Slavljenje može biti...

Ovo je tekst o slavljenju Boga.

Slavljenje može biti...

Slavljenje može biti borbeno. Kao marš. Mnogi delovi Svetog pisma govore o borbi, duhovnom ratu, Bogu kao Gospodu nad Vojskama.

Slavljenje može biti ljubav. Kao ljubavna pesma (klikni link). Pismo opisuje Boga kao ljubav, kao najboljeg prijatelja, čak i mladoženju.

Slavljenje može biti tugovanje. Kao Psalmi. Biblija govori da je život težak, da ne možemo izbeći nepravdu u ovom svetu, nesreće jesu deo života. Psalmi govore o tugovanju nad grehom, nevoljom, nepravdom, ali i Božijem prisustvu usred tuge.

Slavljenje može biti zavet. Kao ugovor. Sveto pismo delimo na Novi i Stari zavet, ili Savez. Suština je da je Bog sklopio novi Savez sa nama, a kroz slavljenje mi se zavetujemo Njemu i gradimo Savez sa Njime.

Slavljenje može biti pokajanje. Slavljenje može biti ispovest vere. Slavljenje može biti radost zbog Božijeg dela...

Slavljenje je izraz divljenja prema Bogu kroz naša dela, molitve, pesme. Sve ono što izražava duboko razumevanje Boga, i govori o našem odnosu sa njim.

Slavljenje menja stvarnost, prodireš u duhovno, u božansko... Slavljenje menja srce onoga koji slavi, čini ga otvorenim za Božije delovanje. Slavljenje proglašava Božiju pobedu, dokle još bitka traje.

Pre nego nastavite čitanje, imam molbu za vas. Podržite blog KaHristu, tako što ćete: 1. Postati čitalac ovog bloga, 2. Deliti tekstove koje vam znače na socijalnim mrežama, 3. Preporučiti ga drugima.

24 časa slavljenja i molitve

Volim da slavim Boga pesmama, rado to činim i u crkvi, ali i sam.

Ovaj vikend sam postigao lični rekord. Pevao sam Bogu 18 sati (u toku 24 sata sa pauzama). Spavao sam samo 1,5 sat, ostalo vreme sam pevao i molio...

Čudno? Fanatično?

Kako je izgledalo 24 časa slavljenja?

Nekoliko crkava zajedno organizovali smo 24 časa neprestane molitve i slavljenja. U slavljenju nas je vodilo 12 (nisam siguran u tačan broj) muzičkih timova iz raznih crkava, neke crkve svojim timom, a neki timovi su bili miks iz više crkava. Pevali smo na srpskom, engleskom, romskom, mađarskom, slovačkom.

Četiri grupe su bili tinejdžeri, kojima smo želeli pružiti priliku da nas povedu u slavljenju, kao našu izjavu vere da su mladi sadašnjost crkve, a ne budućnost.

Između pesama molili smo za našu zemlju - za ekonomiju zemlje, za promene, za gradove, sela, mlade, stare, zavisnike, crkve, škole... puno, puno molitve.

Zašto 24 časa slavljenja?

Ovakvi "maratoni" se dešavaju širom sveta, nisu neuobičajni. Za Srbiju, ovo je bio istorijski momenat, prvi put se ovako nešto dogodilo. Radost mi je da sam bio jedan od pokretača i organizatora, a takođe i za priliku da slavim Boga.

Zašto takav događaj - duboko u našem verovanju je stav napredovanja, pomeranja granica, zauzimanja teritorije. Verujemo da vera ide prva, i da se prvo verom pokrene stvarnost pre nego što Bog učini da se desi.

U knjizi Druga Dnevnika 20, opisan je događaj gde je neprijatelj opkolio Jerusalim. Izgledalo je da je propast neminovna. Bog je objavio da će se on boriti za Judeje, sve što je od njih tražio je bilo da ga slave. Kada je slavljenje počelo, neprijatelj je bio poražen... vera i slavljenje je išlo prvo, nije ni trebalo oružje. Slavljenje može biti zauzimanje teritorije i donošenje promene.

Slavljenje može biti... lekcija

Slavljenje može biti... i lekcija koju naučiš... ja sam naučio dve na ovom događaju.

1. Nemamo svi isti pogled na slavljenje.

U poseti su bila dva učitelja iz SAD, držali su seminare paralelno sa događajem slavljenja. Njihova verska pozadina je iz konzervativne, blago tradicionalne crkve, gde iako imaju slavljenje u crkvi, u pitanju je samo par pesama sa bogatim teološkim sadržajem. Naglasak je uvek na pouci, ne na doživljaju.

Iako smo dobri prijatelji, nisu mogli razumeti zašto sve to organizujemo. Neprestano su me pitali zašto to činimo?

Moj odgovor je zato što verujemo da molitva i slavljenje menja situaciju, da otvara nebo, da verujemo da će se situacija promeniti jer Bog deluje kada se mi molimo i slavimo. Njima to nije bilo jasno...

Ovih dana sve više postajem svestan promene u meni, drugačijeg pogleda na duhovnost, koliko me je Bog promenio, naučio da gledam verom... Radost mi donosi ova promena.

2. Kod "tatinih" nogu

Na samom početku večeri, dok nas je u slavljenju vodila prva grupa, ispred je sedela mala devojčica, 2-3 godine. Dok su roditelji slavili Boga, ona je bila sa njima.

U jednom momentu je legla ispred same bine, na stepenik, i počela da drema. Nije joj smetala buka, muzika, ljudi, tu se osećala sigurna...

Razmišljam misleći o njoj... slavljenje može biti - doći i leći kod tatinih nogu, nogu mog Nebeskog Oca. Uživati u sigurnosti, njegovom prisustvu, bezbrižno. Slika slavljenja koju nosim sa sobom u budućnost...

Beređi Dušan Bera