Poslanica Kološanima 4.2-6 - Kako odrediti prioritete? (propoved)

Poslanica Kološanima 4.2-6 -  Kako odrediti prioritete? Propoved je deo serije KaHristu. Kako odrediti prioritete? Šta nas poslanica Kološanima uči o tome? Šta su to prioriteti u hrišćanskom životu?

• Prethodno predavanje iz poslanice Kološanima možete pročitati OVDE.

Problem crkve u Kolosima je bio veliki. Crkva u Kolosima je pod napadom lažnih učitelja, koji udaraju u srž, iskrivljujući osnove evanđelja, i Pavle ulaže sve svoje znanje da ga reši. Ponekada nam je izgledalo kao da Pavle želi da u njoj izloži sve što zna, pa je u svaku rečenicu ubacio neku duboku misao, izazov, poruku.

I tekstovi su bili takvi sve do sada. I dalje su Pavlove misli duboke kako ćemo videti, ali ja sam doživeo kao da je Pavle rekao ono što je imao i sada prelazi na druge misli. Pala mi je slika reke koja se probija kroz stene, planinu, i prepuno je talasa, virova, a onda izlazi u ravnicu i smiruje se. I dalje je silna reka, ali je dinamika opala, bliži se kraj.

Tako i Apostol, smiruje ton, više ne govori toliko o problemu crkve u Kolosima, nego počinje da govori o sebi. Ujedno govoreći o sebi, on nam otkriva svoje prioritete, i zato je ova propoved tako i nazvana - prioriteti. Koji su bili prioriteti A. Pavla i šta on nas savetuje.

Kološanima 4:2-6. „2 Posvetite se molitvi. Bdite u njoj sa zahvaljivanjem. 3 Ujedno se molite i za nas da Bog otvori vrata našoj reči, da govorimo o Hristovoj tajni – za koju sam i okovan – 4 da je objavim, govoreći o njoj onako kako treba da govorim. 5 Mudro se ponašajte prema onima van crkve. Pametno koristite vreme. 6 Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da svakom znate odgovoriti kako treba.“

PRIORITET 1: MOLITVA, MOLITVA, MOLITVA, MOLITVA…

Prvi prioritet Apostola Pavle je molitva. On savetuje hrišćane sledeći savet: „2 Posvetite se molitvi. Bdite u njoj sa zahvaljivanjem.“ Od hrišćana se traži da budu posvećeni molitvi. I zbog vas koji ste tek počeli da dolazite kod nas u crkvu, da objasnim šta je to molitva.

Molitva nije naučena recitacija. Naš narod je usvojio, pogrešno, paganski, ne hrišćanski pogled na molitvu. Znate u crtanim filmovima ste to gledali, kada čarobnjak nešto želi, on zamahne čarobnim štapićem i kaže „Ćiribu ćiriba“ i želja mu se ostvari. 

Na sličan način mnogi pristupaju molitvi, samo umesto „ćirubu“ kažu „Oče“ a umesto „čiriba“ kažu „Naš“. Ostalo je isto, mole te reči mehanički, samo da bi molili, verujući u posebnu silu same izgovorene reči bez da razmisle šta to znači.

Hristos je pre nego što je izgovorio molitvu, koju mi zovemo „Oče naš“, opomenuo svoje učenike: „Kada se molite ne umnožavajte prazne reči kao pagani, koji misle da će na silu svojih reči biti uslišeni.“ Matej 6:7. Prazne reči su one koje izgovaramo mehanički, ne svesni značenja onoga što molimo.

Hrišćanstvo je vera komunikacije, odnosa sa Bogom, a molitva je osnova naše komunikacije. Da bi komunikacija postojala mora postojati i razgovor. Barem rukama, gestovima, ali moramo nešto saopštiti i nešto razumeti. Onda komuniciramo. U odnosu sa Bogom mi komuniciramo kroz molitvu – govorimo mu šta osećamo, šta nas muči, kako ga doživljavamo i dopuštamo mu da on nas menja i da nam govori.

Danas je jedna sestra stavila sledeću misao na status: „Nemojte da molite. Molitva znači da postoje dva entitet, u kome jedan prodire u onaj veći. Umesto molitve, povežite se. Postanite jedno sa vašim Stvoriteljom, tako da božanska energija prolazi kroz vas u vaš svet i isceljuje bolesne, dovodi da kiša padne…“

Zato je i jasno zašto Apostol Pavle kaže – posvetite se tome. Ako želimo da upoznamo Boga više, moramo i da se molimo na ispravan način. Primetite savete kakva molitva treba da bude, primetite savete: 1. uporno – posvetite se; 2. pažljivo – biti oprezan; 3. sa zahvalnošću.

Posvećenost. Ne samo da treba da se molimo, to je i zapovest. Primetite zapovedni ton Svetog pisma u 2. stihu. Nije ostavljena opcija, mi treba da se posvetimo molitvi. Posvećenje je reč koji u originalu je nositi teret, istrajati, biti snažan, uprkos preprekama, uprkos problemima, nastaviti sa tim oblikom ponašanja. Kada je teško tada još više. Ne razumevanje ovog principa dovodi do slabosti u našem molitvenom životu.

Dopada mi se kako je to definisano u sledećem komentaru koji sam pronašao: „Time ne misli (pod posvećenošću) da treba da se molimo po ceo dan, ali znači da posvećenost molitvi utiče na sve u životu. Razmislimo o odnosu supružnika. Ideja je da su oni posvećeni jedno drugom. 
Posvećenje uključuje snažnu povezanost, dopadanje, odanost, revnost jedno prema drugom, a slično je i u molitvi. To je davanje sebe. Onaj koji je posvećen je brižan, zainteresovan, prisutan, posvećen, lojalnost, strastven, nepokolebljiv i iskren. Onaj koji je posvećen nije nepravedan, neveran, odsutan. To su iste slika i za one koji su posvećeni u molitvi. Kako se tvoj molitveni život poklapa sa ovakvim opisom molitve? Da li možeš reći da si posvećen molitvi? 
Ako nisi, čemu posvećuješ život … večnom ili trenutnom? Šta trebaš da promeniš, kako bi mogao uživati radosno ispunjenje konstantnog posvećenja…“

Pažljivo, biti oprezan, tj bdeti u molitvi. Dok se Isus molio u Getsemanijskom vrtu, to je ona molitva, „ako može da me mimoiđe ova čaša…“, učenici su zaspali u molitvi. Probudivši ih, Isus im kaže - Matej 26:41 „Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje, jer duh je spreman ali je put slaba“. Drugim rečima, način na koji se štitimo od iskušenja jeste molitvom. Ona je naš odbrambeni sistem, naša zaštita.

Džon Pajper „… jedan od razloga zašto se osećamo slabi u našim molitvenim životima jeste to što smo mi pokušavamo da napravimo domaći interfon od vojničkog voki-tokija. Molitva nije dizajnirana kao interfon između nas i Boga, nije namenjena udobnosti života vernika. Ona je dizajnirana kao voki- toki za duhovno bojište. To je veza između aktivnog vojnika i njihovog komandnog centra,  sa neograničenom vatrenom silom i nebeskom podrškom i strateškom mudrošću.“

Molitva nije pitanje udobnosti, ona je pitanje pobedonosnog života. Oprostićete mi na komentaru: ona je za hrišćanina pitanje života ili smrti, jer bez molitve mi postajemo slabi, neotporni i na kraju padamo. To je definitivno moje iskustvo. Kada god zanemarim molitvu, mnogo sam otvoreniji za greh, i mnogo lakše padam. U Galatima 5.16-17 Apostol kaže – „Po duhu da hodite i žudnji telesnih da ne ispunite; jer su telsne žudnje protiv duha, a duhovne protiv tele; one se protive jedne drugima, da ne činite sve što hoćete“.

Sa zahvalnošću. Ovaj tekst dodaje štitimo se zahvalnošću. O tome sam skoro govorio, zahvalnost jeste jedan od ključnih načina da zaštitimo svoje srce. U zahvalno srce se mnogo teže uhvati greh. U Jevrejima poslanici 12:14-15 „Gledajte da niko ne ostane bez milosti Božije, da ne izraste nikakav koren gorčine i ne rodi pakost i time se mnogi ne opogane…“. Kako niče koren gorčine – gorčina se rađa kada imamo neka očekivanja od Boga i ljudi koje nam oni ne ispune i kroz ne opraštanje dolazi do zagađenja naših srca. Možemo poricati, ali ako ne rešimo koren koji rađa gorčinu ostaćemo zarobljeni.

Jel znate šta je zubača? To je korov koji kada kopaš po njemu zubi utrnu koliko je tvrda zemlja od mnoštva žilica. I problem sa njime jeste da dokle god ostane i jedan korenčić, zubača će ponovo nići. 

Gorčina u našim srcima je kao zubača. Ako ne izvadimo koren, na kraju nas izjede. Za 17 godina hrišćanstva, to je bolest koja je najviše hrišćana, duhovno ubila. Rešenje je opraštanje i zahvalnost. Opraštanje jer deluje kao totalni pesticid (otrov za prskanje) koji uništava koren, a zahvalnost kao sredstvo koje sprečava da ponovo nikne.

U zahvalnom srcu nema mesta za gorčinu. Kada smo zahvalni Bogu za ono što nam je dao, za njegovo oproštenje, za mogućnosti i što nas štiti, gorčina nema mesto.

Ali ima i drugi razlog zašto je zahvaljivanje bitno: 

„U hrišćanskoj zajednici kao i u svakodnevnom životu pojedinca važno je zahvaljivanje. Samo onaj koji zahvaljuje za male stvari prima i velike. Ne dopuštamo Bogu da nas obdari velikim duhovnim darovima koje je spremio za nas jer mu ne zahvaljujemo za svakodnevne darove. Mislimo da se ne smemo zadovoljiti sa malo duhovne spoznaje, iskustva, ljubavi, i da moramo požudno očekivati velike darove. Žalimo se jer nam fali velika sigurnost, jaka vera, bogato iskustvo koje je Bog ipak dao drugim hrišćanima i smatramo da su ovakve žalbe pobožne. Molimo za velike darove a zaboravljamo zahvaljivati za svakodnevne male (a koji uopšte nisu mali). Kako može Bog poveriti nešto veliko onome, koji malo, neznatno, ne želi uzeti iz njegove ruke.“ (Ditrih Bonhofer – Zajednički Život)

PRIORITET 2: SPASITI IZGUBLJENE

Drugi prioritet Apostola Pavla jeste spasenje izgubljenih – „3 Ujedno se molite i za nas da Bog otvori vrata našoj reči, da govorimo o Hristovoj tajni – za koju sam i okovan – 4 da je objavim, govoreći o njoj onako kako treba da govorim.“

Prvo što možemo primetiti jeste šta Apostol Pavle traži od crkve u Kolosi. On se nalazi u zatvoru, kako sam kaže, u okovima je i očekuje ga suđenje u kome će možda izgubiti i život. Međutim prioritet apostola Pavla jeste objavljivanja evanđelja. Ne traži slobodu, ni molitvenu podršku za suđenje nego otvorena vrata za reč. Da oni koje susreće u tako teškim uslovima u kojima se nalazi, čuju poruku u Hristu.

• Podržite KaHristu tako što će te se prijaviti na listu čitalaca ovog bloga. 

Reč kojom on opisuje poruku jeste Hristova tajna. Interesantno je da je Apostol sa tim terminom počeo poslanicu a evo na kraju ponovo govori o tome. Neću se ponavljati, možete naći tu propoved kod Nikole.

Suština jeste da način na koji nas je Bog spasao, iako je bio najavljen kroz proroke, je bio toliko stran našim umovima da niko nije mogao ni da naslutiti. Tako i učenici kada god su od Isusa čuli da je njegova misija da na kraju umre, nisu to prihvatali sa oduševljenjem nego su ga odgovarali od tog dela. Jer ko je i mogao pomisliti da će Bog, kralj slave na kraju za nas na krstu da umre.

To je i veličanstvena poruka poslanice Kološanima 3:13-14 „I vas, koji ste bili mrtvi po gresima svojim … oživeo je sa njim, oprostivši nas sve grehe, i izbrisavši pismo čije su nas uredbe osuđivale i koje postojaše protiv nas, uze ga i prikova ga na krst.“ Na krstu je Gospod Isus Hristos pocepao uredbu koja je bila protiv nas, našu osudu. Zbog naših greha svi mi smo osuđeni na smrt. Rađamo se sa tom presudom, na kraju ćemo učiniti greh i biti osuđeni na smrt. Mi smo osuđenici zbog naših greha.

Naime, svako od nas se rađa sa sklonošću da čini greh, a greh je pobuna protiv Boga. Ilustracija sa knjigom. Zamislite da se svaki dan u knjigu pišu vaši gresi, jednog dana umirete i dolazite pred Boga. Između vas i Boga se nalazi prepreka, a to su vaši gresi. Bog želi da ima odnos sa vama, ali zbog greha ne može. Način na koji je to rešeno, Hristos je na krstu primio kaznu umesto nas. Ili slika koju koristi Apostol Pavle – uzeo našu osudu i prikovao je na krst.

Ili u slici sa zatvorenicima, dok čekamo izvršenje smrtne kazne, došao je i pocepao smrtnu presudu, otvorio vrata zatvora i pustio nas napolje, i onda nas odveo na gozbu, ekstra apartman. Jer upravo je Isus to uradio, umesto kazne koju smo trebali da platimo, dao nam je život večni.

Lozanski zavet to ovako iznosi: „Radosni smo jer nas živi Bog nije ostavio u našoj izgubljenosti i očaju. U svojoj ljubavi da bi nas izbavio i obnovio došao je po nas po Isusu Hristu. Radosna vest je zato fokusirana na istorijsku osobu Isusa, koji je došao objavljujući Božije kraljevstvo i živeo životom poniznog služenja, koji je umro za nas, postao grehom i prokletstvom umesto nas, i koga je Bog opravdao vaskrsnuvši ga od mrtvih. 
Onima koji se pokaju i veruju u Hrista, Bog odobrava udeo u novom stvorenju. On nam daje novi život, u koji je uključeno oproštenje naših greha i stalnu, transformišuću silu njegovog Duha. On nas prihvata u njegovo novo uspostavljeno društvo, koje se sastoji od ljudi svih rasa, naroda i kultura. I On nam obećava da ćemo jednoga dana ući u njegov novi svet, u kome će zlo biti uništeno, priroda obnovljena, a Bog će vladati zauvek.“ (Celi tekst zaveta možete pročitati OVDE).

Ne podeliti tu istinu bi bilo nemoralno, neiskreno… Svest istinitosti evanđelja jeste Pavlov motiv da svima podeli tu istinu. Doživeti Hrista a ne govoriti o tome je nemoguće. D. T. Niles: "evangelizacija je kada jedan prosjak kaže drugom gde da nađe hleb."

PRIORITET 3: ŽIVOT DOSTOJAN EVANĐELJA

5 Mudro se ponašajte prema onima van crkve. Pametno koristite vreme. 6 Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da svakom znate odgovoriti kako treba.“

Sledeći prioritet jeste živeti dostojno evanđelja. Možemo reći da Pavle ovde govori o tri mudrosti: mudrost ponašanja, mudrost upravljanja vremenom i mudrost reči:

Mudrost ponašanja: Reč koja je ovde prevedena kao ponašanje je u originalu mnogo šireg značenja. Ponašajte u sebi ima poruku hoda, da naš hod bude u redu. Reč je u stalnom sadašnjem vremenu i izrečena kao zapovest, što znači da vernici moraju stalno da hodaju sa mudrošću.

Tu poruku smo puno puta čuli: da naši životi mogu biti najveća reklama za evanđelje ali i najveća anti reklama. Da nam ljudi kažu – ako je to hrišćanstvo ja to ne želim. Naravno, uvek će biti onih kojima se neće dopadati ono što govorimo, ili činimo jer ih naša dela prozivaju, smeta im ono što govorimo jer to proziva njihova dela. Redovno mi se dešava da me neko napada zbog nečeg što sam rekao na blogu ili u propovedi. Međutim, današnji tekst ne govori o tome, nego da naše koračanje bude u skladu sa onim što govorimo.

Primer mi je nešto što sam pročitao, dr. Vil Hoghton, pastor Kalveri Baptist crkve u Nju Jorku. Kada je postao pastor jedan je čovek iznajmio privatnog detektiva da ga prati i vidi njegovo ponašanje. Posle nekoliko nedelja, detektiv je preneo da on živi to što propoveda. Kao rezultat on je postao hrišćanin. E sada ne verujem da će neko najmiti detektive da nas prate, ali će ljudi gledati kako živimo. Trebamo živeti mudro, tako da naš život ne bude sablazan za nekog.

• Podržite KaHristu tako što će te podeliti tekstove sa ovog bloga na društvenim mrežama. Na KaHristu se nalazi oko 400 tekstova...

Mudrost upravljanja vremenom: Drugi savet koji nam Apostol daje je da pametno koristimo vreme. Jedan od prevoda to prevodi: „Učinite najviše moguće iz svake situacije“. Vreme znači mogućnost. Grčka reč ima u sebi poruku momenta, sezone. Bog želi da koristimo vreme kada nam doše. Mi ne možemo ponovo pozvati priliku kada ona prođe. Mi možemo iskoristiti ili propustiti. Poruka teksta jeste „Kuj gvožđe dok je vruće“ jer kada se ohladi onda je kasno.

A sa druge strane Ako živimo 65 godina, imamo 600.000 na raspolaganju, do punoletstva to je 412000 časova. Ako spavamo 8 sati, osam sati rad, i osam za ostalo to je 137.333 časa za svaku kategoriju. To nije puno, trebamo koristiti vreme. I tu bi spomenuo još samo tri mudra saveta: Među deset Božijih zapovesti nema naredbe – “ne razbacuj se vremenom” ali se ona može shvatiti kao sastavni deo stiha “ne kradi” i „Donesi važne odluke na groblju.“ i Henri Ford je rekao: „Primetio sam da većina ljudi napreduje koristeći vreme koje ostali traće.“

I treće je Mudrost u rečima: 6 Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da svakom znate odgovoriti kako treba.“

Prvo da razjasnimo - ovde se ne radi o sve znanju. Nemoguće je sve znati i imati odgovor na svako pitanje koje dođe pred nas. Neka pitanja su i bezvezna, kao:“ako je Bog svemoguć da li može stvoriti stenu koju ne može podići.“ Odgovor na to pitanje je, pitanje je bez veze, Bog nije u toj realnosti o kojoj nas pitaš. Ne trebamo biti sveznalice.

Sa druge strani, mi kao hrišćani treba da radimo na rastu našeg znanja. Hrišćanin je čovek koji uči, kada prestane da uči, time sebe čini manje otvorenim da ga Bog iskoristi. Prisustvovao sam sahrani koju svu vodili jedna konzervativna verska grupa, i na kojoj je neki mladi čovek svo vreme govorio protiv obrazovanja. Koga takvo hrišćanstvo može da interesuje. Anti-intelektualnost je jednaka zaglupljivanju.

Sveto pismo puno govori o rečima. Jedan od stihova je – „Svi mi u mnogome grešimo. Ali ko u reči ne pogreši, taj je savršen čovek i on može i celo telo zauzdati.“ Jakov 3:2.

Međutim tekst govori o drugom pristupu, koji je meni često problematičan. Reagovati na svakog na ispravan način, kome prekor tome prekor, kome opomena tome opomena, kome savet tome savet, kome sažaljenje tome sažaljenje…

Beređi Dušan Bera

Sledeće predavanje iz poslanice Kološanima možete pročitati na linku OVDE.