Pastor, aktivizam, policija, testere i svašta nešto

Juče sam učestovao u protestu radi sprečavanja seče šume Čipski Poloj.

Neko vreme nisam pisao na blogu. To je velika promena u mom životu. Postao sam aktivan u borbi protiv korupcije i bezvašća u uništavanju prirode. U toku epidemije, mnogo aktivnije sam počeo da odlazim u prirodu, i oči su mi se otvorile da vidim veličinu uništavanja šuma, reka, prirode. Preda mnom sam video samo dva puta - ili neću više da idem u prirodu, ili ću pokušati nešto da uradim. Tako postadoh ekološki aktivista.

Jutros u osam, skupili smo se, 50tak aktivista, sa svih strana, ispred šume. Hladno, minus 7, ali počela je seča dragocene šume. Očekivali smo da će seča prestati kada vide koliko se ljudi skupilo. Kada nisu hteli da prestanu da seku, ušli smo u šumu da zaustavimo seču. Po pravilima o seči, tog momenta radnici su prestali da rade.

Razloge zašto protestvujemo možete pogledati u videu - Polojska šuma - testere, policija, građani telima brane drveće...

Kao građaninu ove zemlje, to je moj iskorak građanske neposlušnosti. Prekinuli smo radove, mirno, bez incidenata. Bila je i policija, legitimisala nas, napisala zapisnik... Mogli su i da nas privedu. Svesno sam kao aktivista sačekao njihov dolazak, iako sam znao da mogu to da izbegnem.

Sa druge strane, ja nisam samo aktivista, ja sam na prvom mestu hrišćanin, pastor (sveštenik).

U mladosti, živeo sam kako sam živeo, i imao mnoga neprijatna iskustva (uglavnom zasluženo) sa policijom. Privođen, dobijao batine od policajaca, legitimisan...

Onda sam poverovao u evanđelje. Evanđelje, Bog je promenio moj život. Alkoholizam, destruktivno ponašanje, koje me je do tada dovodilo u nevolju je prestalo. Mogu reći, postao sam "uzorni građanin", koji ne prelazi ni na crveno preko pešačkog. Postao sam neko ko je uključen u aktivno pomaganje ljudima sa one strane zakona, da nađu smisao, i promenu u životu. Ponosan sam na to.

Danas (a i prošle nedelje) legitimisali su me kao nekog ko potencijalno krši zakon. Mirno sam protestvovao da zaustavim one koji rade pogrešno, da ukažem (zajedno sa ostalima) da je neophodno da se nešto promeni, sačuva. Ali i dalje, kao teologu, to je otvarilo neka teška pitanja za mene:

1. Do koje granice poslušnost vlastima treba da ide?
2. Da li kao pastor treba da budem izložen legitimisanju, pa čak i potencijalnom privođenju?

Kao dodatno, doživeo sam iste ove nedelje da bot blati moje ime, nazivajući me izdajnikom države, "prljavim igračem", šta ako nastave da to čine? (možete videti napomene)

PS: Ovo je naravno lažna optužba. Ni jedan pokret u koji sam uključen nema konflikt sa SPC

Možda su to nekom laka pitanja, meni su veoma teška - jer neko će poverovati, neko osuditi, prozvati... Uloga pastora je, uz ostalo, da bude osoba integriteta, časti, poštenja. Propovedamo ono što živimo, a ne samo moralne poruke koje nemaju veze sa našim životom. Da li blaćenje, provođenje, legitimisanje ruši moju ulogu pastora, koliko god protesti bili opravdani?

U hrišćanstvu postoje dva modela. Jedan je pokoravanje, drugi je protivljenje nepravdi. Za hrišćanstvo mnogo više vezuju model pokoravanja, i očekuju da to bude i slika pastora, ali da li tu sliku vidimo kod Hrista? Hristos se trpeo zbog onoga šta je bio, zbog cilja spasenja, ali protivio se nepravdi. Razbacao je stolove pohlepnih trgovaca u hramu, osudio je licemerje pobožnih. Njegova majka je pevala o njegovom rođenju, da je došao da sruši silu nepravde. Iako je umro radi nas, predat je smrti zbog svog delovanja protiv nepravde.

Mislim da je poziv jasan. Bitnije je reći "ne" nepravdi, nego izbeći blaćenje. Bitnije je sačuvati nešto, nego sačuvati "čist imidž". Bitnije je učinit ispravno, nego ostati "pravedan" po svaku cenu. To je hrišćanski put.

Beređi Dušan Bera