Poslanica Kološanima 4:7-18 - Biseri Božije reči (propoved)

Poslanica Kološanima 4:7-18 - Biseri Božije reči. Propoved je deo serije KaHristu zasnovane na Kološanima. Kraj poslanice su obično pozdravi koje preskačemo. Ali i tu se nalaze biseri koje moramo uočiti. 

• Prethodno predavanje iz poslanice Kološanima možete pročitati OVDE.

Danas završavamo poslanicu Kološanima, šest meseci je trebalo da prođemo kroz ovaj tekst, toliko je dubok - tim rečima sam počeo propoved... Na kraju su ostali samo pozdravi i neki Pavlovi komentari. Skloni smo da to preskočimo, jer ne sadrže direktne poruke, ali se tu jako prevarimo.

Nazvao sam današnju poruku „Biseri“, čak i pre nego što sam krenuo da je spremam. To sam već naučio da kod Apostola Pavla nema praznog pričanja. Da li znate kako izgleda biserna školjka. U načelu, školjke su pokrivene travom, zelene, prljave od mulja, najčešće tamne, ništa posebno, a onda je otvoriš i unutra nađeš biser.

Tako doživimo i današnji tekst, naizgled dosadno, ali unutra „Biser“. Pavle i kada se pozdravlja on poučava i šalje izuzetne poruke, sve kroz Duha Svetog koji ga je vodio za to delo. Biseri su skriveni u ovim rečima, poslušajmo ih i razmislimo o njima.

Kološanima 4:7-18. „7 O svemu što se mene tiče obavestiće vas Tihik, dragi brat, verni služitelj i sa mnom sluga u Gospodu. 8 Šaljem vam ga baš zato da saznate šta je sa nama i da vam obodri srca, 9 zajedno sa Onisimom, vernim i dragim bratom, koji je jedan od vas. Oni će vas obavestiti o svemu što se ovde događa. 10 Pozdravljaju vas Aristarh, moj drug u sužanjstvu, i Marko, Varnavin nećak (za koga ste već dobili uputstva: ako dođe k vama, primite ga), 11 i Isus zvani Just. Oni su jedini obrezani vernici koji sa mnom rade za Božije carstvo. Oni su mi bili uteha. 12 Pozdravlja vas Epifras, koji jedan od vas i sluga Isusa Hrista. On se u molitvama uvek bori za vas da, zreli i potpuno uvereni, čvrsto stojite u svemu što je po Božijoj volji. 13 Svedočim za njega da se veoma trudi za vas i za one u Laodikeji i Ierapolju. 14 Pozdravljaju vas dragi lekar Luka i Dimas. 15 Pozdravite braću u Laodikeji i Nimfana i crkvu u njenoj kući. 16 A kada se ova poslanica pročita kod vas, postarajte se da se pročita i u crkvi u Laodikeji, a i pročitajte onu iz Laodikeje. 17 I recite Arhipu: „Gledaj da ispuniš službu koju si dobio u Gospodu.“ 18 Pozdrav mojom rukom, Pavlovom. Sećajte se mojih okova. Milost s vama.“

Ima puno interesantnog u današnjem tekstu, npr. spominje se crkva u kući što nam ponovo potvrđuje da u Svetom pismu crkva je uvek ljudi, nikada građevina; onda se postavlja pitanje šta se desilo sa poslanicom Laodikeji, gde je ona i zašto nije i ona u Novom zavetu?

Interesantan je i Epifras koji se bori kroz molitvu i za šta se bori… Tihik ima titulu koju bi ja voleo da imam svim srcem svojim, da mi bude epitaf na grobu – Dragi brat, verni služitelj i sluga u Gospodu… Ali ovo ostavljam vama da diskutujete u kućnim grupama. Mi danas ćemo nešto drugo posmatrati. I prva tačka je:

VREDNOST BEZVREDNOG

Izabrao sam sliku smetlišta. U poslednje vreme se puno priča o reciklaži, i u tome da naša država prosto bacajući smeće baca milione u vazduh. Sve razvijene države koriste smeće kao izvor sirovina, i bezvredno dobija svoju vrednost.

Za početak ću govoriti o bezvrednom koji je postao vredan. Ako poznajte Sveto pismo, naslućujete na koga mislim. O Onisimu. „8 Šaljem vam ga baš zato da saznate šta je sa nama i da vam obodri srca, 9 zajedno sa Onisimom, vernim i dragim bratom, koji je jedan od vas.“

Onisim je jedna od retkih osoba kojima je posvećena cela poslanica ma koliko kratka bila. To je poslanica Filimonu. Pročitajte je kući, kratka je, najkraća od svih Pavlovih pisama, svega tri-stotinjak reči a predstavlja kako piše na Vikipediji „najvažniji rani hrišćanski tekst o praštanju“. Ne ulazim u autoritet Vikipedije, ali se slažem sa ovom izjavom. 

Pavle piše čoveku po imenu Filimon, i možda je šalje zajedno sa Poslanicom Kološanima, baš po Onisimu koji putuje u svoj grad. Šta znamo o Onisimu:

1. On je odbegli rob. To vidimo u 16 stihu poslanice Filimonu. Pavle upoznaje Onisima u zatvoru, gde se oboje nalaze u zatvoru.

2. On je Filimonov rob. Filimon je bio jedan od vođa crkve u Kolosima, i po svemu sudeći crkva se sastajala i u njegovoj kući. Drugo što znamo jeste da je Filimon Hrista upoznao preko Pavla, po svemu sudeći, jer mu Pavle u Pismu kaže „ti meni i samog sebe duguješ“ 19 st.

3. Onisim je bio po svemu sudeći loš čovek. Ne zbog toga što je pobegao, nego je izgleda i pokrao ili napravio neku lošu stvar Filimonu. Zašto to mislim? Pavle u 18 stihu piše – „ako ti je nešto skrivio“, drugo u okovima je po svemu sudeći ne zbog bekstva nego zbog nekog drugog kriminalnog dela. No u svakom slučaju Pavle igrajući se njegovim imenom puno govori. Onisim znači „koristan ili onaj koji stvara korist“ ali ga Pavle naziva „On ti je ranije bio beskoristan“, 11 stih.

4. Kada Hristos nekoga promeni, on ga promeni. Primetite opis Apostola Pavla za ovog čoveka „11 On ti je ranije bio beskoristan, a sada je koristan ne samo tebi nego i meni. 12 Šaljem ti ga nazad, njega, to jest moje sopstveno srce…. 16 i to ne više kao roba, nego kao više od roba – kao dragog brata.“… ili u Kološanima „vernim i dragim bratom, koji je jedan od vas.“ Onisim je promenjen u susretu sa Hristom.

Pavle opisujući taj događaj u Filimonu poslanici, koristi jedan od najlepših opisa svedočenja evanđelja u Novom zavetu – „Molim te za svog sina Onisima, koga sam rodio u okovima.“ 

Pavle nam govori da kada nekome prenesemo evanđelje i osoba poveruje i nanovo se rodi, da smo je mi rodili. Da ovde slučajno ne zalutamo moram da objasnim – Bog nanovo rođa, tj gradi nas iz početka, ali je osoba koja je prihvatila Hristovu spasonosnu žrtvu preko nas naše duhovno dete. Snažna slika i poziv za sve nas, da ne budemo samo telesni roditelji, nego i duhovni.

Onisim je prihvatio Hrista i gresi su mu oprošteni. Pavle više ni ne spominje Onisimovo ponašanje od ranije, ne pokušava da ga opravda, prošlost je oproštena, postoji samo budućnost. U Hristu Isusu mi primamo oproštenje greha i šansu za novi početak, tj sam novi početak, ali sada na drugim osnovama. Crkvena tradicija nam govori da je Onisim kasnije postao biskup, vladika u Efesu, da je mučenički postradao za Hrista a slave ga i kao svetitelja. 

I dok sam razmišljao o ovim rečima u mislima mi je bilo „Voleo bih da onog dana kada prestanem da verujem da Bog menja ljude da i umrem, i da me nema.“ Mislim da bi se odrekao tog momenta i Hrista. Duboko verujem da Hristos menja ljude, da je nemoguće upoznati Hrista i ostati ne promenjen. 

Da budem iskren to je jedan od razloga zašto sam još uvek pastor. Nekada mi dođe da spakujem kofere i pobegnem što dalje, ali radost promenjenog života me drži. I ovo vam govorim nadajući se da će se i u vama probuditi ista strast, strast za promenjenim životima. Da nam je radost gledati kada neko dođe slomljen, u svojim borbama i doživi promenu koju samo Hristos može doneti.

Bog menja ljude, Hristos je na krstu umro da bi nama gresi bili oprošteni i da bi mi imali život večni. Hristos je platio otkupnu cenu da bi nas otkupio – da bi nas oslobodio od zavisnosti, od sile greha. 

Sam Isus je rekao: Koga Sin oslobodi, stvarno je slobodan.  To je slika uzeta sa pijace robova. Dok čekaš da budeš prodan u ropstvo neko dođe i plati tvoju cenu i onda te oslobodi. To je iskustvo koje sam ja doživeo, slobodan, nema više ropstva, imam novi život koji mogu da gradim iz početka. Sve što sam zabrljao ne mora da uništi moj život, imam šansu. Koga sin oslobodi, stvarno je slobodan.

Ali imamo i nešto što moramo imati na umu:

STRPLJENJE - PROMENA DOLAZI

Idemo dalje na sledeći primer koji nam to ilustruje: 10 Pozdravljaju vas Aristarh, moj drug u sužanjstvu, i Marko, Varnavin nećak (za koga ste već dobili uputstva: ako dođe k vama, primite ga), 11 i Isus zvani Just. Oni su jedini obrezani vernici koji sa mnom rade za Božije carstvo. Oni su mi bili uteha.

U nastavku ćemo razmisliti o evanđelisti Jovanu Marku koji se ovde spominje. Zovem ga evanđelistom zato što je on autor Markovog evanđelja. Kako već piše za njega on je bio Varnavin nećak, jedan od učenika prve crkve, još od samih početaka.

Susrećemo ga u Delima Apostola 13 glava kao saputnika apostola Pavla i Varnave na njihovom prvom misijskom putovanju po Kipru. Misijska putovanja su bila planska širenja evanđelja, van Jevrejskog naroda među one koji nisu čuli o Hristu. Marko je učestovao u veličanstvenom momentu.

Međutim njegov put na žalost tada nije bio uspešan. Kada je postalo teško, Marko se uplašio i vratio nazad kući. „Pavle sa svojim saputnicima otplovi iz Pafa i stiže u Pergu u Pamfiliji. Odande se odvoji Jovan i vrati u Jerusalim…“.

Apostol Pavle to nije nikako mogao da prihvati, i zamerio je Marku to žestoko. Kasnije kada su Pavle i Varnava ponovo krenuli na putovanje desilo se sledeće „Varnava je hteo da sa sobom povedu i Jovana zvanog Marko, ali Pavle je mislio da je bolje da ne vode onoga koji ih je napustio u Panfiliji i nije sa njima nastavio delo. Tako dođe do toliko oštre razmirice da se razdvojiše jedan od drugog, Varnava uze Marka i otplovi na Kipar, a Pavle izabra Silu i ode, pošto su ga braća poverila Gospodnjoj milosti.“ Dela 15:37-40

Apostol Pavle se posvađao sa svojim duhovnim učiteljem: Varnava je bio čovek koji je prvi prihvatio Apostola Pavla, kada su ga se još svi bojali, a sada nije hteo da prihvati grešku Marka. Ovo je ujedno jedna od najvećih grešaka koja je prikazana o Apostolu, gde ga vidimo kao ljudsko biće, sklono grehu i ne opraštanju. Do svađe, razilaska je doveo zbog svog odbijanja da prihvati Marka, nije bio strpljiv, doneo je sud i zatvorio vrata za ovog čoveka.

Da je pogrešio jasno je i iz današnjeg teksta. Marko je odrastao u osobu dostojnu poverenja. I sam Pavle kaže: „svi su otišli, ali je Marko tu.“ A u II Timoteju 4:11 hvali Marka sledećim rečima: „dovedi i Marka jer mi koristi u služenju.“

Marko je na kraju postao jedan od heroja prve crkve, veliki Božiji sluga i hrišćanin, ali moram to reći - ne zahvaljujući Pavlu nego zahvaljujući delu Varnave i Apostola Petra. Smatra se da je presudan uticaj bio Petrov jer se zna da je Marko učio uz Petra, a u  I Petrovoj 5:13 Apostol piše – „moj sin Marko“.

Primetio sam u svom iskustvu ali i u onome sa čime se susrećem koliko često smo spremni da odmah sudimo, donosimo odluku. Retko smo spremni da ljudima pružimo novu šansu, a treću, četvrtu, petu… još ređe.

To nam ukazuju i učenici Gospodnji. Jednom prilikom Apostol Petar, prilazi Isusu sa rečima koliko puta treba da oprosti bratu, tj da mu da novu šansu. Misleći da je posebno duhovan, kaže da li sedam puta, gde je sedam broj savršenstva. Gospod mu odgovara: 7 puta sedamdeset sedam i još preko toga. Poruka nije da mi treba da brojimo koliko puta ljudima damo šansu, nego da shvatimo da smo pozvani da ljudima dajemo nove šanse.

Princip 1: „Ako mi se moj greh čini naspram greha drugih ljudi manjim, manje strašnim, ja još uopšte nisam spoznao svoj greh. moj greh je nužno najveći, najteži i najstrašniji.za grehe drugih bratoljublje pronalazi toliko izgovora dok jedino za moj greh ne postoji izvinjenje. Zbog toga je on i najteži.“(ditrih Bonhofer – Zajednički Život)

Princip 2 je sledeći: u ljudima trebamo gledati šta Isus može od njih da uradi, a ne šta tog momenta vidimo. Varnava i Petar su videli budućnost Markovog života, ne sadašnjost kao Pavle. Bili su strpljivi i na kraju dobili osobu dostojnu časti – evanđelista Marka, osobu koju je Sveti Duh izabrao da preko njega zapiše jedno od evanđelja.

Voleo bih da se zapitamo kakvi smo mi u tome? Da li dajemo ljudima novu šansu, i da li verujemo da mogu da se promene, da li smo strpljivi sa njima? To nije mera našeg pouzdanja u ljude, jer samo Pismo kaže da je prokleto uzdati se u ljude, nego mera našeg pouzdanja u Gospoda i njegovu moć da promeni ljude.

To je takođe i stav kako mi vidimo sebe, da li dajemo sebi šansu? Da li puštamo da nas Bog promeni ili posle prvog, drugog pada odustajemo… Kada Sveto pismo govori o hrišćanskom životu ono uvek prikazuje proces, ne kratka trka nego maraton, ne podizanje šatora nego građenje kuće, ne branje cveća nego setva i žetva.

• Prijavite se u listu čitalaca KaHristu. Time činite veliku uslugu jer dajete pretraživačima znak da tekstovi na ovom blogu vrede nešto.... 

U Pismu vrline našeg života su opisane kao plodovi Duha: mir, ljubav, radost, krotkost… To se ne rađa preko noći, plod je prvo pupoljak, pa cvet, pa zametak, pa mali plod, pa sve veći do zrelosti. Vreme je ključan faktor. 

U Pismu se naš život opisuje kao stepenice „Upravo zato uložite svaki trud da svojoj veri pridodate dobrotu, dobroti znanje, znanju uzdržljivost, uzdržljivosti strpljivost, strpljivosti pobožnost, pobožnosti bratoljublje, bratoljublju ljubav. Jer ako sve to posedujete u sve većoj meri, nećete biti dokoni i jalovi u spoznanju Našeg Gospoda Isusa Hrista. A ko to nema, slep je i kratkovid – zaboravio je da je očišćen od starih greha.“ II Petrova 1:5-9.

Za sada bih voleo da primetite dve stvari iz ovog teksta: 
1. Jeste da je duhovni rast proces, mi se ne menjamo od jednom ali kroz Hrista Isusa, u naša srca je stavljen novi motiv, nova želja za promenom života i za čudesnim životom kako je opisan u ovom tekstu, a takođe ako smo na to pozvani Duh Sveti je tu da nam to omogući.

2. Primetimo da i mi imamo odgovornost u procesu Duhovnog rasta. Rast se neće samo desiti. Vidite: „Upravo zato uložite svaki trud da svojoj veri pridodate dobrotu…“. Da li je moguće uložiti trud a ništa ne raditi? U naše krugove je ušla jedna pogrešna ideja da je religioznost, u svom negativnom kontekstu „svaki naš trud da se promenimo.“. Religioznost jeste naše nastojanje da „utičemo na Boga kroz naša dela, tako da nas više voli, prihvata…“, što je strašno pogrešno, ali nije svaki naš trud pogrešan. Mi smo pozvani da uložimo naš trud, a ko to nema „zaboravio je da je očišćen od starih greha.“

Možda to najbolje objašnjava Paker: „Dok je sa jedne strane apsolutna istina da opravdanje zauvek oslobađa osobu od držanja zakona ili pokušaja da držanjem zakona zadobije život, isto tako je istina da usinovljenje donosi stanu obavezu da zakon drži kao način da udovolji novo-nađenom ocu. Držanje zakona je porodična osobina Božije dece – Isus je ispunio svu pravednost i Bog nas poziva da učinimo isto.“ (Džejms I. Paker - Bogopoznanje) 

Zato:

PREUZMI ODGOVORNOST

Moram da vam priznam da kada sam krenuo da pripremam ovu propoved nisam ni sanjao da će ići u ovom pravdu. Ono što sam ja želeo da govorim jeste o sledećem stihu „17 I recite Arhipu: „Gledaj da ispuniš službu koju si dobio u Gospodu.“. 

Želeo sam da govorim o službi i našoj odgovornosti za tu službu. No Bog me je vodio šire, mislim da čak nisam ni bio svestan ove oblasti hrišćanskog života: da mi treba da uložimo trud i preuzmemo odgovornost za svoj duhovni rast.

Kao zadnju tačku hteo bih da istaknem još nekoliko osoba koji se pojavljuju u Pavlovom pismu. Razlikuju se jako od do sada navedenih, kao i od ostalih o kojima nisam mogao da govorim danas, iako sam želeo.

Arhipa sam već spomenuo. Pavle mora da ga opominje da ako je preuzeo odgovornost za nešto da je onda i pozvan da izvrši taj zadatak. Služba, zadatak preuzet na sebe, bez obzira šta je to, projektor, slavljenje, redari… jeste nešto što smo mi pozvani da izvršimo do kraja.

Na drugom mestu, u Filimonu 1:2, Apostol naziva Arhipa svojim saborcem, osobom koju ceni. Zašto ovde takva opomena. „Pavle, Arhipov saborac i „zapovedni general“ naglašava ovo pitanje kako bi Arhip nastavio da drži oči otvorene, ostao budan, imao razumevanje svoje službe.“ Ne smemo sebi dopustiti da posustanemo u „činjenju dobra“. Da nam to dosadi. Mi smo pozvani da gradimo naš život i našu službu i u tome ne smemo da sustajemo.

Druga osoba je Dimas. Ovde se kratko spominje, samo pozdravlja vas Dimas, u 14 stihu. I na drugim mestima se spominje, ali samo kao jedan od saradnika Apostola Pavla. Nešto više o njemu piše na kraju u II Timoteju 4:10 Pavle napisao o njemu „Dimas me je napustio pošto je zavoleo ovaj svet.“

• Pomozite KaHristu tako što će te podliti tekstove ne društvenim mrežama. Hvala

Bitno je da ove stihove ne razumemo pogrešno. Ne radi se da mi hrišćani treba da mrzimo ovaj svet i zadovoljstvo. Ne, naprotiv, život jeste nešto u čemu treba uživati. Sveto pismo pod svetom, u ovom kontekstu podrazumeva sve ono što se protivi Bogu, što je suprotno Bogu i božijem.

Dimas je zavolevši svet zapravo prihvatio sistem koji se protivi Bogu i koji je u neprijateljstvu sa Bogom. Nekada to kažemo – otpao je od Boga. Kako se to desilo, ne znamo. Verovatno kao do svih, korak po korak. U Starom zavetu se nalazi događaj koji savršeno ilustruje ovaj princip. Radi se o Lotu, Avramovom nećaku. Bili su zajedno, i u jednom momentu biraju put kojim idu. Lot je izabrao da se nastani u plodnim dolinama oko Sodome i Gomore, koji su tada bili u procvatu. Međutim na kraju mi ga nalazimo kao jednog od stanovnika Sodome, pred njeno uništene. Mic po mic, metar po metar, Lotov šator je bio bliže Sodomi i na kraju je tamo završio.

Dimas sigurno nije naglo doneo odluku, nego prvo prestao da uzima brigu za svoj duhovni napredak, i mic po mic… na drugom mestu Apostol Pavle nam kaže da ne treba da „gradimo“ naše spasenje. Ovo je sasvim drugačije od rada za našu slobodu. 

Kako je to rekao Niki Gembel: „To nije „cilj koji treba da se ostvari“ ili „dobitak koji treba zaslužiti“, već je „posed koji treba istraživati i uživati u njemu još više“. Našu slobodu treba izgrađivati na isti način kao što i „brak treba izgrađivati. Brak koji je jednom zasnovan, zasnovan je u potpunosti ali brak je život stalnog istraživanja, uživanja, razvoja i otkrića“. Na isti način je naše spasenje već obezbeđeno u potpunosti, ali mi ga moramo graditi iz dana u dan.“

Danas smo videli četiri osobe, dve koje su preuzele odgovornost za svoj rast, iako su krenule sa jako dalekog mesta, i Dimasa, koji je odbacio odgovornost. Pred svakog od nas se postavlja i danas isto pitanje.

Beređi Dušan Bera

ZA DALJE PROUČAVANJE U KUĆNIM GRUPAMA:

TEKSTOVI ZA DALJE ČITANJE: Filimonu; II Petrova 1.

PITANJA ZA RAZMATRANJE PORUKE PROPOVEDI:  (za lično proučavanje)

1.      Ko je Onisim? Šta znaš o njegovom životu? Šta je osnova pomirenja Onisima i Filimona? Šta te to uči o osnovama hrišćanskog života?

2.      Onisim je bio beskoristan, a sada je koristan (Filimonu 11 stih). Šta te to uči o promeni, o Hristovom delu, o uticaju na naš život?

3.      Drugi primer iz propovedi je Evanđelista Marko. Šta nas uči njegov primer? Šta nas uči primer Apostola Pavla? Kako ćeš to primeniti u svome životu?

4.      Šta je naša odgovornost u našem duhovnom rastu?

5.      Koje opomene nam daje primer Arhipa? Koje opomene nam daje primer Dimasa?

PITANJA ZA DALJE RAZMIŠLJANJE: (za kućne grupe)

1. Šta je najznačajnije za tebe u nedeljnoj propovedi ili tekstu koji smo čitali? Gde vidiš Božiju poruku za tebe lično?
2. Pavle koristi sledeću sliku da bi opisao svoje svedočenje Onisimu: „Molim te za svog sina Onisima, koga sam rodio u okovima.“? Šta tebi ovaj primer govori? Kako te motiviše da ti svedočiš?
3. Drugi primer iz propovedi je Evanđelista Marko. Šta nas uči njegov primer? Šta nas uči primer Apostola Pavla? Kako ćeš to primeniti u svome životu?
4. Pročitaj II Petrova 1:5-9. Kako razumeš stepenice koje su navedene? Kako to praktično izgleda? Šta to znači „A ko to nema, slep je i kratkovid – zaboravio je da je očišćen od starih greha“?
5. Piše da je Dimas „zavoleo svet“ (II Timoteju 4:10). Šta to znači? Zašto je to problem? Kako napraviti balans između toga da uživamo u životu i da „ne zavolimo svet“?
6. Šta misliš zašto je Dimas „otpao“? Kako do toga dolazi? Koje opasnosti vidiš pred sobom?
7. Šta to govore primeri Tihika (7 stih) i Epifrasa (12)?
8. Na koji način ti preuzimaš odgovornost za svoj duhovni rast?