"Grgur Bački, arhiđakon Segedinski a isto tako kanonik i vikar Bačke crkve
pozdravlja u Gospodu sve poštovane i drage ljude u Hristu Gospodu, opate,
priore, prepozite i svu dragu gospodu zamenike arhiđakona i upravnike
parohijskih crkava gde se one nalaze u bačkoj dijecezi, ... i običan
narod te ljude svih statusa i položaja a koji u dotičnoj dijecezi žive i
borave. Pošto je poštovani gospodin otac Jakov iz Markije, vikar Bosne
inkvizitor iz reda male braće i istrebljivač jeretičke zablude u Ugarskom
kraljevstvu potčinjene, budući da je pomenuti Jakov od strane Papske stolice i
Svetog vaseljenskog sabora poslan i odabran da vrši ovu svetu dužnost mora se
poštovati sledeće: da svi vi gospoda kako svetovna tako i duhovna u ime
poštovanja Papske stolice i pod pretnjom ekskomunikacije ako bude drugačije
imate obavezu da se strogo držite mojih naloga iz ovog pisma te da u svakom
trenutku budite spremni da pomognete gospodinu Jakovu i da ga podržite u
sprovođenju inkvizicije nad pomenutom jeresi kad god to bude neophodno i da
obavljate svoje dužnosti i svemu što se ove teme tiče. Da pomenuta štetna i
pogubna jeres ne bi nastavila da cveta u pomenutoj dijecezi pomenuti otac Jakov
ima ovlašćenje koju mu sad ja pružim autoritetom da lično on odabere podobne
čuvare gradovima i manjim mestima koji bi nadgledali ceo posao.
Izdato u Baču
22. Januara 1437. godine“
 |
| Inkvizitor Jakov Markijski |
Inkvizicija - Sremska Kamenica kao centar sukoba inkvizicije sa Husitima
Čitam ovih dana interesantnu doktorsku disetraciju - Istorija Bača od ranog srednjeg veka do opadanja moći Osmanskog carstva, Attila Pfeiffer. Iz nje je i citat, odeljak koji se bavi inkvizicijom u oblasti Bačke, u 15 veku. Do sada sam znao da je sprovedena inkvizicija u našim krajevima, ali su podatci koje sam znao bili šturi.
Inkvizicija je bila ustanova Katoličke crkve, čiji je zadatak bio da isleđuje, sudi i kažnjava ljude koje je crkva smatrala jereticima, tj sledbenicima krivog učenja. Uspostavljena je od strane pape Grgura IX, sa ciljem da pročisti crkvu od "pogrešnih učenja". Metode su bile istraga i ispitivanje potencijalnih krivovernih, često uz mučenje. Dokazani krivoverci (a krivica je zavisila od mišljenja inkvizitora), su bili zatvarani, nuđeno im je pokajanje. Pokajnici su mogli biti pošteđeni (ili pogubljeni), dok su nepokajani bili spaljivani, što je činjeno i sa telima mrtvih krivoveraca koje bi iskopali iz groba.
Kada se spomene inkvizicija prvenstveno mislimo na događaje u Španiji, Italiji... ali je inkvizicija delovala i u oblasti uz Dunav, od okoline Bača pa do današnjeg Novog Sada (tada Petrovaradina). Sam događaj je vezan za ličnost papskog inkvizitora "blaženog" franjevca Jakova iz Markije. Blaženo je namerno pod navodnicima...
Jakov iz Markije
Franjevac Jakov iz Markije (Jakov de Marchia,(oko 1391-1477) ), delovao je u oblasti Balkana, od 1432. godine, kada mu je papa Evgenije IV naložio da u Bosni sprovede reorganizaciju franjevačkog reda. Bazelski sabor mu u to vreme, pored propovedanja dodeljuje i officium inquisitionis (tj pravo da sprovodi inkviziciju koliko razumem).
Jakov je pokazao svu revnost, posebno u ustrojavanju franjevačkog reda u Jajcu, kao i inkviziciju među drugim religijskim grupama u tom kraju, najviše nad Crkvom Bosanskom. Zbog preterane revnosti i nasilosti, Kralj Tvrtko II je zabranio Jakovu, pismom iz Bobovca od 24. avgusta 1435, svako delovanje u Bosni.
Na sličan način morao je da reguje Duborovački senat, 7.juna 1435., gde je zbog prevelike revnosti i verskog nasilja, zabranjeno delovanje Jakova iz Markije, jer su se uplašili narodne pobune. Po odlasku iz oblasti Bosne, Jakov deluje u Slavoniji, Erdelju, i na kraju u Čongrad i dalje u oblast Bačke, gde sve više okreče svoje delovanje protiv Husita, tj sledbenika Jana Husa.
Po dolasku u tadašnju južnu Ugarsku fokus inkvizitora postaje oblast oko grada Bača, i sela i gradovi uz Dunav. U pismo papi Evgeniju IV, 4. decembra 1436. godine, inkvizitor piše da je – "pronašao mnoge jeretike (Husite), sveštenike i svetovnjake, koji su ispovedali i sejali jeres po šumama, pivnicama i vodenicama, po planinskim pećinama i zemaljakim jazbinama". Jakov sprovodi inkviziciju uz tok Dunava, od Petrovaradina pa prema današnjoj Mađarskoj.
Iz Bačke Jakov prelazi u Srem. U februaru 1437. godine, u aktu koji brani delovanje inkvizitora opisano je stanje u oblasti Srema (ali i Podunavlja). Za Srem kaže da je "jedan deo Srema već sasvim naseljen pravoslavnim Srbima, a da na drugim mestima žive Srbi i Bošnjaci izmešani sa „hrišćanima“ (rimokatoličkim stanovnicima), te da su neka mesta u Sremu već odavno „zaražena jeretičkom sektom bosanskih bogumila i čeških husita“, koje je fra Jakov uspeo da preobrati u „pravu veru“ (odnosno da ih priključi rimokatoličkoj crkvi)." U istom aktu kaže se i da "preko Dunava (u Bačkoj), u dubini oko jedne milje (ugarska milja iznosila je oko 8,5 km), žive izmešani Srbi (Rasciani) i bosanski „jeretici“ (Boznanses heretici) sa rimokatolicima (cum christianis)", govoreći o oblasti od Bača do današnjeg Novog Sada.
Inkvizitor Jakov
Interesantno je da je centar delovanja inkvizitora, kao i centar propovedanja Husita bila Sremska Kamenica.
Za čitaoce koji nisu upoznati sa verskim pokretima, samo kratko objašnjenje. Husiti su bili sledbenici reforme češkog sveštenika Jana Husa. Što se tiče "bosanskih jeretika", nije jasno da li se radi o Bogumilima ili pripadnicima Crkve Bosanske (što je verovatnije). Obe grupe su se našle u fokusu inkvizicije (pravoslavni su izgleda bili pošteđeni), stim da je prvenstveni fokurs kako sam rekao već bilo delovanje Husita.
Razlog zašto je Kamenica bila poprište sukoba je bilo delovanje sveštenika Blaža iz Kamenice, koji se obrazovao u Pragu, i tamo se susreo sa učenicima Jana Husa. U njegovom delovanju su mu saradnici bili sveštenici Valentin i Toma, takođe praški učenici.
Zapisano je da je Blaž iz Kamenice poklekao pred pretnjama inkvizicije, ili prilikom za napredovanje, jer se odrekao novih učenja, otišavši za Bač, gde je vodio primeran život, i na kraju postao i veliki prepozit bačkog kaptola. Opisano je „ […] Otišao je u Kamenicu i tamo je u gradovima i selima na obe strane Dunava i gde je preobratio brojne pristalice husitske jeresi i dao da se masa njih iskopa iz grobova i spali a tamo je ovaj magister Blaž koji je bio magister kapele u pomenutoj Kamenici svojevremeno odatle je pobego i otišao je u Bač gde je postvaljen za višeg prepozita i živeo životom vrednim hvale a potom je i tu umro.“.
Međutim, sveštenici Valentin i Toma, koji su i preveli delove Biblije na mađarski jezik pobegli su iz Kamenice otišavši za Moldaviju tokom 1437. godine: „[…] Pošto su dvoje učenih ljudi iz Kamenice a to su Toma i Valentin se združili sa nekekvim ludim i feminiziranim ljudima i ušli u kraljevstvu Moldavije gde su rasejavali i propovedali pomenutu jeres a usput preveli stari i novi zavet na mađarski jezik.“
Nije mi jasno da li je za njih vezan sledeći događaj iz istorije Sremske Kamenice: "On je (inkvizitor), naime naredio da se beočinski sveštenik (plebanus de Bechen) Valentin, koji je branio jeretike, okuje u gvožđe i zatvori u tamnicu u Kamenici, a tri jeretika (Husita) da se vežu za kolce. Prilikom vezivanja Husita, skočio je na kameničkog suca Jovana kamenički krojač Valentin i golim mačem proterao ga; za tim je sa sakupljenim narodom oslobodio za kolce povezane Husite i otišavši kući sučevoj razbili su vrata od tamnice, oslobodili beočinskog sveštenika i skinuli mu okove..."
Inkvizitor je bio nemilosrdan u svom delovanju: „Pomenuti frater Jakov sporveo je preko župnika iz Sent Martona da se […] ekshumira i spali [...] masa od njih […] ali i sa mnogim drugima je isto učinio. Isto je učinio sa župnikom iz Bukina (pretpostavljam da se ovo odnosi na Beočin, i da je greška u navođenju imena mesta, jer Mladenovo (Bukin), je udaljeno od Futoga) nasuprot Futoga a slično je učinio i sa drugima.“
Nasilje dovodi do protivljenja rimokatoličkih sveštenika, koji su sporili Jakovu da ima pravo da propoveda i sprovodi inkviziciju u njihovoj oblasti. Protivljenje se završava time da sremački arhiđakon Šimun Bački, 1438, isključuje inkvizitora Jakova iz crkve, što ovaj uspeva da opovrgne susrevši se lično sa papom, u Ferari, iste godine. I ne samo da je inkvizitor vraćen u okrilje crkve, nego dobija naređenje kraljevo da mu se niko ne sme protiviti u njegovom delu.
Po povratku fra Jakov je skoncentrisao svoj prvi rad na Frušku Goru, gde je ostao još nekoliko godina, delujući po Sremu i Bačkoj. 23. januara 1444. papa postavlja za „inkvizitora, - "po Ugarskoj, Bosni, Moldavskoj, Vlaškoj, Bugarskoj, Srbiji i Slavoniji, fratra Fabijana od Bača, bosanskog vikara i sve njegove naslednike u vikarstvu".
Jakov iz Markie, napušta Ugarsku, vraća se u Italiju gde deluje do smrti. 1624. proglašen je blaženim, a 1726. godine i za svetitelja, i njegov dan se obeležava 28. novembra. Grad Napulj ga poštuje kao jednog od svojih zaštitnika.
Još malo o Husitima i ličnom doživljaju
Pojedini istoričari smatraju da je Jakov izvršio svoj zadatak, jer je Husitski uticaj, kao i uticaj Crkva Bosanske, nestao u Bačkoj i Sremu. Moguće je da je tako, jer ne postoji puno tragova ovih verskih pokreta u ovim krajevima (moguće i zbog Osmanske najezde, i pada ovih krajeva u Osmansko ropstvo 1526. godine).
Ja sam se lično sreo sa pričom o Husitima u Srbiji na sledeći način. Pre više godina posetio sam Češku, i krajeve gde su delovali Husiti, tačnije njihovi naslednici Moravska braća. To je ostavilo veliki uticaj na mene. Tih dana prijatelj iz B.Petrovca mi je poslao kratak tekst o inkviziciji, i napomeni o crkvi u ataru Bačkog Petrovca.
Potes Ckrvnine, Bački Petrovac, kažu da se dugo videla zgrada crkve na tom mestu. Seljani su govorili čudna crkva, jer je imala ispred, kako su oni govorili "jarca". Verovano se radilo o jagnjetu, što je jedan od verskih simbola Husita, Hristos kao Jagnje Božije...
Posle toga našao sam interesantan podatak od Futoškim grofovima, o čemu sam pisao u tekstu: Futožani protestanti, ma ajde... Izgleda na osnovu teksta, kojeg možete pročitati na linku, da su posle delovanja inkvizicije, uticaji Reformacije i dalje ostali.
Značajno je spomenuti i prevod Biblije na mađarski jezik, koji je nastao u Kamenici. Do sada nisam uspeo da pročitam više o tome, iako mi je poznanica pisala diplomski rad na tu temu...
I konačno, postoje izvori (to sam tek počeo da čitam), da je protestantski uticaj došao do izražaja pod Turcima, i da su mnogi stanovnici ovih krajeva ispovedali veru evanđelja... O tome tek čitam, ali po svemu sudeći, inkvizitor Jakov, ipak nije ostvario svoj cilj...
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар