Zavet iz Lozane - dokument koji je uobličio Evanđeosko-protestantsko hrišćanstvo u poslednjih 50 godina

Lozanski Zavet (Savez)

Međunarodni Kongres o svetskoj evangelizaciji održan je u Lozani, u Švajcarskoj, 1974. godine. Kongres je sazvao komitet predvođen pastorom Bilijem Grejamom i Džonom Stotom. Okupio je više od 2300 evanđeoskih vođa iz 150 zemalja, a tema kongresa je bila "Neka Zemlja čuje Njegov glas". 

Kao rezultat nastao je "Lozanski zavet", deklaracija koja definiše neophodnost, odgovornost i ciljeve u širenju evanđelja. Lozanski zavet velikim delom definiše načela verovanja evanđeoskih hrišćana.

Pre nego krenete sa čitanjem, imam molbu za vas:
1. Podržite blog KaHristu tako što će te podeliti tekstove sa njega na društvenim mrežama.
2. Podržite blog KaHristu tako što će te se prijaviti u listu čitalaca ovog bloga i tim činom pružiti veći kredibilitet ovom blogu. Hvala 

UVOD

Mi, članovi Crkve Isusa Hrista, iz više od 150 nacija, učesnici Međunarodnog kongresa za svetsku evangelizaciju u Lozani, slavimo Boga za Njegovo veliko spasenje i radujemo se u zajedništvu koje nam je dao sa Njim i jedni sa drugima. Mi smo duboko potaknuti onim što Bog radi u naše vreme, potaknuti na pokajanje našim neuspesima i izazvani nezavršenim zadatkom evangelizacije. Mi verujemo da je evanđelje Božija Dobra vest za ceo svet, i rešeni smo da Njegovom milošću budemo poslušni Hristovom poslanju da ga objavimo celom ljudskom rodu i načinimo učenicima sve narode. Mi, stoga, želimo da potvrdimo našu veru i našu odluku, i naš zavet učinimo javno.

1. BOŽIJA SVRHA

Mi potvrđujemo naše verovanje u jednog večnog Boga, Stvoritelja i Gospoda sveta, Oca, Sina i Svetog Duha, koji vlada nad svim stvarima shodno svrsi svoje volje. On poziva iz sveta narod za sebe i šalje ih nazad u svet da budu Njegove sluge i svedoci, za napredak Njegovog kraljevstva, izgradnju Hristovog tela, i slavu Njegovog imena. Mi sa stidom priznajemo da smo često porekli naš poziv i zanemarili našu misiju, time što smo se upodobljavali ovom svetu ili povlačili iz njega. Ali se radujemo što je, čak i kad je nošeno u zemljanim posudama, evanđelje i dalje dragoceno blago. I mi želimo da se iznova predamo zadatku da obznanjujemo to blago u sili Svetog Duha.

(Isa. 40:28; Mat. 28:19; Ef. 1:11; Dela 15:14; Jovan 17:6, 18; Ef. 4:12; 1.Kor. 5:10; Rim. 12:2; 2.Kor. 4:7)

2. AUTORITET I SILA BIBLIJE

Mi priznajemo Božansko nadahnuće, istinitost i autoritet i Starozavetnog i Novozavetnog pisma u potpunosti, kao jedinu pisanu Reč Božiju, nepogrešivu u svemu što tvrdi, i kao jedino nepogrešivo pravilo vere i prakse. Takođe, priznajemo silu Božije reči da ispuni svoju svrhu spasenja. Biblijska poruka se obraća svim muškarcima i ženama. Jer je Božije otkrivenje u Hristu i u Pismu nepromenljivo. Kroz njega Sveti duh govori i danas. On prosvetljava umove ljudi u svakoj kulturi da jasno uvide istinu svojim očima i otkriva čitavoj Crkvi još više raznoliku Božiju mudrost.

(2. Tim. 3:16; 2.Pet. 1:21; Jovan 10:35; Isa. 55:11; 1.Kor. 1:21; Rim. 1:16, Mat. 5:17,18; Juda 3; Ef. 1:17,18; 3:10,18)

3. HRISTOVA JEDINSTVENOST I UNIVERZALNOST

Mi verujemo da postoji samo jedan Spasitelj i jedno evanđelje, iako prepoznajemo da postoji široka raznolikost evanđeoskih pristupa. Mi priznajemo da svako ima neko poznanje Boga kroz Njegovo opšte otkrivenje u prirodi. Ali ne priznajemo da ono može da spasi, jer ljudi svojom nepravednošću zadržavaju istinu. Takođe odbacujemo svaku vrstu sinkretizma i dijaloga koji umanjuju zasluge Hrista i evanđelja i govore da Hrist jednako govori kroz sve religije i ideologije. Isus Hristos, budući da je jedini Bogočovek, koji je sebe dao kao jedini otkup za grešnike, jeste jedini posrednik između Boga i ljudi. Nema drugog imena kroz koje bi se mogli spasiti. Ljudi i žene propadaju zbog greha, ali Bog voli izgubljene, ne želeći da iko propadne, nego da se svi pokaju. Ipak oni koji odbacuju Hrista odriču se radosti spasenja i osuđuju sebe na večno odvojenje od Boga. Objavljivati Isusa kao „Spasitelja sveta“ znači ne priznavati da su svi ljudi ili automatski ili u konačnosti spaseni, niti da sve religije nude spasenje u Hristu. Radije, to znači objavljivati Božiju ljubav prema svetu grešnika i pozivati svakoga da se odazove Njemu kao Spasitelju i Gospodu u ličnom predanju celim srcem, u pokajanju i veri. Isus Hristos je uzvišen iznad svakog drugog imena i mi čeznemo za danom kada će se svako koleno pokloniti Njemu i svaki jezik ispovediti da je On Gospod.

 (Gal.1:6-9; Rim. 1:18-32; 1.Tim. 2:5,6; Dela 4:12; Jovan 3:16-19; 2.Pet. 3:9; 2.Sol. 1:7-9; Jovan 4:42; Mat. 11:28; Ef. 1:20,21; Fil. 2:9-11)

4. PRIRODA EVANGELIZACIJE

Evangelizirati znači širiti Dobru vest da je Isus Hrist umro za naše grehe i ustao iz mrtvih po Pismima, i da, kao Gospod koji vlada, sada nudi oproštenje od greha i darove Duha svima koji se pokaju i poveruju. Prisustvo nas hrišćana u svetu (kao i dijalog čija je svrha pažljivo slušati da bi se razumelo), ali i sama evangelizacija, je obznanjivanje istorijskog, biblijskog Hrista kao Spasitelja i Gospoda, sa ciljem uveravanja ljudi da Mu dođu lično i izmire se sa Bogom. Dok upućujemo poziv evanđelja nemamo slobodu da prikrijemo cenu učeništva. Isus još uvek poziva sve koji Ga slede da se odreknu sebe, uzmu svoj krst, i poistovete sa Njegovom novom zajednicom. Rezultati evangelizacije uključuju poslušnost Hristu, uvrštavanje u Njegovu Crkvu i odgovornu službu u svetu.

(1.Kor. 15:3,4; Dela 2: 32-39; Jovan 20:21; 1.Kor. 1:23; 2.Kor. 4:5; 5:11,20; Luka 14:25-33; Marko 8:34; Dela 2:40,47; Marko 10:43-45)

5. DRUŠTVENA ODGOVORNOST HRIŠĆANA

Mi priznajemo da je Bog i Stvoritelj i Sudija svih ljudi. I zbog toga treba da imamo istu brigu za pravdu i izmirenje širom ljudskog društva i oslobođenje ljudi i žena od svake vrste ugnjetavanja. Pošto su i muškarci i žene stvoreni po obličju Božijem, svaka osoba, bez obzira na rasu, religuju, boju, kulturu, klasu, pol ili godište ima urođeno dostojanstvo zbog kojeg on ili ona treba da budu poštovani i da im se služi, a ne iskorištava. Ovde se takođe kajemo za nemar, kao i ponekad smatranje evangelizacije i brige o društvu kao međusobno isključive. Iako izmirenje sa drugim ljudima ne znači izmirenje sa Bogom, niti društveno aktivnu evangelizaciju, niti političko oslobođenje znači spasenje, mi ipak priznajemo da su evangelizacija i društveno-politička uključenost deo naše hrišćanske dužnosti. Jer su oboje neophodni izrazi naših doktrina o Bogu i čoveku, naše ljubavi za naše bližnje i naše poslušnosti Isusu Hristu. Poruka spasenja takođe ukazuje na poruku suda nad svakim oblikom otuđivanja, ugnjetavanja i diskriminacije i mi ne bismo trebali da se plašimo da optužujemo zlo i nepravdu gde god da oni postoje. Kada ljudi prihvate Hrista oni bivaju nanovorođeni u Njegovo kraljevstvo i moraju težiti, ne samo da sprovode, nego i da šire pravednost usred nepravednog sveta. Spasenje koje ispovedamo treba da nas posebno preobražava u našim ličnim i društvenim odgovornostima. Vera bez dela je mrtva.

(Dela 17:26,31; Post. 18:25; Isa. 1:17; Ps. 45:7; Pos. 1:26,27; Jak. 3:9; Lev. 19:18; Luka 6:27,35; Jak. 2:14-26; Jovan. 3:3,5; Mat. 5:20; 6:33; 2.Kor. 3:18; Jak. 2:20)

6. CRKVA I EVANGLIZACIJA

Priznajemo da Hrist šalje svoj iskupljeni narod kao što je Otac poslao Njega, i da nas ovo poziva na sličan, dubok i sa visokom cenom, prodor u svet. Mi treba da izađemo iz naših crkvenih geta i prodremo u ne-hrišćansko društvo. U misiji Crkve požrtvovana služba evangelizacije je primarna. Svetska evangelizacija zahteva da cela Crkvu odnese celo evanđelje celom svetu. Crkva je u samom centru Božije kosmičke svrhe i ona je Njegovo izabrano sredstvo za širenje evanđelja. Ali crkva koja propoveda krst mora sama biti označena krstom. Ona postaje kamen spoticanja za evanđelje kada izneveri evanđelje ili kada joj nedostaje živa vera u Boga, istinska ljubav prema ljudima, savesna iskrenost u svim stvarima, uključujući propagandu i finansije. Crkva je zajednica Božijeg naroda, a ne institucija i ne sme se poistovetiti ni sa jednom određenom kulturom, društvenim ili političkim sistemom, ili ljudskom ideologijom.

(Jovan 17:18; 20:21; Mat. 28:19,20; Dela 1:8; 20:27; Ef. 1:9,10; 3:9-11; Gal. 6:14,17;

2.Kor. 6:3,4; 2.Tim. 2:19-21; Fil. 1:27)

7. SARADNJA U EVANGELIZACIJI

Priznajemo da je Crkva vidljivo jedinstvo u istini i Božijoj svrsi. Evangelizacija nas takođe okuplja na jedinstvo, zbog našeg jedinstva osnažuje se naše svedočanstvo, kao što naša razjedinjenost slabi naše evanđelje izmirenja. Svesni smo međutim, da organizaciono jedinstvo može imati različite oblike i da ono nužno ne unapređuje evangelizaciju. Ipak oni koji imaju istu biblijsku veru treba da su blisko ujedinjeni u zajedništvu, radu i svedočanstvu. Mi ispovedamo da je naše svedočanstvo ponekad bilo osakaćeno grešnim individualizmom i nepotrebnim podvajanjem. Mi se obavezujemo da ćemo težiti dubljem jedinstvu u istini, slavljenju, svetosti i misiji. Mi zagovaramo razvoj regionalne i funkcionalne saradnje za unapređenje misije Crkve, strateško planiranje, međusobno ohrabrivanje i deljenje resursa i iskustava.

(Jovan 17:21,23; Ef. 4:3,4; Jovan 13:35; Fil. 1:27; Jovan 17:11-23)

8. CRKVE U PARTNERSTVU U EVANGELIZACIJI

Radujemo se što je osvanula nova misijska era. Dominantna uloga zapadnih misija brzo nestaje. Bog je podigao iz mladih crkava velike resurse za svetsku evangelizaciju i time pokazao da odgovornost evangelizacije pripada celom telu Hristovom. Sve crkve stoga treba da pitaju Boga i sebe šta treba da rade da bi dosegnule svoju oblast i poslale misionare u druge delove sveta. Preispitivanje naše misijske odgovornosti i uloge treba da je stalna. Tako će se razviti rastuće partnerstvo crkava, a univerzalan karakter Hristove Crkve biti jasnije predstavljen. Takođe smo zahvalni Bogu za agencije koje rade na prevodu Biblije, teološkom obrazovanju, masovnim medijima, hrišćanskoj literaturi, evangelizaciji, misiji, obnavljanju crkve i drugim specijalizovanim poljima. I one treba da se stalno preispituju i ocenjuju svoju efektivnost kao dela Crkvene misije.

(Rim. 1:8; Fil. 1:5; 4:15; Dela 13:1-3, 1.Sol. 1:6-8)

9. HITNOST ZADATKA EVANGELIZACIJE

Više od 2,7 milijardi ljudi, što je više od dve trećine celog čovečanstva, tek treba da budu evangelizirani. Nas je stid što ih je toliko zapostavljeno; to stoji kao ukor nama i celoj Crkvi. Danas, naime, u mnogim delovima sveta postoji otvorenost za Gospoda Isusa Hrista, bez presedana. Mi smo uvereni da je ovo vreme za crkve i para-crkvene organizacije da se žarko mole za spasenje nedosegnutih i da pokrenu nove napore da postignu svetsku evangelizaciju. Smanjene broja stranih misionara i novca u evangeliziranoj zemlji, može ponekad biti neophodno da bi se potpomogao nacionalni crkveni rast oslanjanjem na svoje resurse i da bi se odvojila sredstva za neevangelizirane oblasti. Misionari bi trebalo da se slobodnije kreću između svih 6 kontinenata i to u duhu ponizne službe. Cilj treba da bude da, svim dostupnim sredstvima i što je brže moguće, svaka osoba dobije priliku da čuje, razume i primi Dobru vest. Mi ne možemo očekivati da postignemo ovaj cilj bez žrtve. Svi smo šokirani siromaštvom miliona ljudi i uznemireni nepravdom koja ga je uzrokovala. Mi koji živimo u izobilju prihvatamo svoju dužnost da razvijemo jednostavan životni stil da bismo darežljivije doprineli pomoći i evangelizaciji.

(Jovan 9:4; Mat. 9:35-38; Rim. 9:1-3; 1.Kor. 9:19-23; Marko 16:15; Is. 58:6,7; Jak. 1:27; 2:1-9; Mat. 25:31-46; Dela 2:44,45; 4:34,35)

10. EVANGELIZACIJA I KULTURA

Razvoj strategija za svetsku evangelizaciju poziva na kreativne pionirske metode. Pod Božijim vođstvom, rezultat će biti uspon crkava duboko ukorenjenih u Hristu i blisko povezanih sa svojom kulturom. Kultura uvek mora biti proveravana i suđena Pismom. Zbog toga što su ljudi i žene Božija stvorenja, neke od njihovih kultura su bogate u lepoti i dobroti. Zbog toga što su pali, sve je oštećeno grehom, a nešto je i demonsko. Evanđelje ne daje prednost ni jednoj kulturi u odnosu na drugu, ali preispituje sve kulture u skladu da svojim kriterijumima istine i pravednosti i insistira na moralnim apsolutima u svakoj kulturi. Misije su često sa evanđeljem izvozile i stranu kulturu, a crkve ponekad robuju kulturi umesto Pismu. Hristovi evangelizatori moraju u poniznosti težiti tome da isprazne sami sebe svega, osim lične autentičnosti, da bi postali sluge drugima, a crkve moraju težiti tome da preobraze i obogate kulturu, sve za slavu Boga.

(Marko 7:8,9,13; Post. 4:21,22; 1.Kor. 9:19-23; Fil. 2:5-7; 2.Kor. 4:5)

11. OBRAZOVANJE I VOĐSTVO

Mi ispovedamo da smo ponekad išli za crkvenim rastom na račun dubine Crkve i da smo razveli evangelizaciju od hrišćanskog odgoja. Takođe priznajemo da su neke od naših misija prespore u  opremanju i ohrabrivanju domaćih vođa da preuzmu odgovornosti koje im pripadaju. Ipak predani smo domaćim principima i želimo da svaka crkva ima domaće vođe koji će manifestovati hrišćanski stil vođstva, ne dominacijom, nego služenjem. Mi prepoznajemo da postoji velika potreba da se unapredi teološko obrazovanje, posebno crkvenih vođa. U svakom narodu i kulturi treba postojati efektivan program obuke za pastore i laike, u doktrini, učeništvu, evangelizaciji, odgoju i službi. Takvi programi obuke ne treba da se oslanjaju na neku stereotipnu metodologiju, nego da budu razvijeni kreativno, na lokalnu inicijativu, po biblijskim standardima.

(Kol. 1:27,28; Dela 14:23; Tit 1:5,9; Marko 10:42-45; Ef. 4:11,12)

12. DUHOVNA BORBA

Mi verujemo da smo u stalnom duhovnom ratu sa poglavarstvima i silama zla, koji žele da obore Crkvu i osujete njen zadatak svetske evangelizacije. Mi smo svesni svoje potrebe da se opremimo Božijim oklopom i vojujemo ovu bitku duhovnim oružjem istine i molitve. Jer mi znamo aktivnosti našeg neprijatelja, ne samo kroz lažne ideologije van Crkve, nego i unutar nje, kroz lažna evanđelja koja iskrivljuju Pisma i stavljaju ljude na mesto Boga. Nama je potrebna budnost i raspoznavanje da čuvamo biblijsko evanđelje. Mi priznajemo da mi sami nismo imuni na svetovnost misli i dela, tj. na prepuštanje sekularizmu. Na primer, iako je pažljivo proučavanje crkvenog rasta (brojno i duhovno) ispravno i dragoceno, mi smo ga ponekad zanemarili. S druge strane, u želji da osiguramo odaziv evanđelju mi smo kompromitovali našu poruku, manipulisali našim slušaocima kroz tehnike zadovoljstva i postali preokupirani statistikama, pa čak i nepošteni u tome kako smo ih koristili. Sve ovo je svetovnost! Crkva mora biti u svetu, svet ne sme biti u Crkvi.

(Ef. 6:12; 2.Kor. 4:3,4; Ef. 6:11,13-18; 2.Kor. 10:3-5; 1.Jov. 2:18-26; 4:1-3; Gal. 1:6-9; 2.Kor. 2:17; 4:2; Jovan 17:15)

13. SLOBODA I PROGONSTVO

Bogomdana dužnost svake vlade je da obezbedi uslove mira, pravde i slobode u kojima Crkva može biti poslušna Bogu, služiti Gospodu Isusu Hristu i propovedati evanđelje bez smetnje. Mi se stoga molimo za vođe naroda i pozivamo ih da garantuju slobodu misli i savesti, i slobodu praktikovanja i propagiranja religije u skladu sa voljom Božijom, kao što stoji u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava. Takođe izražavamo našu duboku zabrinutost za sve koji su nepravedno u zatvoru, a posebno za one koji stradaju zbog njihovog svedočanstva za Gospoda Isusa. Mi obećavamo da ćemo se moliti i raditi za njihovu slobodu. U isto vreme, odbijamo da budemo zastrašeni njihovom sudbinom. Uz Božiju pomoć i mi ćemo težiti da se usprotivimo nepravdi i ostanemo verni evanđelju, po svaku cenu. Mi ne zaboravljamo upozorenja Isusova da je progonstvo neizbežno.

(1.Tim. 1:1-4, Dela 4:19; 5:29; Kol. 3:24; Jev. 13:1-3; Luka 4:18; Gal. 5:11; 6:12; Mat. 5:10-12; Jovan 15:18-21)

14. SILA SVETOG DUHA

Mi verujemo u silu Svetog duha. Otac je poslao svog Duha da nosi svedočanstvo o Njegovom Sinu; bez Njegovog, naše svedočanstvo je uzalud. Presvedočenje o grehu, vera u Hrista, novo rođenje i hrišćanski rast je sve Njegovo delo. Dalje, Sveti Duh je misijski duh; stoga evangelizacija treba da se javi spontano iz duhom ispunjene crkve. Crkva koja nije misijska crkva protivreči sama sebi i gasi Duha. Svetska evangelizacija će postati realna mogućnost samo kada Duh obnovi Crkvu u istini i mudrosti, veri, svetosti, ljubavi i sili. Mi stoga pozivamo sve hrišćane da se mole za takvo pohođenje suverenog Duha Božijeg, da se sav Njegov plod javi na svim Njegovim ljudima i da svi Njegovi darovi obogate telo Hristovo. Samo tada cela Crkva će postati pogodan instrument u Njegovim rukama, da cela zemlja može čuti Njegov glas.

(1.Kor. 2:4; Jovan 15:26;27; 16:8-11; 1.Kor. 12:3; Jovan 3:6-8; 2.Kor. 3:18; Jovan 7:37-39; 1.Sol. 5:19; Dela 1:8; Ps. 85:4-7; 67:1-3; Gal. 5:22,23; 1.Kor. 12:4-31; Rim. 12:3-8)

15. HRISTOV DOLAZAK

Mi verujemo da će se Isus Hrist vratiti lično i vidljivo, u sili i slavi, da ispuni svoje spasenje i svoj sud. Ovo obećanje Njegovog dolaska je dalji pokretač naše evangelizacije, jer se sećamo Njegovih reči da evanđelje mora prvo biti propovedano svim narodima. Mi verujemo da period između Hristovog uznesenja i povratka treba biti ispunjen misijom naroda Božijeg, koji nema slobodu da sa njom prestane pre kraja. Takođe se sećamo Njegovog upozorenja da će se pojaviti lažni proroci kao prethodnici antihrista. Mi stoga odbacujemo ponosni i samopouzdani san da ljudi ikada mogu izgraditi utopiju na zemlji. Naše hrišćansko pouzdanje je da će Bog usavršiti Svoje kraljevstvo i žarko iščekujemo taj dan, kao i novo nebo i novu zemlju u kojima će prebivati pravednost i u kojima će Bog vladati zauvek. U međuvremenu, mi se iznova predajemo za službu Hristu i ljudima, radosno se pokoravajući Njegovom autoritetu nad svim našim životima.

(Marko 14:62; Jev. 9:28; Marko 13:10; Dela 1:8-11; Mat. 28:20; Marko 13:21-23; Jovan 2:18; 4:1-3; Luka 12:32; Otk. 21:1-5; 2.Pet. 3:13; Mat. 28:18)

ZAKLJUČAK

Dakle, u svetlu ove naše vere i odluke, mi ulazimo u svečani zavet (savez) sa Bogom i jedni sa drugima, da se zajedno molimo, planiramo i radimo na evangelizaciji celog sveta. Mi pozivamo druge da nam se pridruže.

Neka nam Bog pomogne Njegovom milošću i za Njegovu slavu da budemo verni ovom zavetu!

Amen. Haleluja!

Sledeći dokument koji je značajan za razumevanje Evanđeoskog hrišćanstva je Manifest iz Manile. Manifest je usvojen 1989. godine na kongresu u Manili. Na linku se nalazi celokupni prevod. 

Prevod Tatjana Đačanin. Prevod je napravljen za potrebe HUB - Hrišćanskog udruženja Beograd.  
HUB je nestranačko i neprofitno udruženje.