Ko je kriv - Adam ili Eva?

Volim Crkvu Hristovu, i crkva predstavlja značajan deo mog života. 

Sa druge strane, priznajem i vidim daje crkva odgovorna za mnoga sramotna dela u istoriji ovog sveta, iskrivljivanje Hristovog nauka i uskogrudosti. 

Odnos prema ženama je sigurno jedno od većih sramota u istoriji crkve. Uskogrudost crkve, pogrešna teologija, omalovažavanje se drastično razlikovalo od stava koji vidimo u delu Isusa Hrista.

Na razmišljanje na ovu temu me je pokrenula poseta Veneciji. Na pročelju Duždeve palate, prema  trgu Svetog Marka, primetio sam na sledeću skulpturu, ornament koji vidite na fotografiji. Skulptura prikazuje Adama i Evu, u momentu pada. Nisam uspeo puno da saznam o samom autoru ove skulpture, samo da je palata više puta stradala u požarima, i da je konačni oblik palati dao Andrea Paladio (1508-1580 g).

Možemo primetiti sledeće: Sličnost Eve i Zmije (Sotone). Sotonina glava je prikazana kao umanjena replika Eve, oni imaju sličnu frizuru, sličan izraz lica, skoro da su blizanci. Kao da umetnik pokušava da poistoveti Zmiju i Evu. 

Zašto taj pogled na ženu?

Sličnost Sotone i Eve u srednjovekovnoj crkvenoj umetnosti

Ako pažljivo zagledamo skulturu možemo primeti više detalja:

1. Sotona i Eva se gledaju licem u lice

Sotona gleda Evu u lice, a Eva ne skreće pogled, prikazani su kao da komuniciraju, kao bića koja razumeju jedno drugo. Sotona i Eva su saradnici, istomišljenici, zajednički krivci. Na licu Eve vidimo i trag zlobe, pokvarenosti.

Gde upire Evin prst?

Evin prst je uperen na drugu stranu ugla i kompozicije. Iza ugla se nalazi Adam, i prst ukazuje na njega. On je žrtva Evinog i Sotoninog dogovora, zavere. Eva greši ali cilj je Adam.

Kako je prikazan Adam?

I konačno. Adam je „nevinašce“. On "nema pojma" šta se dešava, na licu mu je prikazana potpuna nevinost. Prisutno je malo tuge, ali lice govori: „Ja nisam ništa kriv!!!“. Tu je i potez rukom, kao da se brani, odmahuje, ja sam ovim nemam veze. Krivac je neko drugi.

Kako je Eva postala glavni krivac za greh?

Skulptura prikazuje konačni razvoj misli o položaju žena, koja je započela već sa Crkvenim ocima. 

Tertulijan iz Katarge

Šokantan je izjava Tertulijana iz Katarge (160-225 g.), upućen ženama – 

“Ne znate li da je svaka od vas Eva?... Vi ste đavolja vrata; vi ste oskvrniteljice onog zabranjenog drveta,... vi ste nagovorili onoga kojega ni đavo nije bio dovoljno hrabar da napadne... Zbog vašeg odmetništva – to jest smrti – čak i Božiji Sin morao umreti.” 

Česta ideja je bila da je Adamova jedina krivica bila u tome da je previše voleo svoju ženu. Adam greši zato što voli, ne zato što je želeo da bude jednak Bogu, nego su njegovi motivi pozitivni. Eva je kriva!  

Eva - prava Pandora

U knjizi koju srdačno preporučujem, „Feminizam i Biblija – Odbrana žene“, autorke Ann Brown (moj omiljeni teolog i govornik, ako mogu reći da sam nečiji fan, to je ova žena), prikazan je razvoj ove misli. U knjizi Ann navodi i sledeći primer iz umetnosti:

Slika je nazvana „Eva – prva pandora“, slikar je Jean Causin, Luvr, 1550. Eva je prikazana kako se oslanja na lobanju, jer kroz nju je došla smrt. Oko druge ruke joj je obmotana zmija, pošto su Eva i Zmija saveznici. Ta ruka dotiče kutiju, paralelu za Pandorinom kutijom (kutije iz koje izlazi zlo sveta). 

Poruka slike je povezana sa srednjovekovnim pogledom na ženu, a što je sve proizišlo iz teološke misli prvih vekova crkve -  Eva i Zmija su zajedno doveli do pada čoveka.

Ko je kriv - Adam ili Eva?

Da li vas šokira ovakav pogled na žene? Stran je našoj misli, našem načinu razmišljanja, a ujedno i jako daleko od slike Biblije i Novog zaveta. 

Slika iz Postanja

Prvo u samom Postanju, Eva i Adam su prikazani kao jednaki krivci i pogađa ih jednaka kazna. A ujedno, kada Pismo govori o padu uvek spominje Adama kao nosioca prokletstva koje je pogodilo ljudski rod. 

Kako se Gospod Isus Hristos odnosio prema ženama?

Takođe, kada pogledamo odnos Isusa Hrista prema ženama mi ne možemo naći ni jednu paralelu sa slikom žene kao manje vredne ili više grešne. Bitan deo Isusove službe su bile žene, npr. u  Ev. po Luki spominju se žene kao sastavni deo tima: Marija Jakovljeva, Marija Magdalena, Jovana, Suzana. 

Isus često razgovara sa ženama i tretira ih kao ravnopravne sa muškarcima. 

Novi zavet, prva crkva i žene

U Prvoj crkvi vidimo žene kao vođe: Rimljanima poslanica spominje Fibu koja je đakonica u Rimskoj crkvi, i apostol Pavle je posebno pozdravlja i navodi da se crkva sastaje u njenom domu. 

Prvi obraćenik u hrišćanstvo na tlu Evrope je Lidija, u događaju u Filipima, i od nje počinje propovedanje na našem kontinentu. Jovanove poslanice su upućene ženi, starešini (iako mnogi osporavaju da je u pitanju žena, nego da Apostol piše crkvama i oslovljava ih na taj način, ali ne vidim osnovu za takvo mišljenje osim osporavanja uloge žena).

Akvila i Pricila - novozavetni primer odnosa muškarca i žene

I konačno primer koji najviše volim – bračni par Akvila i Priscila. O Priskili i Akvili sveto pismo malo govori ali uvek pohvalno. 

Prvi put se spominju Delima apostolskim 18 kada pomažu Apostolu Pavlu dok boravi u Korintu i Apostol je za njih uvek govorio da su mu bili jedni od najvrednijih saradnika. Takođe često spominje sa pohvalom crkvu koju su oni vodili. Kako piše u Rimljanima 16:3-4 – „Pozdravite Priskilu i Akvilu, drugove moje na delu u Isusu Hristu, koji glave svoje izložiše da mi život očuvaju, kojima ne samo ja zahvaljujem nego i sve crkve u zemljama paganskim; pozdravite i domaći crkvu njihovu.“ 

Ono što fascinira u vezi ovog para je njihova saradnja i način na koji su se oni nadopunjavali. Nikada se u Bibliji ne spominju odvojeno i uvek se govori o njima kao o partnerima, saradnicima. Nekada se na prvo mesto stavlja Akvila, a drugi put Priscila. Namerno biraju da ih tako navedu, kao ravrnpravne.

O njihovoj slozi i saradnji govori se i u Delima apostolskim 18:24-28. U Efes grad u kome su tada živeli došao je jedan mlad nadaren čovek i počeo je da propoveda o Isusu Hristu ali nije znao mnogo tog. To su čuli i Priscila i Akvila i ostale su zabeležene sledeće reči: „Kad ga čuše Priskila i Akvila, primiše ga i još mu bolje izložiše put Gospodnji, i kako htede da pređe u Ahaju oni ga ohrabriše na to i pisaše učenicima da ga lepo prime.“ Taj mladić je zahvaljujući njima postao jedan od najpoznatijih propovednika prve crkve ali što je za nas mnogo važnije danas je to da je Bog koristio njih dvoje kao par. Ni u ovom događaju nema razdvajanja.

Sveto pismo vrednuje ženu, može se reći da je revolucionarno (posmatrajući vreme kada je Hristos delovao) u prihvatanju i afirmaciji žene. 

Kako je moguće da je došlo da tolikog zastranjenja? Verujem – zbog uticaja filozofije na tumačenje Svetog pisma. Sam Tertulijan je rekao „Kakve veze ima Atina sa Jerusalimom?“ ali je sa druge strane i sam upao u istu zamku. Žene i muškarci su u Hristu izjednačeni.

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, podržite blog Ka Hristu :

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, ta opcija vam se nalazi na dnu stranice.

2. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili na dnu stranice. Pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu.