Božić, paganstvo ili hrišćanstvo?

Pre oko tri nedelje, jedna baka me je zaustavila sa pitanjem. Došla je u zgradu naše crkve, i videla da je crkva okićena Božićnim ukrasima, videla je lampice i okićenu jelku. 

Njeno pitanje je bilo zašto slavimo Božić kada je to paganski praznik koji nema veze sa novozavetnim hrišćanstvom. Nisam želeo da ulazim u raspravu sa njom, samo sam joj odgovorio – „vi tako verujete, mi ne.“ Međutim, da li je baka bila u pravu?

Verovatno većini čitalaca ovakvo pitanje izgleda apsurdno, jer se u našem narodu Božić smatra vrhuncem hrišćanske vere. Međutim moramo znati da argumenti na prvi pogled pokazuju da je baka u pravu. 

Šta nam ukazuje na pagansko poreklo Božića?

1. Činjenica je da u prvih nekoliko vekova hrišćani nisu slavili Božić nego se Hristovo rođenje slavilo na Bogojavljanje. 

2. Činjenica je da ne znamo datum Isusovog rođenja, i da najverovatnije nije rođen 25.12. (pastiri zimi nisu u poljima pa ni na bliskom istoku…). 

3. Činjenica je da su hrišćani preuzeli slavljenje Saturnalija (Rimskog praznika, koji se završavao 25.12.) i slavljenje Nepobedivog sunca (25.12.) od Mitrizma. 

4. Činjenica je da je poreklo badnjaka pagansko, i da su prvo korišćeni u paganskim obredima. 

5. A da ni ne spomenemo Coca-colin najveći marketinški trik – priču o Deda-Mrazu. 

I ko može protiv ovakve sile argumenata? 

Da li poći za primerom revnosti engleskih reformatora koji su 1647.godine bili čak i zabranili slavljenje Božića (zabrana je trajala 10 godina).

Podržite blog KaHristu, tako što će te:
1. Iznad svega, čitati tekstove sa KaHristu... To mi najviše znači.

2. Podeliti tekstove na društvenim mrežama - da i drugi čitaju.
3. Prijaviti se u listu čitalaca ovog bloga. 

Zašto smatram da je biblijski slaviti Božić?

Odmah da kažem ja slavim Hristovo rođenje na Božić!!! 

A zašto ga slavim, iako znam sve ove argumente i zašto ga slavim ako tvrdim da svoje hrišćanstvo gradim na osnovama Svetog pisma? Da li se u opšte mogu nazvati biblijskim hrišćaninom? 

Jutros sam na službi u našoj crkvi u Temerinu postavio isto pitanje. Odgovori su bili – obeležavamo Božić jer je lepo, zbog tradicije, dobro se osećamo, porodica treba da se okupi…? Ne smatram da je to dovoljno, ako nema biblijskog argumenta, onda je baka sa početka priče u pravu.

Praznici u Starom zavetu

Volim na Božić da propovedam iz knjige o Nemiji, osma glava. Stihovi koji ne govore o Božiću, ali govore o posebnoj svetkovini. Jevrejski narod se posle 70 godina ropstva u Vavilonu vratio nazad u Jerusalim i počeo obnovu. 

Situacija katastrofalna, hram porušen, zidine porušene, naroda malo… I deo po deo Bog obnavlja Jerusalim. U knjizi o Nemiji piše o obnovi zidina grada, obnovi zaštite i sile naroda. Sve do osme glave ove knjige. Do tog momenta zidine su završene za čudesno kratko vreme, i narod ponovo, posle duge pauze praznuje praznik Senica.

„1 Tada se sav narod skupi na trg pred vodenim vratima. Oni rekoše Jezdri, književniku da donese knjigu zakona Mojsijeva koji Gospod dade Izrailju… 3 Jezdra čita knjigu na trgu pred vodenim vratima od jutra do podne, pred ljudima i ženama i pred svima koji mogahu razumeti. Sav narod je pažljivo slušao čitanje knjige zakona… 8 Oni čitahu razne delove knjige zakona Božijega, i razlagahu smisao njihov da si se razumelo ono što behu čitali.

9 Nemija, namesnik, Jezdra, sveštenik i književnik, i Leviti koji poučavahu narod rekoše svemu narodu: Ovaj je dan posvećen Gospodu, Bogu našemu: ne tužite i ne plačite! Jer sav narod plakaše slušajući reč zakona. 10 Oni im rekoše: Idite, jedite mesa debeloga i slatkih pića, i šaljite onima koji nemaju ništa zgotovoljeno, jer je ovaj dan posvećen Gospodu našem: Ne budite žalostni, jer će radost Gospodnja biti vaša sila. 11 Leviti utišavahu sav narod govoreći: Ćutite, jer je ovaj dan svet, ne budite žalostni! I sam narod otide da jede i da pije i da i drugima šalje, i da se provede u najvećem veselju- JER SU RAZUMELI REČI KOJE IM SE TUMAČIŠE.“

Praznik Senica se praznovao u znak sećanja na lutanje po pustinji, po izlasku iz Egipta. Jevreji bi gradili kolibe od šiblja, i taj dan provodili u kolibama. Cilj je bio da kada dete pita „tata, zašto smo u kolibi“ da dobije odgovor „Bog nas je izveo iz zemlje Egipatske i zaštitio…“. 

Na taj način se poruka o Božijem delu spasenja prenosila iz generaciju u generaciju. A u tekstu koji sam čitao, praznik je još značajniji, jer narod verovatno desetinama godina, nije čuo Reč Gospodnju, a sada su je razumeli. Razumeli su Božiji plan spasenja i radovali su se, slavili su!

Suština moje priče jeste da su praznici jedan od načina na koji Bog prenosi poruku o svome delu. Pasha – priča o spasenju u Egiptu i nagoveštaj Hrista kao poslednje pashalne žrtve. Purim – spasenje u vreme Jestire... I uvek su uključeni simboli, poruka o Božijem delu, i radost zbog razumevanja Spasenja.

Zašto Božić može biti hrišćanski praznik?

A Božić? Prorok Isaija 9:2-6: „Narod koji je tami hodio vidi svetlost veliku; onima koji u zemlji senke smrti seđahu, zasvetli svetlost. Ti svoj narod umnožavaš i veliku mu radost daješ, i on se pred tobom raduje, kao što se žetvi raduje, kao što se veselo kliče kada se deli plen. Jer ti lomiš jaram pod kojim mu teško beše, i štap kojim ga po leđima bijahu, i palicu mučitelja njegovog; lomiš ih kao u dan Medijanski. Jer će sva obuća što se u boju nosi i sva ratnička obuća krvlju poprskana plamenu se predati. Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast će da bude na ramenu Njegovom; i nazvaće se: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira.“

Božićna proslava za sestre u našoj crkvi

Zašto se narod raduje – jer se rodio Spasitelj, Sin nam se dao, onaj ko je Divni, Bog silni je postao čovek. Narod se raduje spasenju, jer vidi svetlost, jer više nije u seni smrti. Slika koja se koristi jeste slika radosti zbog žetve (kada je od toga zavisio život) i podele plena (nečega što je besplatno). Radost neopisiva.

I zato obeležavam Božić – jer iako ovaj praznik nije zapoveđen u Novom zavetu, on u sebi nosi poruku Spasenja. I zato što, iako se simboli Božića ne nalaze u Novom zavetu, preko njih se može preneti poruka o Hristu i Hristovom delu (da i preko jelke – od početka je korišćena kao simbol Svete trojice). I zato što je Božić simbol Božije ljubavi prema nama, jer je Hristos iz ljubavi postao čovek.

I naravno da mi u našoj grešnosti, i od Božića možemo napraviti paganski praznik, prežderavanje i napijanje… Kako je to neko rekao „kada bacamo prljavu vodu iz kadice posle kupanja bebe, ne izbacujemo i bebu sa vodom“. Često mi evanđeoski, sa vodom koja je prljava, izbacimo sadržaj koji je dragocen. Tako i kod Božića, ne fokusirajmo se na sporedno, nego na sadržaj – „Rodilo nam se dete.“

I konačno, zašto još volim Božić. Zato što sam, pre sedamnaest godina, upravo na Božićnu službu, ušao u crkvu prvi put. Očajan, tražeći pomoć, našao Hrista, baš u vreme Božića. Ali to je druga priča.

Ako vas interesuje ova tema, pročitajte i moju životnu priču u tekstu: Zašto slavim Božić ili moja životna priča

Beređi Dušan Bera 

Da li pratite naš Youtube kanal? Možete se prijaviti pritiskom na sledeći link i opcijom subscribe.

Propoved na Božić 2018.