Pismo pastora za Pedesetnicu, Duhove koje se pretvorilo u nešto drugo

Draga Crkvo, dragi prijatelji, sretna vam i blagoslovena Pedesetnica, Duhovi, dan sećanja na rođenje Hristove crkve, i dan sećanja na veličanstveni događaj dolaska Duha Svetog na vernike. 

U nedelju smo (31.5.), kao crkva, obeležili ovaj veličanstveni praznik. Propoved možete pogledati u linku koji sam priložio, i saznati više o značaju tog događaja. U nedelju pred nama Crkva istoka takođe obeležava ovaj praznik. 

Iako kao crkva obeležavamo ravnopravno oba datuma za Božić i Vaskrs, za Pedesetnicu biramo samo zapadni. Smatramo da ovo nije tradicionalni praznik, nije porodični, ne postoji navila obeležavanja u porodici, pa je dovoljno da to učinimo jednom, a da se niko ne oseti isljučen. Verujem da se slažete sa mnom. 


Međutim, iako smo praznik obeleželi samo jednom, osećam potrebu da napišem i Pismo Crkvi u osvit nedelje kada praznik obeležava i Crkva istoka. 

U prethodnoj nedelji čitao sam tekst o Pedesetnici, autora Ervina B., gde se obeležavanje ovog praznika naziva "kineskim pristupom hrišćanstvu", tačnije pristup prazniku gde obeležavamo praznik a da ne razumemo njegov smisao. Autor smisleno i sistematski analizira judejsko i starozavetno poreklo Pedesetnice, i svakako tekst preporučujem za čitanje. 

Pitanje je međutim da li je Pedesetnica samo starozavetna ili je i novozavetna. Duhovi su novozavetni naziv, ali ga prilično izbegavam jer je staroslovenski (genitiv jednine, u smilu Duh Sveti)... i u savremenom srpskom jeziku zvuči kao množina, dajući sasvim drugi smisao to reči. Trojičin dan, sledeći tradicionalni naziv zvuči bolje, ali i dalje me ne čini sretnim. Koristim starozavetno ime da obeležim novozavetni događaj.

Takođe nemam problema da obeležim ovaj praznik. Zapravo, kao crkva počeli smo da to činimo u poslednjih nekoliko godina intenzivno. Usvojili smo to kao neku našu novu tradiciju... 

Razmišljam o tradiciji. Kada posmatramo hrišćanstvo/judeizam, tradicija je jako važna, zapravo često tradicija postaje bitnija od samog sadržaja zbog kojeg je ta tradicija izgrađena. Moje duboko verovanje da je tradicija slična okoštavanju zglobova, bolnom iskustvu...

U jednom momentu, Crkva se suočila sa nekim pitanjem, i pronašla odgovor, koji je bio više ili manje tačan. Međutim pronađeno rešenje je bilo značajno u tom momentu. Prolazilo je vreme i Crkva je nastavila da primenjuje to rešenje na isti problem, onda je problem prestao a Crkva je i dalje koristila rešenje, iako nije više bilo problema... i to je postalo tradicija...

Nije tradicija uvek loša. Ima lepih primera. Ima trajnih primera, gde i dalje postoji problem koji treba rešavati i tradicija funkcioniše. Ima i situacija gde se problem promenio, pa je potrebna modifikacija rešenja tj tradicije. Ima i situacija gde je tradicija mrtvi teret prošlosti. Ima i situacija gde su nam potrebna nova rešenja.

Često je tradicija kao okoštali zglobovi. Umesto pokretnosti i života, Crkva se jedva kreće... Volim ja istoriju, umetnost, tradiciju... ali volim i da se Crkva kreće...

Pedesetnica je praznik kada se izlila Sila Duha Svetog. Za Nega piše "Vetar duva gde on hoće, i fijuk njegov čuješ a ne znaš ni odakle dolazi, ni kuda ide. Tako je sa svakim ko je rođen od Duha" (Jovan 3:8).  Duh je Bog koji pomera stvari, unosi promenu, razbija ustaljeno i okoštano. Često i nepredviljivo. On je Duh života, unosi život tamo gde je mrtvo, budi uspavano, pomera ukočeno, ne dopušta tradiciju radi tradicije. 

Ne govorim o teologiji, teologija u svojim osnovama se ne menja. Ona pronalazi način da bude relevantna u novi situacijama. Da bude odgovor, kroz primenu večnih istina na nove i kreativne načine u Sili Duha Svetog. Istina je istina za sva vremena, tradicija je određena primena te istine u određenom momentu.

Pitanje je kakvi ćemo mi biti kao crkva? Kao Duh ili kao tradicija? Da li graditi nove tradicije, ili ostati u onome kako se ranije činilo? 

Dok kucam ovo pismo, razmišljam o tome zašto ovo pišem? Nisam planirao ovu temu za pisanje, samo je došlo razmišljanje. Nisam ni opterećen idejom da smo u tradiciji, barem se sada nadam da je tako... Originalno sam želeo da vas ohrabrim tekstom o Duhu Svetom. Nije mi jasno zašto onda ova tema? Šta Bog želi da nam kaže? Imate li vi možda ideju? Neko tumačenje, uvid...?  Napišite mi molim vas komentar...

Beređi Dušan Bera


Нема коментара:

Постави коментар