Nekoliko puta sam već pisao tekstove koji se tiču mog porodičnog porekla. Zahvaljujući tome što su objavljene matične knjige Evangeličke crkve u Srbiji, mogao sam da zaronim dublje u prošlost svoje porodice. Zapravo, još uvek sam u tome. Slažem puzle događaja, ljudi i njihovih života koji su, generaciju po generaciju, doveli do toga da se ja rodim baš na ovom mestu.
Prethodnih nedelja koristio sam slobodno vreme da istražujem porodicu Meleg, porodicu u kojoj je rođena moja majka, Marija Meleg.
Septembar je bolan mesec za moju sestru i mene. Davno, pre više od tri decenije, izgubili smo mamu Mariju. Nataša je pre nekoliko dana postavila neke njene fotografije. Iznenadio sam se dok sam ih gledao. Shvatio sam da su pojedini delovi njenog lika izbledeli iz mog sećanja.
U tom trenutku sedeo sam u Gruziji, u jednom rehab centru, dok su drugi predavali. Gledao sam njene fotografije i nisam mogao da zaustavim suze. Prošlo je toliko godina, ali još uvek boli.
Nekoliko dana kasnije, listajući stranice knjige umrlih iz Bačkog Petrovca iz 1786. godine, ponovo je zabolelo.
Među dugim spiskovima imena nekadašnjih stanovnika stajalo je ime jedne druge Marije Meleg. Deteta od svega godinu i po dana. Dana 13. jula 1786. umrla je mala Marija Meleg, ćerka Matije Melega. Davna rođakinja. Još jedna Marija Meleg.
Deca. Bebe.
Strašne godine 1784–1786.
Postoji izreka koja se vezuje za nemačke doseljenike koji su dolazili u ravnice Panonije:
„Dem Ersten der Tod, dem Zweiten die Not, dem Dritten das Brot.“
„Prvome smrt, drugome beda, trećem hleb.“
Ja sam generacija hleba. Ali pre mene je bila beda, a u vreme male Marije bila je smrt.
Vojvodinu zovemo žitnicom Evrope. Nekada je to možda bilo tačnije nego danas. I dalje je nazivamo pitomom ravnicom. Ali ona nije uvek bila pitoma.
Kada su moji preci dolazili ovamo, harale su bolesti. Malarija. Variola. Dunav je plavio i menjao krajolik. Hladne zime, vrela leta, močvare i nezdrava voda bili su deo svakodnevice. Smrt, naročito među decom, bila je stalno prisutna.
Nastavio sam da listam knjigu umrlih za 1786. godinu i pronašao još male dece koja su nosila prezime Meleg.
Mihael, sin Mihaela Melega, umro je sa samo šest dana. Joannes (Jan), sin Joannesa Melega, sa sedam dana. Joannes, sin Andreasa (Ondreja) Melega, sa godinu dana. Anna, ćerka Mathiasa (Matije) Melega, sa četiri meseca. Katarina, ćerka Martinusa (Martina) Melega, sa svega deset nedelja.
A tu je bila i Marija, ćerka Matije Melega, stara godinu i po dana.
Šestoro male dece Melegovih u periodu od tri godine, a čak troje u dva meseca.
A onda sam pogledao celu knjigu. To nije bila tragedija samo jedne porodice. Bila je to tragedija čitavog mesta.
Zapravo, prošli su kroz tri godine pakla.
Tri godine pakla
1784. godina: zabeleženo je 138 umrlih, od kojih 65 dece do 15 godina i 9 beba do mesec dana. To znači da su deca činila oko 47% svih umrlih.
1785. godina: zabeleženo je 246 umrlih, među njima 105 dece do 15 godina i 14 beba do mesec dana. Posebno je težak bio februar: 58 umrlih, od kojih 28 dece.
1786. godina: umrlo je 269 ljudi. Od njih je čak 148 bilo dece do 15 godina — 55% svih umrlih. Među njima je bilo najmanje 30 novorođenčadi i beba starih do mesec dana.
Najstrašniji talas došao je krajem leta i početkom jeseni 1786. U avgustu je umrlo 48 ljudi, od kojih 34 dece. U septembru 49 ljudi, od kojih 31 dete, a u oktobru čak 62 ljudi, među njima 35 dece. Samo tokom septembra i oktobra u Bačkom Petrovcu je umrlo 111 ljudi, od kojih 66 dece do 15 godina i 14 beba do mesec dana.
Napomena: brojke mogu da variraju. Koristio sam programe za analizu, s tim da sam morao da ih korigunem nekoliko puta.
Jedan daleki vulkan...
Godine u kojima su živeli nisu bile lake. Bio je to završni deo Malog ledenog doba, period hladnije i nestabilnije klime. Dunav je tada bio mnogo manje ukroćen nego danas. Velika ledena poplava 1775. ostala je zapamćena kao jedna od najrazornijih u XVIII veku. Poplave, led, močvare i uništeni usevi bili su deo sveta u kojem su živeli prvi Melegovi koje nalazim u Petrovcu.
A onda je 1783. na Islandu eruptirao Laki. Posledice ogromne erupcije osetile su se širom Evrope. Godina 1784. bila je u velikom delu Habsburške monarhije izuzetno hladna i vlažna, a naredne godine donosile su slabe prinose i nestašice u pojedinim oblastima. U Bačkoj su i neposredno pre toga zabeleženi sneg početkom maja 1782, najezda skakavaca u okolini Sombora i velika nevremena koja su uništavala useve.
Na sve to dolazile su bolesti. Malarija u močvarnim krajevima, dizenterija i druge crevne infekcije povezane sa lošom vodom, tifus, ali i velike boginje – variola – koje su posebno odnosile decu. Koliko je variola bila stvarna pretnja ovom stanovništvu video sam i u drugoj grani svoje porodice: istražujući Beređije, u matičnim knjigama sam nailazio na cele spiskove dece kod kojih je kao uzrok smrti izričito upisana „Variola“.
Ne mogu da kažem da je upravo variola odnela malu Mariju Meleg i ostalu decu Melegovih 1786. Matična knjiga koju sada čitam ne daje nam takav dokaz. Možda je bila variola, možda dizenterija, neka druga epidemija, zagađena voda ili posledice neuhranjenosti. Verovatno ni 55 odsto svih umrlih koji su te godine bili deca nema samo jedan uzrok. Ali kada se sve stavi zajedno – Malo ledeno doba, katastrofalne dunavske poplave, erupcija Lakija, loše žetve i nestašice, močvare i zarazne bolesti – postaje jasnije koliko je svet u kojem su živeli bio surov.
Moji preci. Generacija smrti. Da bi ja bio generacija hleba.
Jutros sam čitao Postanje 47. Jakov je pred faraonom, i kaže teške reči - "9 Jakov odgovori faraonu: „Godina mog lutalačkog života ima stotinu trideset. Neznatan je broj godina moga života, a bile su mukotrpne; brojem nisu dostigle godine lutalačkog života mojih otaca.“
Jakov je patrijarh vere. Borac sa Bogom. Izrael. A ipak za svoj život kaže da su njegove godine bile mukotrpne. Na mukama tih ljudi danas stoji moja vera. Na mukama mojih predaka stoji moj život.
Oni nisu znali moje ime. Nisu znali da ću postojati. Ali neko je u svakoj generaciji preživeo. Neko je odrastao. Neko je dobio dete. I nit se nije prekinula.
Нема коментара:
Постави коментар