Poslanica Kološanima 3.22-4.1 - Kojem Bogu služiš? (propoved)

Poslanica Kološanima 3.22-4.1 - Kojem Bogu služiš? Propoved održana u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, u okviru serije "KaHristu". Kom Bogu služiš tj ko je tvoj Bog? Kako to proveriti?

Prethodno predavanje, iz poslanice Kološanima možete poslušati na sledećem LINKU (klikni link).

Današnji tekst je o odnosu robova i robovlasnika. Ako ste ga čitali kući možda se pitate – Kakve to veze ima samnom, danas, u Srbiji, u Novom Sadu? Ne samo da nema robova, nego robovlasništva nije bilo još od Turaka, tamo 1600-to i neke.

Međutim, nadam se da ću vas uveriti da današnji tekst i te kako ima veze sa nama. Jer pitanje ovog teksta nije odbrana i tumačenje robovlasničkih odnosa, nego je pitanje stava našeg srca, zadire duboko u nas i otkriva nam kakvi smo i kom Bogu zapravo služimo – Isusu Hristu ili sebi samima.

Kološanima 3:22-4:1. „22 Robovi, slušajte svoje zemaljske gospodare, ne samo dok ste im pred očima, kao oni što se ulaguju ljudima, nego iskrenog srca, bojeći se Gospoda. 23 Što god činite, činite iz duše,  kao da je za Gospoda, a ne za ljude, 24 znajući da će te za uzvrat od Gospoda dobiti nasledstvo. Gospodu Hristu služite! Jer, onome ko čini nepravdu biće uzvraćeno za ono što je skrivio i tu nema pristrasnosti. 4.1. Gospodari, dajte svojim robovima ono što je pravo i pravično, znajući da i vi imate Gospodara na nebu.“

POSLUŠNOST U NEPRAVDI!!!

Kako vidimo opisan je odnos koji se nikom od nas ne može desiti. Možda se nekada osećamo kao robovi naših poslodavaca, ili neki poslodavci misle da su robovlasnici, ali takav odnos više ne postoji. Samo u zabitima Brazila ili Mauritanije možemo naići na tragove ropstva.

Međutim u doba Hrista, robovlasništvo je bilo široko prihvaćena pojava. Prvo što trebamo shvatiti je da je veliki broj ljudi u Rimskom carstvu bio robovi. Procena je da je od 30-40 posto stanovništva bilo robovi. 

Da bi nam bilo jasnije, u Novom Sadu živi oko 350.000 stanovnika. Kada bi napravili paralelu, to bi značilo da bi danas, da je ista situacija kao u Rimu, 100.000-130.000 ljudi u NS bili robovi.

Druga stvar koju trebamo znati da su ljudi, uglavnom, postajali robovi u osvajačkim pohodima Rimljana. To znači da kada bi Rimljani pokorili neki narod veliki broj zarobljenika bi odveli u roblje. Tako na primer kada je Julije Cezar, Rimski car, pokorio Galiju, što je oblast današnje Francuske, u roblje je odveo oko pola miliona ljudi. Robovi su ljudi koji su rođeni slobodni (ili su njihovi preci bili slobodni) ali su u ratu izgubili svoju slobodu.

Treće – robovi su bili imovina, i ništa više od toga. Mogli su biti prodani, nisu imali pravo da išta poseduju, nisu mogli da sklapaju brak, niti su imali pravo nad svojom decom tj mogli su im ih u svakom momentu oduzeti. Do 2. veka kada su doneti zakoni o zaštiti roblja, robovlasnik je svog roba mogao nekažnjeno da ubije, ali i posle donošenja tih zakona, gazda je za ubistvo plaćao samo novčanu kaznu. Oni su imovina, alatke.  Jedan od njihovih pisaca naziva robove „govorećim poljoprivredim alatkama!“

Četvrto - Položaj roba je zavisio i od vrste posla kojim se bavio, te su robovi koji su radili u gospodarevoj kući bili u znatno boljem položaju od robova zemljoradnika. Mogli su imati prilično dobar život, ali i užasan, u kome su u nekoliko godina gubili svoje živote.

Teško iskustvo, koje je nemoguće razumeti sa našeg stanovišta. Udaljeni smo od toga i teško nam je zamisliti kako je to kada si samo roba za prodaju. Međutim za nas je mnogo interesantnije šta Apostol Pavle traži od ovih ljudi? 

Traži od njih da ne samo da izvršavaju svoje zadatke, nego da u tome budu revnosni, i to ne samo kada ih gazda gleda nego uvek. Da iz duše služe svojim gospodarima.

I mnogi optužuju hrišćanstvo zbog ovih stihova. Sa našeg stanovišta robovlasništvo je nemoralno, i postavlja se pitanje zašto Gospod Isus Hristos nije naredio ukidanje ropstva, pobunu protiv nehumanih uslova?

Razgovarali smo o tome i na sastanku vođa kućnih grupa. Neki zaključak je bio, da u načelu, princip hrišćanstva je da se na nasilje ne odgovara nasiljem. I u slučaju bunta, pobuna bi bila ugušena u krvi, kao kada se npr rob Spartak pobunio, i pobijeno je stotine hiljada robova u osveti Rima, o čemu ste mogli da gledate i filmove.

Hristova poruka deluje drugačije. Barkli – „Postoje neke stvari koje ne mogu biti postignute odjednom, i koje svet mora da čeka, dok kvasac radi svoj posao. Učenje Isusa Hrista je sadržalo moralno učenje koje je, kada su ga ljudi razumeli i primili, vodilo ka ukidanju svih institucija zlostavljanja.“

Znači poruka Isusa Hrista dovodi do slobode, kao kvasac. Iznutra, delujući u društvu, priprema ljude za promenu načina razmišljanja dok se ne stvore uslovi da se nešto promeni. Ne zato što Bog ne želi promenu, nego zato što mi ljudi nismo spremni. Ali Božiji principi vode do promene. 

To možemo videti i na tome da ljudske slobode dolaze iz zemalja koje su zasnovale svoje uređenje na hrišćanskim osnovama. Ne kažem da uvek drže te osnove, ali mnoge poruke Isusa Hrista deluju u našem društvu, a da to nismo ni svesni.

Sada ponovo želim da nam vratim misli na očekivanja Apostola Pavla. On kaže: 22 Robovi, slušajte svoje zemaljske gospodare, ne samo dok ste im pred očima, kao oni što se ulaguju ljudima, nego iskrenog srca, bojeći se Gospoda. 23 Što god činite, činite iz duše,  kao da je za Gospoda, a ne za ljude, 24 znajući da će te za uzvrat od Gospoda dobiti nasledstvo. Gospodu Hristu služite! Jer, onome ko čini nepravdu biće uzvraćeno za ono što je skrivio i tu nema pristrasnosti.

Apostol poziva robove koji su prihvatili hrišćansku veru na drugačiji sistem vrednosti. Prirodno je da kada ti neko oduzme slobode, da želiš da mu vratiš, ako ništa drugo da zabušavaš. Kada gleda gazda - ti radiš, kada ne gleda – staješ. Apostol kaže – vi nemojte tako, uvek radite kao da vas gledaju, jer vas gleda Gospod Isus Hristos.

Drugo poziva ih da služe iskrenog srca. Znači ne samo da budu poslušni, nego da imaju i ispravne motive za svoje delovanje. Treba da rade u strahu od Boga. I treće poziva ih da služe iz duše, zdušno, predano… Moram da naglasim, iako ću to kasnije razraditi, sve to ne treba da radi iz ljubavi prema svojim gazdama, nego zbog ljubavi prema Isusu, ali pozvani su za predan rad.

Naravno ispravan stav se traži i od vlasnika – 4.1. Gospodari, dajte svojim robovima ono što je pravo i pravično, znajući da i vi imate Gospodara na nebu. I oprostićete mi što večeras neću puno govoriti o odnosu gazda. Ovde je mnogo zastupljeniji odnos kada imamo nekog nad nama, ali kako vidimo ni gazde nemaju neki izbor u svome ponašanju, moraju nastupati prema podređenima svesni da je Bog iznad njih. 

Međutim, primetite da nepravičnost gazda ne daje opciju podređenom da se ponaša neispravno. Pismo kaže – činite sve kao Gospodu u svakoj situaciji, ne samo kada vama to odgovara, i kada vi mislite da je to ispravno.

Kada ovo čitamo, i pogledamo ove stihove u svetlu svega što sam rekao, vidimo dimenziju hrišćanskog života koja je nadljudska. Koliko čovek mora biti promenjen da bi mogao da živi na ovakav način? 

Bog nam je postavio visoke standarde u ovom tekstu (u stihovima koji su prethodili, a iz kojih su nam gosti propovedali) za oblast braka i roditeljstva, i izazov je veliki, ali tu nas pokreću  emocije, stalo nam je do naših bližnjih. Ali ovo je odnos za koje ti nije stalo, to je odnos sa osobom koja te drži kao stvar, imovinu, a od njih se traži ispravno ponašanje. Poslušnost i u nepravdi. Ja sam doživeo ovaj tekst kao dimenziju hrišćanstva koja prevazilazi naše ljudske snage, ali ujedno, i samim tim pokazuje same motive ili sadržaj našeg srca. Pokazuje za koga živim ili kojem Bogu služiš:

ZA KOGA ŽIVIM – ZA SEBE ILI ZA BOGA?

Stav koji ispoljavamo u ovakvim situacijama, koje su po svojoj prirodi nepravedne, pokazuje nam ko je gospodar našeg života, jer traži od nas da se suprotstavimo našoj prirodi, Hrista radi. Pokazuje šta je izvor naših odluka – naše misli, želje, osećanja ili ono što Hristos govori i od nas očekuje. Jer po našoj prirodi je reći – kada je on takav, i ja ću biti ovakav, milo za drago što kaže naš narod.

Ali za one koji žele slediti Hristov put poruka je sasvim drugačija: 23 Što god činite, činite iz duše,  kao da je za Gospoda, a ne za ljude, 24 znajući da će te za uzvrat od Gospoda dobiti nasledstvo. Gospodu Hristu služite!

Znači u svakoj situaciji naše razmišljanje i dela moraju biti obojeni svešću da smo Hristovi i njegovim pozivom. I pre nego što krenem dalje moram da vam dam objašnjenje, da vas ne zbunim. Da li nas ovi stihovi upućuju da po svaku cenu trebamo trpeti nepravdu na poslu. Ne, ne govorim o tome. 

Imamo pravo i da damo otkaz, i podnesemo prijavu zbog zloupotrebe, i da se suprotstavimo nepravdi, i da uradimo šta god da se zaštitimo. No jedno pravo nemamo, a to je da vratimo milo za drago. Ne može ono staro: „Ne možeš ti mene toliko malo plaćati koliko ja mogu malo raditi“. To nije opcija!

Daj otkaz, promeni radno mesto, šta god, ali nemoj ne raditi. Kao hrišćani mi moramo biti odraz našeg Gospoda, i samo kada primenimo obe opcije mi to jesmo – kada se borimo na ispravan način za naša prava i kada radimo zdušno uprkos nepravdi. Obe opcije nas čine sličnima Hristu. Stavio sam sliku Lava i Jagnjeta jer to su obe slike našeg Gospoda. Lav iz plemena Judina i jagnje zaklano za naše grehe. Sila i pokornosti. A mi smo pozvani da budemo kao Isus, i jedno i drugo, prema situaciji.

I samu seriju sam nazvao „Ka Hristu“, jer cilj našeg života treba biti to da ugodimo našem jedinom pravom Gospodaru Hristu tj Gospodu Hristu. Interesantno je da je ovo jedini tekst koji koristi taj naslov za Hrista u celom Novom Zavetu. Verujem da je to sa ciljem da naglasi centar našeg služenja. Njemu služimo i ne smemo to pobrkati ako želimo plodonosan život.

Pročitao sam sledeću priču koja to možda dobro ilustruje. Radi se o autobiografiji čoveka po imenu Džon Kenet Galbrajt, i njegovoj kućnoj pomoćnici Emili. Istinita priča. Naime Keneta je povao tadašnji predsednik SAD, Lindon Džonson. Zapisan je razgovor pa ću vam pročitati: „Dajte mi Ken Galbraith. Ovde je Lyndon Johnson.” „On spava, gospodine predsedniče. Rekao je da ga ne uznemiravamo.“ „Pa probudite ga, želim da razgovaram sa njime.“ „Ne gospodine predsedniče, ja radim za njega, ne za vas“. Posle kada su se predsednik i Ken čuli, kućna pomoćnica je dobila ponudu za posao u Beloj kući.

• Podržite KaHristu tako što će te se prijaviti u listu čitalaca ovog bloga. Hvala. 

Ova pomoćnica je znala kome služi. Prava slika i za nas, i pitanje da li znamo kome služimo. Ko je naš pravi gazda? Mi i naše misli, naše želje ili Hristos? Možda nekima od nas to izgleda ekstremno, kao odricanje samog identiteta ljudskog bića, odricanje samoga sebe. To nije čudno, najčešća ljudska reakcija u odnosu prema Bogu je bunt. 

Međutim tu ima jedna „caka“. Bunt je opravdan sve dok nije protiv same naše prirode, protiv onoga što smo napravljeni. Podsetiću vas na staru legendu, mit o Ikaru i Dedalu. Jel se sećate iz škole te legende? 

Po njoj, Ikar i Dedal, da bi pobegli sa ostrva na kojem su bili zarobljeni prave krila od ptičijeg perja koje povezuju voskom. Kreću da lete, ali Ikar oduševljen letenjem zaboravlja opomenu oca, leti suviše blizu sunca, vosak u krilima se topi i on pada u more i umiri. Prema ovom mitu, on je pokušao da uradi nešto za šta nije bio namenjen, da pređe granicu koja mu je omogućena. Čovek može da leti, ali samo na određeni način.

Isto tako, čovek može da živi ispravno, ali samo na određeni način otkriva nam Sveto pismo. Tako da su njegove odluke, misli, želje inspirisane Bogom i bogopoznanjem. Na taj način smo dizajnirani. Neko je rekao da nismo programirani da budemo gospodari svoj duše. To ne umemo. I u kontekstu današnjeg teksta, ako ne služimo Bogu radeći na našim radim mestima, srce nam se ispunjava gorčinom, besom, ogorčenošću… Verovatno poznajete ovakve primere, na sve ličimo samo na Oca ne.

Često je citiran u ovom kontekstu Mahatma Gandi: „Dopada mi se vaš Hristos. Ne dopadaju mi se hrišćani. Vaši hrišćani su potpuno različiti od vašeg Hrista.“

REŠENJE – OKRENIMO SE UZORU!!!

Zbog Hrista. Pavle kaže: „Što god činite, činite iz duše,  kao da je za Gospoda, a ne za ljude“. Velika tajna hrišćanskog života jeste zahvalnost i ljubav. Motiv našeg života jeste svest koliko je nama puno dato kroz Hristovu ljubav i oproštenje. Da je na krstu Hristos nama sve pružio, i oproštenje, i ljubav, i spasenje.

• Podržite KaHristu, tako što će te podeliti tekstove na socijalnim mrežama. Hvala. 

Kada razumeš veličinu Božije ljubavi prema tebi, to te pokreće na zahvalnost. Ja sam strastveni pecaroš, i pre pojave silnih prodavnica opreme i mamaca, mi smo morali da sami kako se to kaže „vadimo gliste“. To je značilo da se sprijateljiš sa komšijom koji ima stajsko đubrivo, da bi ti dopustio da preturaš po njemu, jer najbolje gliste žive u đubretu. I jednom prilikom, tata i ja kopamo po đubretu, napolju plus  trideset, smrdi, prljavo, i kaže meni tata: „Sine moj, ja ovo ne bi radio ni da mi plaćaju“ ali zbog pecanja, i u đubre. Drugim rečima, kada nešto voliš nije teško.

Tako i kada Hrista voliš, tek tada nije teško, jer ta ljubav, kada ti se smiri duša, prevazilazi sve ostale.

Zbog nagrade: „24 znajući da će te za uzvrat od Gospoda dobiti nasledstvo.“. Nagrada dolazi na kraju. Kao u priči o stajskom đubretu, nagrada je bila doživljaj kad riba zapeca. Pošto većina niste pecaroši ne mogu vam preneti taj osećaj, pa i neću pričati o tome. Ali na kraju našeg dela za zemlji sledi nagrada. Ne spasenje, ono je već dato, nego nagrada koja nas čeka u nebu. Svako će primiti šta je zaslužio. I to nas vodi do treće tačke:

Zbog Hristove opomene: Jer, onome ko čini nepravdu biće uzvraćeno za ono što je skrivio i tu nema pristrasnosti. 4.1. Gospodari, dajte svojim robovima ono što je pravo i pravično, znajući da i vi imate Gospodara na nebu.“ Svako će primiti šta je zaslužio. Nema izgovora. Jedan od bitnih principa hrišćanstva, a i života u opšte je: „Šta seješ, to i žanješ“.

I taj princip važi i za nas koji smo sledbenici Hrista. Preovlađujuća mantra u poslednje vreme je „ljubav će pobediti“, da nije bitno šta veruješ, kako živiš, jer će na kraju ipak, u Božijoj ljubavi Bog sve spasiti. No Pismo, iako puno govori o ljubavi, govori i o posledicama greha. Ko čini nepravdu biće mu uzvraćeno!

Takođe primetite kontekst ovog stiha – to govori robovima i njihovim gospodarima, roditeljima i deci, supružnicima. I kaže ko tu čini nepravdu, primiće šta je zaslužio. A šta je zaslužio? Bez pokajanja koje nam poklanja milost, zaslužujemo samo posledice za naša dela. Kazna ide za nepravdu. Bog nije neko ko ide za nama tražeći da nas kazni, ali nije ni neko ko se pravi da ne vidi. Biti hrišćanin znači i imati odgovornost za svoja dela.

Zato što smo u Hristu. „Nikakve dakle sada nema osude onima koji su u Isusu Hristu. Jer je zakon Duha koji daje život u Isusu Hristu oslobodio me zakona grehovnog i od smrti. … Jer koji su po telu, telesno su raspoloženi, a koji su po duhu, duhovno su raspoloženi“ Rimljanima 8:1-2; 5

Primili smo Duha Svetog, Bog živi u nama, Njegova sila nam je na raspolaganju da živimo nemoguć život. Duboko prezirem svako naučavanje koje snižava očekivanja hrišćanskog života, jer dovodi do toga da ljudi manje očekuju od Boga. Razumem autore tog učenja i njihovu želju da pomognu ljudima i skinu im teret i muku sa pleća ali sa druge strane nas uskraćuju od težnje za višem, za snažnijem, za potpunijem…

Beređi Dušan Bera

• Sledeće predavanje iz poslanice Kološanima možete pročitati OVDE

ZA DALJE PROUČAVANJE U KUĆNIM GRUPAMA:

TEKSTOVI ZA DALJE ČITANJE: Jevrejima 10; Dela 5:1-11; Matej 5-7

PITANJA ZA RAZMATRANJE PORUKE PROPOVEDI:  (za lično proučavanje)

1.      Zašto Isus nije propovedao protiv ropstva? Da li hrišćanstvo opravdava ropstvo kroz stihove u Kol.3:22-4.1? Šta je hrišćanski odgovor?

2.      Šta je čudno u zahtevu upućenom robovima? Zašto je to nadčovečno?

3.      Koji su motivi hrišćanina u njegovim delima? Zašto? Šta je tvoj motiv?

4.      Kakvi mi trebamo biti u našem svakodnevnom radu? Šta ćeš ti promeniti u svom životu? Kako ćeš to uraditi?

PITANJA ZA DALJE RAZMIŠLJANJE: (za kućne grupe)

1. Šta je najznačajnije za tebe u nedeljnoj propovedi ili tekstu koji smo čitali? Gde vidiš Božiju poruku za tebe lično?
2. Zašto Isus nije propovedao protiv ropstva? Da li hrišćanstvo opravdava ropstvo kroz stihove u Kol.3:22-4.1? Šta je hrišćanski odgovor i zašto?
3. Zašto nam Sveto pismu upućuje zahteve o služenju? Šta znači biti iskren u radu? Šta znači raditi zdušno? Šta uraditi ako ne možemo podneti nepravdu?
4. Koji su naši motivi za život služenja? Da li to i tvoj motiv, ako nije šta je? Kako nam Hristos kao motiv pomaže u drugim aspektima života?
5. Kako razumeš reči iz 25 stiha? Na koga se oni odnose? Zašto ih govori između reči upućenih robovima i gazdama? Kakvu to opomenu nama daje?
6. Kako razumeš stihove kao što je ovaj ili stihovi iz Jevrejima 10:32-39?