’. To je bilo nešto što najviše može da donese promene. Morala je da se menja.
Ali ipak, nije. Nakon par nedelja pomislio sam: ‘Ona se nikada neće promeniti.’ Seo sam i razmišljao šta mi je činiti.
Zapisao sam mogućnosti:
- Pod jedan, mogao sam se razvesti.
- Dva, mogao bih da nastavim da budem frustriran zbog otvorenih ladica sve dok jedno od nas dvoje ne umre.
- Tri, mogao bih da je prihvatim kao takvu i preuzmem posao zatvaranja ladica na sebe.
Dok sam analizirao mogućnosti, odmah sam izbacio prvu. Pogledao sam drugu i shvatio da, ukoliko se jadno budem osećao kad god vidim otvorenu ladicu sve do kraja svog života, onda ću voditi bedan život.
Shvatio sam da mi je najbolja treća opcija: da prihvatim to kao njenu manu. Doneo sam odluku i krenuo kući kako bi je objavio. ‘Karolin’, rekao sam, ‘sećaš se stvari sa ladicama.’ ‘Oh, Geri, molim te nemoj opet da počinješ o tome’, odgovorila je. ‘Ne’, rekao sam ‘imam rešenje: od sada ti više ne treba da brineš o tome. Ne moraš više nikada da zatvoriš ni jednu ladicu. To je od sada moj posao. Problem sa ladicama je završen.’
Sve od onda do danas otvorene ladice mi više nisu problem. Ne ljutim se, ne besnim, jednostavno ih zatvorim. To je moj posao. Kada večeras odem kući, garantuje da me čekaju otvorene police. Zatvoriću ih i sve će biti u redu.”
Zašto brak bude mrak?
Problem zašto brak nije lak, i
zašto je za mnoge mrak, jeste u tome što trebaš da živiš sa osobom koja se
razlikuje od tebe.
Sa druge strane poznata je priča o „bitangi i princezi“. Romantična ideja da princeza može da promeni bitangu, koja glasi: „On će se pored mene promeniti, ili ona će pored mene postati snažnija“.
Ali ta ideja da mi popravljamo drugu osobu nas vodi samo u veći mrak. Jer posle nekog vremena otkrijemo da mi nismo Bog, a samo Bog menja ljude. Je ne mogu da promenim moju suprugu, kao i što ona ne može od mene da stvori ono što bi ona želela.
Sa druge strane poznata je priča o „bitangi i princezi“. Romantična ideja da princeza može da promeni bitangu, koja glasi: „On će se pored mene promeniti, ili ona će pored mene postati snažnija“.
Ali ta ideja da mi popravljamo drugu osobu nas vodi samo u veći mrak. Jer posle nekog vremena otkrijemo da mi nismo Bog, a samo Bog menja ljude. Je ne mogu da promenim moju suprugu, kao i što ona ne može od mene da stvori ono što bi ona želela.
Kao potvrda ove moje priče, u jednom drugom članku koji je objavio Blic, o razlozima razvoda, kao komentar o najčešćim razlozima za razvod braka navode se emocionalna distanciranost, konflikti u partnerstvu i alkoholizam, pa tek zatim neverstvo.
Ako je brak mrak, zašto ga onda ipak želimo?
Sa druge strane, mi težimo da
pronađemo srodnu dušu. Ovih dana moja ćerka puno gleda Dizni kanal, tj tinejdžerske
serije na ovom kanalu. Pošto sam bolestan, i u krevetu, gledao sam i ja.
U svakoj epizodi, ali svakoj, postoji i priča o zaljubljenosti. Glumci se zaljubljuju, odljubljuju, ali jedna tema je zajednička – prikazana je velika potreba ili težnja da pronađeš nekoga.
Razmišljam i o tinedjžerima ovih dana. Posmatram kako sada već u 4-5 razredu počinju da razmišljaju o zabavljanju, pre dvadesetak godina (nisam osoba koja govori o starim dobrim vremenima), u osmom razredu retko ko je imao momka ili devojku, ali se to sada spušta sve niže i niže, i ogroman je pritisak na njih.
U svakoj epizodi, ali svakoj, postoji i priča o zaljubljenosti. Glumci se zaljubljuju, odljubljuju, ali jedna tema je zajednička – prikazana je velika potreba ili težnja da pronađeš nekoga.
Razmišljam i o tinedjžerima ovih dana. Posmatram kako sada već u 4-5 razredu počinju da razmišljaju o zabavljanju, pre dvadesetak godina (nisam osoba koja govori o starim dobrim vremenima), u osmom razredu retko ko je imao momka ili devojku, ali se to sada spušta sve niže i niže, i ogroman je pritisak na njih.
Težnja koja je duboko u nama
U samom korenu našeg bića se nalazi
težnja da pronađemo srodnu dušu. Od momenta kada je Bog rekao „nije dobro da je
čovek sam“.
Poznato vam je dobro kako je sve započelo, I Mojsijeva 2 glava. Bog je stvorio čoveka, Adama, ali je bio sam. Iako je imao sve, nije bilo nikoga kao što je on. I Bog komentariše – „Nije dobro da je čovek sam“, i stvori mu ženu.
I često na venčanjima kažemo da je brak bio vrhunac stvaranja, jer poslednja stvar koju je Bog stvorio jeste bila žena, i bračna zajednica. Zbog toga, osim što smo dizajnirani da težimo Bogu, mi smo dizajnirani i da težimo osobi koja će zajedno sa nama biti jedno.
Poznato vam je dobro kako je sve započelo, I Mojsijeva 2 glava. Bog je stvorio čoveka, Adama, ali je bio sam. Iako je imao sve, nije bilo nikoga kao što je on. I Bog komentariše – „Nije dobro da je čovek sam“, i stvori mu ženu.
I često na venčanjima kažemo da je brak bio vrhunac stvaranja, jer poslednja stvar koju je Bog stvorio jeste bila žena, i bračna zajednica. Zbog toga, osim što smo dizajnirani da težimo Bogu, mi smo dizajnirani i da težimo osobi koja će zajedno sa nama biti jedno.
A kako usaglasiti priču o braku i mraku?
Jer iako težimo tome, sa druge strane doživljavamo brak kao odnos u kome
zna da bude i te kako teško. Kako usaglasiti ova dva pogleda ili istine?
Odgovor se nalazi u pitanju – šta je Božiji cilj za nas? Da nam bude ugodno ili da rastemo? Neko je to dobro rekao: Vilijam Barklej je pisao: “Isus nije došao da ljudima olakša život, nego da ih učini velikim.”
Odgovor se nalazi u pitanju – šta je Božiji cilj za nas? Da nam bude ugodno ili da rastemo? Neko je to dobro rekao: Vilijam Barklej je pisao: “Isus nije došao da ljudima olakša život, nego da ih učini velikim.”
Cilj Božijeg delovanja u našem životu je naš duhovni rast, promena koja od nas stvara bolje ličnosti, bolje ljude a u tom procesu Bog koristi druge ljude.
Kažu Poslovice 27:17 da se čelik o čelik oštri, baš kao i čovek o čoveka. A brak je najveća fabrika promene. Jer je zamišljen da ja u odnosu sa mojom suprugom postajem bolji.
Velika umetnost da to shvatiš. Ali kako proceniti u kojem stanju je naš brak...
Ako vam je korisno to što čitate, podržite blog KaHristu:
1. Podelite tekstove na društvenim mrežama i komentarištite;
2. Prijavite se u listu čitalaca i mejling listu
3. Čitajte tekstove sa ovog bloga. Hvala
Vremenska prognoza braka - da li smo u braku ili mraku?
Jako je bitno dobro proceniti promenu vremena, krupne greške mogu da se naprave ako to ne radimo.
Pre nekoliko godina, na kampu za tinejdžere planirali smo izlet. Prognoza nije bila povoljna, javljeno je bilo pogoršanje vremena, ali je dan bio lep i sunčan.
Odlučili smo da odemo, posetili Zmajevac, i na kraju krenuli i na Vrdničku kulu. Dok smo se popeli gore, iza brega je naišlo ogromno nevreme, morali smo bežati po kiši, gradu... Užas.
Tada sam naučio da verujem vremenskoj prognozi. Nije uvek tačna, ali često jeste, jer posmatra pokazatelje promene vremena. Postoji i vremenska prognoza za naš brak...
Da li u vašoj vezi vi napredujete ili nazadujete, da li se menjate. Autor ovih pitanja je poznati hrišćanski pisac Norman Vrajt.
1. Zdravi brak pokazuje sposobnost oba partnera za promenom u pravom odnosu.
Obe osobe su fleksibilne. Previše promena
dovode do osećaja da si kontrolisan. Premalo dovodi do udaljavanja i konflikta.
Cilj je pronaći zdravu sredinu, tako da ti ostaneš ti, ali i da se menjaš prema
potrebama tvog partnera.
Pitanja su sledeća: Koliko sam fleksibilan/na? Koliko je moj partner fleksibilan?
Pitanja su sledeća: Koliko sam fleksibilan/na? Koliko je moj partner fleksibilan?
2. Zdravi brak karakteriše sposobnost da živiš sa problemima koji nikada neće biti rešeni.
Moramo da prihvatimo da se
naš partner nikada neće promeniti dovoljno da bi sve činio kako mi mislimo da
treba. Ali da si hteo istog tebe, ne bi nju izabrao, ili ne bi njega izabrao
ako ste ženskog pola.
Pitanje je sledeće: – Da li su to stvarno značajne promene?
Pitanje je sledeće: – Da li su to stvarno značajne promene?
3. Zdrav brak karakteriše verovanje u stalnost braka.
U hrišćanstvu brak je životni zavet "Čitao sam o bračnom paru koji je
slavio svoju platinastu svadbu – to je 70 godina braka. Na proslavi je bio
mladi novinar koji ih je intervjuisao. Bili su prilično stari i pomalo nagluvi,
pa je novinar morao da viče pored uha starca kako bi postavio pitanje: “70
godina je dug period. Da li ste ikada pomišljali da se razvedete?” Starac je
razumeo pitanje, ali je nekoliko trenutaka razmišljao a onda odgovorio:
“Razvod? Ne mogu da kažem da sam ikada pomislio na razvod. Međutim, o ubistvu sam razmišljao nekoliko puta.“
Istina. U svakoj vezi dolazi do uspona i padova, ali sve prođe. Ako verujemo u vernost, mi ćemo prevazići probleme.
“Razvod? Ne mogu da kažem da sam ikada pomislio na razvod. Međutim, o ubistvu sam razmišljao nekoliko puta.“
Istina. U svakoj vezi dolazi do uspona i padova, ali sve prođe. Ako verujemo u vernost, mi ćemo prevazići probleme.
4. Zdrav brak karakteriše poverenje
Ekstremno je značajno da možemo verovati našem partneru. Kada savetujem par
koji je počinio neverstvo, uvek je to pitanje. Da li možete izgraditi
poverenje? Jer ako to ne možete, bolje je da se raziđete.
5. Zdrav brak karakteriše balans sile
Odnos gde su jasne jake i slabe strane svakog od partnera. Nije priča u kojoj
je muškarac važniji, niti žena dominantna, nego svako daje svoj doprinos, u
oblasti gde je jači.
6. Zdrav brak karakteriše prijateljstvo
Interesantan je momenat kada se dešavaju razvodi brakova? Iako ovo nije pravilo, kod mnogih se to desi kada
im deca odrastu do četvrtog razreda.
Kažu da je u osnovi razlog nedostatak prijateljstva i komunikacije. Dok su deca mala, stalno su zauzeti oko njih, oko toga teku njihovi razgovori, i kada to stane, nemaju više o čemu da pričaju, i sve se raspada.
Kažu da je u osnovi razlog nedostatak prijateljstva i komunikacije. Dok su deca mala, stalno su zauzeti oko njih, oko toga teku njihovi razgovori, i kada to stane, nemaju više o čemu da pričaju, i sve se raspada.
7. Zdrav brak karakteriše učenje iz zajedničkih iskustava
Mudri supružnici su odlučili su da uče iz onoga šta im se dešava, bilo dobro
ili loše, umesto da žale zbog toga.
Sledeći članak, naslovljen Veština svađanja u braku, možete pročitati na navedenom linku - klikni naslov.
Na vama je da ispitate vaš brak, postavite mu dijagnozu. Da li je dan, sumrak, zora ili mrak? U svakom slučaju postoji nada, Bog može da promeni smer kojim idete. A čak i u nevoljama kroz koje prolazite, setite se - čelik se o čelik oštri, a čovek o čoveka...
Нема коментара:
Постави коментар