уторак, 29. новембар 2011.

Avet kritikovanja!


Suočiti se sa kritikom na zdrav način
Anđeli su, u Božićnoj noći, pevali: „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su po Njegovoj volji.“. Lujo Bakotić isti stih prevodi sledećim rečima: „...a na zemlji mir i dobra volja među ljudima“. Pitanje koje mi se nemeće jeste: Zašto baš takav blagoslov? Zašto je naglašen mir? I na koji mir anđeli misle? I da li je u pitanju samo mir sa Bogom?
Dok razmišljam o navedenim stihovima, u misli mi dolaze reči iz 133. Psalama: „Gle kako je lepo i krasno kad su braća zajedno, ... Tu je Gospod utvrdio blagoslov i život za navek!“. Bog je utvrdio svoj blagoslov u zajednici braće i sestara, u bliskim odnosima, u „dobroj volji među ljudima“.

Takođe mi dolazi u misli, da je Isus govoreći o molitvi, rekao: „Ako se dva od vas slože na zemlji da se za što mole, daće im Otac moj koji je na Nebesima“ (Matej 18:19.). Razgovarajući sa ljudima, često se susretnem sa pogrešnim stavom da ovaj stih govori o umnožavanju molitvene snage, kao da ja imam određeni potencijal, i druge osoba svoj potencijal, i udruženi smo mnogo jači. Hristos ne govori o tome. Razlog ispunjenja molitve i izlivanja blagoslova jeste sloga. Bog blagosilja slogu u molitvi i zato je zajednička molitva toliko snažna.
avet kritikovanja

I da se vratim u pesmu anđela. Naš Gospod se utelovio kako bi nam omogućio spasenje, postao je sluga da mi ne propadnemo, ali ne samo radi toga. U Filipljanima 2:4-11 u odi Hristovom delu i utelovljenju, stihovi nas pozivaju da zauzmemo isti stav u odnosima kao i Hristos: umesto da gledamo svoje interese, da gledamo i interese drugih oko nas, a posebno braće i sestara. Neko je rekao da obraćenje Bogu podrazumeva obraćenje i božijem, tj. obraćenje njegovoj deci. „Jer ko ne ljubi brata kojeg vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi.“ (I Jov. 4:20).
Ditrih Bonhofer, u knjizi „Zajednički život“ je napisao: „Zahvaljujemo Bogu za ono što nam je učinio. Zahvaljujemo Bogu što nam daje braću koja žive u njegovom pozivu, u njegovom oproštenju i u njegovom obećanju. Ne bunimo se zbog onog što nam Bog ne daje, već zahvaljujemo Bogu za ono što nam daje svaki dan. Zar nije dovoljno to što nam je dano: braća, koja u grehu i nevolji trebaju ići s nama i s nama živjeti u blagoslovu njegove milosti. Postoji li dan, pa bio on i u onim teškim i nevoljnim vremenima kroz koje prolazi hršćansko bratstvo, u kome je Božji dar manji od ovog neshvatljivo velikog? Ne moramo li zahvaljivati i za to što i brat i ja stojimo u istoj Božjoj praštajućoj ljubavi u Isusu Kristu, kada grijeh i nerazumijevanje opterećuju zajednički život?“. Božija porodica je jedan od najvrednijih poklona koje smo dobili uz spasenje i proslavimo zajednicu u toku Božića.
U isto vreme dok ovo pišem i razmišljam o zajednici, suočio sam se sa kritikom (kako osnovanom tako i neosnovanom) i to je za mene bilo bolno iskustvo. Ma koliko da smo svesni da je kritika neminovna, uvek nas iznenadi kada dođe u naš život. Kritiku često doživljavamo kao napad na našu ličnost i zbog nje smo spremni da pokvarimo odnose, da budemo nezadovoljni, suprotni od onoga što Bog želi za naš život, suprotno od poziva u I Jovanovoj 4:20 koji sam citirao.
Cilj pisanja ovog članka jeste da u Božićno vreme, proslavim odnose u koje nas je Bog pozvao, a najznačajniji način proslavljanja koji mi pada na pamet jeste naučiti kako ih popraviti i kako se suočiti sa kritikom kada ona dođe u naš život.
Saveti koje navodim su iz materijala po imenu „Ekvip“, koji sam, hvala Bogu, po Njegovoj promisli, tih dana sam morao da čitam, ni ne znajući da ću u njemu pronaći savete koji su mi pomogli i za koje se nadam da će pomoći i vama.
Kada se nađeš u situaciji kada si kritikovan/a seti se sledećih saveta.
·   Pravi razliku između konstruktivnog i destruktivnog kriticizma.
Kritika, ma koliko da je bolna, nije uvek napad na nas, kao ličnost. Često ljudi koji nam govore stvari koje nam se ne dopadaju, jesu dobronamerni i žele da nam pomognu. Takođe, ti ljudi su često glasnici Božiji, poslati da nas opomenu pre nego napravimo neku štetu u našem životu.
Sa druge strane kritičari mogu biti i zlonamerni, ljudi koji govore kako bi nas povredili. Pre nego što reagujemo ispitajmo šta stoji iza kritike. Ako je pozitivna, prihvatimo je i zahvalimo. Ako je u pitanju zlonamerna, ispitajmo da li u njoj ima istine, i ostatak bacimo u smeće.
·   Shvataj Boga ozbiljno, ali sebe ne doživljavaj preozbiljno.
Ponos je velika prepreka u odnosima, sprečava nas da vidimo istinu. Čini da  mislimo da smo nepogrešivi. Kritika je lek za ponos, ruši naše lažne tvrđave. Samo Bog je nepogrešiv. Zato naučimo da se smejemo našim greškama, nije svet propao ako smo pogrešili.
·   Gledaj iza kritike i vidi kritičara. Šta stoji iza njihovog kriticizma?
Često nas ljudi prozivaju iz sasvim drugih razloga od onih koji govore. Napadaju nas, a problem je njihov otac, majka, učiteljica... na koje ih mi podsećamo. Kada razumemo motive ljudi, lakše nam je da se nosimo sa njihovim rečima.
·   Shvati da su i dobri ljudi meta kritike.
Ne možeš izbeći kritike. Čak je i Isus bio kritikovan. Neslaganja među ljudima su prirodna, neminovna. Nastaju iz naše različitosti. Imamo različite navike, vaspitanje, obrazovanje, karaktere. Iz naše različitosti dolaze sukobi ali i najveće pobede, kada naučimo da radimo zajedno.
·   Drži se psihički i duhovno u formi. Ostani jak za takve napade.
Hrišćanin mora da bude uvek spreman. Ako nismo spremni, blizu Boga, srušiće nas svaki vetar kritike. Biti blizu Gospoda je osnova snage. Gradimo život na tome kako nas Bog vidi, a ne ljudi.
·   Nemoj samo da vidiš kritičara, već sve prisutne. Nemoj da te jedna osoba sruši dole.
Nekada smo u opasnost da od drveta ne vidimo šumu, jer nam jedno stablo zakloni ceo vidik. U kritici, vidimo samo kritičara, čak iako je zlonameran, ali ne vidimo sve one koji se sa time ne slažu. Istražimo šta drugi misle po tom pitanju.
·   Čekaj pravo vreme da demonstriraš ispravne stvari. Dopusti Bogu da donese svetlo.
Ne žuri da se braniš. Samo ćeš povrediti sebe i druge. Sačekaj da dođe prava, od Boga dana situacija, tada reaguj.
·   Koncentriši se na svoju misiju. Menjaj greške, ne misiju.
Ne dopusti da te kritika pokoleba u tvom pozivu. Priznaj grešku, promeni je, ali nastavi da služiš tamo gde te je Bog pozvao da budeš.
         Primenom ovih metoda suočićemo se sa kritikom mnogo spremniji, a kroz naše odnose ćemo proslaviti i Boga čije utelovljenje proslavljamo ovih dana. 


Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja, morate prvo da pređete na web verziju (obično se nalazi dugme za prelazak na kraju teksta). 
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 
3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta.

субота, 26. новембар 2011.

Kako vežbati svoju pobožnost? - 3 osnovna koraka



Apostol Pavle kroz svoje pismo Timoteju (I Timoteju 4:7b) upućuje svima nama izazov: „Vežbaj se u pobožnosti“. Na pitanje šta to znači, najčešći odgovor koji sam dobio jeste da je vežbanje pobožnosti praktikovanje „dnevne pobožnosti“ ili kako to nazivamo „tihog časa“ – vreme koje svaki dan odvajamo kako bi smo čitali Sveto pismo i molili se. Takav odgovor ima određenu vrednost, „tihi čas“ jeste značajan deo našeg evanđeoskog nasleđa i element izgradnje odnosa sa Bogom, međutim, vežbati pobožnost je mnogo više.

уторак, 22. новембар 2011.

Bugarski zatvori ili o sili koja menja živote!



Otvoreni zatvor "Loveč" kod Velikog Trnova
U toku prošle nedelje (16-19.11.2011) pružila mi se posebna prilika da kao nacionalni koordinator za Alfa kurs posetim zatvore u Bugarskoj. Posetili smo četiri zatvora različitih nivoa sigurnosti (od zatvora maksimalne bezbednosti do otvorenih zatvora (koji jedva da i liče na zatvor)) – Velika Trnova, Plovdiv, Centralni zatvor u Sofiji i zatvor u Samuranovu. Posete su bile organizovane od strane Alfa Bugarska i Ministarstva pravde Bugarske. Ja sam bio samo deo delegaciju u kojoj su bili i predstavnici Rumunije, Švajcarske i Alpha International iz Londona. Cilj posete je bio da se upoznamo sa time kako funkcioniše Alfa kurs u Bugarskim zatvorima.
Šta je Alfa kurs? Alfa kurs jeste biblijski zasnovan kurs koji obrađuje osnovne teme hrišćanske vere. Razvijen je u Londonu, u crkvi Holy Triniti Bromton. Na kursu se obrađuju teme: Zašto je Isus Hristos umro, ko je on, kako da se molimo, da čitamo Sveto pismo, da li Bog isceljuje danas i slične teme… na dinamičan i interesantan način. Alfa kurs se koristi u preko sto zemalja u svetu, i koriste ga sve hrišćanske crkve (i Pravoslavni i Rimokatolički i Protestantski vernici).
Ispred zatvora (deo delegacije)
Šta očekivati od posete zatvorima? Iskreno, nisam imao ideje, prijalo mi je malo avanture, a i radoznalost je bila tu. Pretpostavljam da mi je zato doživljaj i bio snažan. U prvom zatvoru, u Velikom Trnovu, dočekala nas je upravnica zatvora, socijalni radnici i pastor Evanđeoske crkve koja radi Alfa kurs u zatvoru. Svako od njih je imao nešto da kaže, i dok su oni govorili moje oduševljenje je raslo. Od pastora sam znao šta da očekujem i bio sam zahvalan zbog njegove vernosti i delovanja u zatvoru, ali prava stvar je bila priča upravnice i socijalnog radnika.
Pri ulasku u zatvor
Dok sam ih gledao kao da sam se vratio u doba komunizma. Stari kadar, ateisti, materijalisti. U početku su pustili hrišćane u zatvor zato što su morali da ih puste zbog zakona. Naučili su oni da hrišćani budu u zatvorima ali kao kažnjenici u vreme verskih progona od strane komunista, ali ne i da ih dožive kao saradnike. No morali su da otvore vrata i doživeli iznenađenje. Govorili su nam o promeni u životu zatvorenika pod uticajem evanđelja, o zatvorenicima koji se više ne vraćaju nazad, o promeni atmosfere u zatvorima, o smanjenju agresivnog ponašanja… o prepunim bogosluženjima na sastancima crkava u zatvorima. Ljudi koji ne veruju u silu evanđelja su svedočili o istoj.
Ekipa: Srbi, Švajcarac, Bugari, Rumuni
Interesantna je bila i anegdota koju nam je ispričao pastor. Zatvor u kome radi Alfu je zatvor u koji su smešteni sitni prestupnici i zatvorenici koji su na kraju odsluženja kazne. Tipično je da su svi „nepravedno optuženi“, barem oni tako kažu. Na sredini kursa desi se neverovatna promena: „stvarno sam i zaslužio da budem ovde“.
Sledeći zatvor je bio zatvor maksimalne sigurnosti u Plovdivu. Ulazimo u Pravoslavnu kapelu a sve grmi od slavljenja Boga, zatvorenici pevaju o Osloboditelju. Slušamo njihove životne priče, kako je Bog iskoristio Alfa kurs da ih dovede do slobode, do Isusa Hrista. Upravnik zatvora svedoči: „Pre par godina ja bih rekao da je nemoguće da ljudi koji se nalaze u ovom zatvoru pevaju o Bogu i veruju u Boga“ i opet priča o promeni u životima zatvorenika.
 I tako od zatvora do zatvora, ista priča o Božijoj slavi. Priča o Bogu koji i na mestu najvećeg očaja donosi večnu nadu, i na mestu bez slobode donosi slobodu u ljudske živote. Nekada kažemo „čudni su putevi Gospodnji“ ali mislim da je adekvatnije „čudni su putevi ljudi“ da moraju da dotaknu dno kako bi se okrenuli Bogu. Hvala Bogu da je milostiv, da nas i u takvim momentima prihvati i spasi i od zatvora učini mesto nade i spasenja. 
Ali ono što mi je bilo najznačajnije jeste potvrda hrišćanstva od strane onih koji ne slede Hristov put, upravnika, radnika, čuvara... Videli su promenjene živote! Davno je još rečeno da su hrišćanski životi najjača reklama (ili anti reklama) za Hrista. Još je Tertulijan svedočio da je „krv mučenika seme crkve“, jer su pagani gledajući veru mučenika i sami poverovali.
Sa druge strane postavljalo mi se i pitanje, pa kako ti „upravnici“ i sami ne prihvate poruku Spasenja? Šta ih sprečava, pa zar ne vide očite primere promene? Ljudi koji su bili "nepromenljivi", sada su slobodni. Pada mi samo jedna reč na um – „oholost“. Mislim da njihove misli idu sledećim putem - „Ovi zatvorenici su otpad, njima jedino „ovo“ može pomoći, a ja nisam loš, ja sam dobar, meni to ne treba.“, često sam susretao takve stavove. Moj odgovor je – ako nešto može promeniti narkomana, kriminalca koga ništa drugo nije moglo promeniti (ni psihoterapija, ni socijalni radnici, ni kazna…) a promenila ga je poruka Isusa Hrista, pa zar to ne ukazuje na veličinu Hristove istine? Zar je moguće da nešto što nije istina tako silno deluje, da promeni onoga koga niko drugi i ništa drugo nije moglo promeniti? Ako evanđelje deluje na kriminalce, pa zar neće pre doneti nadu, radost onima koji nisu toliko duboko pali?
Razgovarajući sa ljudima o promenjenim životima bivših narkomana često čujem komentar da je njima bilo potrebno da nešto veruju, da nije suština u Spasenju Hristovom, nego samo u verovanju u nešto. Koliko nerazumevanje! Pa ni psihijatri i terapeuti im nisu mogli pomoći, ni jedno drugo verovanje osim u Hrista vaskrslog. Nije istina da samo vera pomaže, pomaže vera u Isusa Hrista. To sam puno puta svojim očima video.
Klaiv Luis (poznatiji po delu Narnija, inače plodonosan hrišćanski pisac) je dobro rekao: “Ako je hrišćanska vera lažna, ona nema nikakvog značaja. Ali, ako je istinita, neuporedivo je važna. Jedino što ne može da se kaže, jeste da ona ima umereni značaj.” A ako vera u Hrista može promeniti život kriminalca onda se ne može reći da nema nikakav značaj. Sila koja može promeniti smer nečijeg života, od zla okrenuti na dobro, ne može biti beznačajna. Kada bi samo ljudi otvorili svoje oči!!!

петак, 11. новембар 2011.

7 ključnih razloga zašto narkomani na uspevaju da uspešno završe rehabilitaciju u rehab centrima





Gde grešim?

Lista od sedam razloga zašto pojedinci neuspešno završe rehabilitaciju (misli se na rehabilitaciju u Rehabilitacionim centrima za zavisnike). Lista je preuzeta iz Kursa oporavka koji koristim u Centru "Duga" 

1. Nismo u potpunosti odradili neki od korak
Postoji iskušenje da se kroz proces prođe suviše brzo. Bog nije u žurbi, stoga usporite malo i pustite Njega da radi. Ovo je proces a ne trka! Korak 1 je osnovni korak i problem se najčešće nalazi upravo u tom koraku (Korak jedan u 12 koraka je: Priznajem da sam u problemu i da sam svoj život doveo u haos, i da mi je potrebna sila veća od moje da doživim pobedu.).

„Pošto živimo u Duhu, ostanimo da koračamo u Njemu“ Galatima 5:25

2. Nismo u potpunosti predali svoju volju i svoj život Bogu na staranje
Možda mi verujemo Bogu u velikim stvarima, ali još uvek smatramo da sami možemo da rešimo male. Bog traži sve i dok ne dobije sve to neće funkcionisati.

„Verujte Bogu iz sveg srca; ne pokušavajte da dokučite neke stvari sami. Slušajte Božiji glas u svemu što činite, i gde god da idete; On je taj koji će vas sačuvati na pravom putu.“ Izreke 3:5-6

3. Nismo u potpunosti prihvatili Isusovo oproštenje u našem životu.
On je možda oprostio drugima ali mi mislimo da su naši gresi jako veliki. „Znam da Isus njih voli i oprašta im, ali meni? Nisam siguran.“ Dok god se nalazimo na mestu gde ne možemo oprostiti sami sebi mi ćemo biti „zaglavljeni“. 
Ovo je jedna vrsta duhovnog ponosa i samosažaljenja koje nam govori: „ Božija ljubav i milost  nisu dovoljno veliki da bi se borili sa moji grehom“. Sa vedrije strane gledano to je nešto drugo što možemo staviti u naš dnevni inventar i izviniti se za to!

„...ako priznamo svoje grehe – očistimo svoju dušu od njega- On nas neće izneveriti; on će biti veran sebi. On će nam oprostiti naše grehe i očistiti nas od svih zlodela.“ I Jovanova 1:9

4. Nismo uspeli da oprostimo onima koji su nas povredili. 
Opraštanje može biti teško i to je nešto što jednostavno ne možemo u svojoj snazi. Ovo je duhovni čin i moramo da tražimo od Duha Svetoga da nas osposobi da pustimo boli i povrede iz prošlosti. Sve dok mi nismo sposobni da oprostimo mi ćemo u sebi nositi neprijateljstvo. Mi nećemo znati u potpusnosti šta znači biti slobodan.

 „Stoga budite čvrsti u veri. Patnje neće trajati večno. Nije daleko momenat u kome će nas velikodušni Bog koji ima predivne planove za nas u Hristu- večnih li i slavnih planova!- sastavti zajedno i postavi na svoje noge zauvek.“ 1. Petrova 5:10-11

5. Plašimo se promena
Obeležje našeg života još uvek može biti strah- strah od promašaja, strah od odbacivanja, strah od toga da ćemo opet biti povređeni, strah od nepoznatog.

„Ne paniči. Ja sam sa tobom. Nema razloga za strah jer ja sam tvoj Bog. Daću ti snagu. Pomoćiću ti. Stalno ću te držati, čvrsto u svojoj ruci.“ Isaija 41:10

„Stoga nas Bog stalno uverava ‘Nikada te neću izneveriti, otići od tebe i ostaviti te’ i zato ponosno možemo reći ‘Bog je tu, spreman da nam pomogne; ne bojim se bez obzira na sve. Ko ili šta može protiv mene?’“ Jevrejima 13:6

6. Moramo biti voljni da preuzmemo odgovornost za prošla dela.
Moramo preuzeti odgovornost za prošle uništene odnose. Mi ne smemo racionalizovati li pravdati naše akcije. Možda su postojali dobri razlozi, i druga osoba možda takođe nije bila u pravu, ali to sada nema veze.  Mi moramo preuzeti odgovornost za naš deo. Oni su odgovorni za njihov deo.

„Istraži moj život, o Gospode, pronađi sve što je o meni; Preispitaj me i iskušaj me, da bi dobio jasnu sliku o meni; Pogledaj da li sam išta loše učinio- a onda me povedi na put ka večnom životu“
Psalam 139: 23

7. Nismo organizovali efektivan tim podrške oko nas
Da li se redovno sastaješ sa svojim menotrima ili nekim duhovnikom? Kada misliš da oni mogu pomoći? Da li redovno održavaš kontakt sa drugima iz svoje male grupe ili da li imaš svoju malu grupu?  Da li imaš njihove brojeve telefona ili njihove i-mejl adrese? Da li imaš nekoga da ti pomogne u krizi?
Da li si aktivni deo crkve? Da li si volontirao kao ispomoć na bilo koji način u crkvenim aktivnostima? Da li pomažeš drugima?
Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja ne, to je možda mesto gde leži tvoj problem. Ako misliš da je to slučaj onda moraš uraditi sve što je u tvojoj moći da to ispraviš. Kao što, ponekad, na sastancima AA kažu, „Jedina stvar koju u svom oporavku radiš na svoju ruku je spavanje.“

"Postani mudar, hodajući sa mudrima; druži se sa budalama i gledaj kako se tvoj život raspada na parčiće“ Izreke 13:20

 „Potpuno je jasno da nas je Bog pozvao na život u slobodi. Samo se postarajte da vam ta sloboda ne bude izgovor da bi činili sve što vam je volja i uništite svoju slobodu. Radije svoju slobodu koristite da služite jedni druge u ljubavi; na taj način raste sloboda.“ Galatima 5:13

 „Stanite i posegnite ka onima koji su potlačeni. Podelite njihov teret, i na taj način upotpunite Hristov zakon. Ako mislite da ste suviše dobri za to, grdno se varate.“ Galatima 6:3
Beređi Dušan Bera

Ako vam je ovaj tekst od koristi, ili mislite da će nekom drugom biti od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala.

понедељак, 07. новембар 2011.

Da li sam sebičan? Zašto je sebičnost loša? Kako se promeniti?


Poslednjih meseci slušamo i gledamo katastrofalne vesti. Kriza i štrajkovi u Grčkoj, okupacija Volstrita, pravedno/nepravedni rat u Libiji, kriza evra, glad u Sudanu… Svet oko nas se ljulja i postavlja se pitanje ZAŠTO? Posle pada komunizma izgledalo je da svet ide ka stabilnosti, ka društvenom uređenju u kome će ljudi ostvariti svoje potencijale a rezultat je sve veća kriza i razočaranost.

         Niek Tramper, Generalni sekretar EEA je povodom ekonomske krize u Evropi izjavio: „Ova kriza nije slučajna nego je posledica moralne krize. Ljudska i socijalna vrednost pravde, slobode i solidarnosti su zamenjeni sa nepoverenjem, pohlepom i samo-postizanjem. Iza moralne krize mi vidimo duhovnu krizu koja je donela strah umesto ljubavi, egoizam umesto poštovanja prema Bogu i svome bližnjem.“ (Na generalnoj skupštini Evropske Evanđeoske Alijanse).

среда, 02. новембар 2011.

Kurs oporavka, korak 12 - Od oslobođenog do oslobodioca


Lekcija 16- Od oslobođenog do oslobodioca
(Kurs Opravka je program koji koristimo u Centru Duga, za rehablitaciju herionskih ovisnika)

Korak 12: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka, mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici, i da ove principe primenjujemo u svim situacijama“


„Živite stvaralački, prijatelji. Ako neko padne u greh, opraštajući mu vratite ga, čuvajući svoje kritičke komentare  za sebe. Možda će tebi biti potrebno oproštenje pre nego što se ovaj dan završi. Sagnite se i posegnite za onima koji su potlačeni. Podelite sa njima njihov teret, i tako upotpunite Hristov zakon. Ako mislite da ste suviše dobri za to, ljuto se varate.“ Galaćanima 6:1-3
Čestitamo! Uspeli ste! Poslednja lekcija! Dignite desnu ruku u vis, spustite desnu šaku iza vaše glave, i sami sebe dobro potapšite po leđima! Zaslužili ste to!
 Hajde da rekapituliramo gde nas je sve ovo putovanje vodilo poslednjih četiri meseca. Putovali smo veoma teškim, džombastim putem. Prvo, morali smo se suočiti sa našim poricanjem; onda smo bili ohrabreni da predamo svoj život Isusu na staranje; razmatrali smo iskreno i kritički svoj život, a onda ispovedili i podelili sa Bogom i drugima svoje nedostatke; ponizno smo dali Bogu dozvolu da preuredi naše živote i pretvori nas u ljude koje ne samo On, već i mi duboko u sebi želimo da budemo.
Do koraka 7 radilo se o meni. Onda smo u koracima 8 i 9 počeli raditi na obnavljanju odnosa sa drugima. Napravili smo listu onih koje smo povredili i postali voljni da im nadoknadimo štetu bez da očekujemo da dobijemo nešto za uzvrat. Kakvo putovanje!
Poslednjih  par nedelja, u koracima 10 i 11, govorili smo kako da nastavimo pravim i uskim putem i da tako da minimizujemo mogućnost recidiva i povratka na stari način života. Danas je pitanje kuda sada?
Dobra je vest da smo se pre četiri meseca osećali kao da smo stigli do kraja puta- danas smo na početku novoga putovanja. Korak 12 kaže: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka, mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici, i da ove principe primenjujemo u svim situacijama“. U AA oni to zovu korak „vraćanja dobijenog“. Šta znači kada se kaže „mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici“?
Isus nam kaže u Mateju 10:8 „Dobili ste za džabe, za džabe i dajte.“. Korak 12 govori o tome da dajemo sebe u potpunosti bez ikakvog očekivanja da će nam se to vratiti. Naša želja da nas Bog koristi, i kroz ono što govorimo i što radimo, da bi drugima govorili radosnu vest koju smo čuli i počeli da doživljavamo.
Kada Boga stavimo na prvo mesto u svom životu mi postajem osvesni da sve što imamo je dar od Boga.  Naš oporavak nije baziran na materijalnim stvarima; baziran je na osobi, Isusu. Rimljanima 8:32 kaže: „ Sa Bogom na našoj strani...kako možemo izgubiti? Ako Bog ne okleva da stavi sve na raspolaganje za nas, prihvatajući naše stanje i izlažući sebe onom najgorem šaljući svog sina, da li postoji nešto što ne bi rado i svojom voljom uradio za nas?“ Svi smo mi stvoreni na sliku Božiju, i najsličniji smo Njemu nego kada dajemo sebe drugima.
Nekoliko poglavlja kasnije, u Rimljanima 12:1, Pavle piše: „Stoga, pozivam vas ... milosti Božije radi, ponudite svoja tela kao živu žrtvu, svetu i ugodnu Bogu- ovo je vaše duhovno delo.“ Drugim rečima, mi kažemo Bogu: „Ti možeš da me koristiš u potpunosti tamo gde misliš da se uklapam.“ Sve možemo zvati svojim- svoje vreme, talente i materijalna dobra- mi sad držimo na labavom povocu. Sve prvo dolazi od Njega, i sada je vreme da sve to vratimo nazad Njemu da  on to koristi onako kako želi.
Rečeno je da svet sačinjavaju dve grupe ljudi- oni koji daju i oni koji uzimaju. Oni koji uzimaju jedu dobro, a oni koji daju spavaju dobro; budite oni koji daju. 
Dobra strana kursa je taj timski rad. Pogledaj materijal dvanaest koraka i nigde nećeš videti reč „Ja“- niti jednom. Reč „mi“ pojavljuje se 17 puta! Mi ne putujemo ovim putem oporavka sami. Ovo je program gde radimo u zajednici, a ne u izolaciji.
Propovednik 4:9-12 kaže: „Bolje je imati druga nego ići sam... i ako jedan padne, drugi je tu da mu pomogne, ali teško onom ko je sam i nema nikog ko će mu pomoći! Dvoje u krevetu greju jedno drugo. Sam ćeš celu noć drhtati. Kada si sam nezaštićen si. Kada imaš prijatelja možeš se suočiti sa najgorim.  Možemo li to zaokružiti na troje? Trostruki konop ne kida se lako.“
Dakle, ako te neko pita da pomogneš na sledećem kursu, zašto ne razmisliti o tome? Novopridošli bi bili inspirisanih i ohrabreni tvojim putovanjem. Nadamo se da je je stvar koju si naučio ovih poslednjih četiri meseca je da Bog nikada, ne baca čak ni najmanji delić naše patnje. Neki od nas su svojevremeno bili jako povređeni, i slavna je istina da Bog može to iskoristiti, ako Mu dozvolimo, da spase druge iz njihovog privatnog pakla. Kada saberemo naša iskustva i saznanja o snazi koju smo našli kroz Isusa mi možemo pružitit nadu drugima. Kakav dragoceni dar.
Apostol Pavle u II Korinćanima 1:3-4 „Sva hvala Bogu i Ocu našeg Gospoda, Isusa...On je uz nas kada prolazimo kroz teška vremena, i pre nego što smo svesni, on nam dovodi nekog drugog, ko isto prolazi kroz teška vremena, da bi mi mogli biti uz tu osobu kao što je Bog bio uz nas.“  
U našoj zavisnosti mi smo podvrgli sebe, ali i druge velikom bolu, posebno one koji nas najviše vole i kako smo počeli sistematski da se uništavamo, mogli smo videti kako dobro malo po malo odlazi od nas. 
Sada počinjemo da uviđamo istinu koja je otkrivena u Rimljanima 8:28 „I mi znamo da Bog radi u svim stvarima na dobro onih koji ga vole, koji su pozvani prema njegovoj nameri.“ Ništa što je prošlo nije protraćeno ako smo voljni da to predamo dalje.
Kada razmišljamo o služenju drugima to nam ne zvuči baš primamljivo, zar ne? U stvari zvuči kao jako puno posla bez nagrade. Ali znaš šta? Ubrzo pošto počnemo, mi shvatamo da je služenje drugima pravo zadovoljstvo- mi završavamo tako što dobijemo od ovoga, toliko da mi počinjemo čak da pomalo osećamo i krivicu jer nam se čini da mi više dobijamo od toga nego osoba kojoj služimo!
U suzavisničkom odnosu moguće je davati bez ljubavi; mnogi od nas su to svremena na vreme i radili.Ali u ovom novom odnosu koji imamo sa Isusom nije moguće voleti bez davanja.
I Jovanova 3:18 kaže: „Moja draga deco, nemojte samo pričati o ljubavi; praktikujmo pravu ljubav. To je jedini način da znamo da zaista živimo, živeći u Božijoj stvarnosti. To je isto način da ugasimo samokritičnost koja oslabljuje... Jer je Bog veći od naših zabrinutih srca, i zna više o nama nego mi sami što znamo.“
Primetićete da prvih nekoliko reči iz Koraka 12 glase: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka...“ U ovom trenutku možda možemo reći: „Ja još uvek ćekam na moje duhovno probuđenje, kada će se ono desiti?“ „ Moja vera verovatno još nije dovoljno jaka“, „Možda nisam ispovedio dovoljno stvari u mom inventaru“ i tako dalje. Ne! Primetite davno prošlo vreme, „Doživevši...“. Kada ste počeli korak 12 to se već desilo, samo vi to niste primetili. Pretpostavimo da se nalazite u Parizu i odlučite da krenete noćnim vozom za Berlin. U jednom trenutku vi ćete preći granicu između Nemačke i Francuske. Oni koji su budni će znati tačno vreme prelaska granice iz jedne zemlje u drugu, ali oni koji su spavali neće imati pojma. Sve što će znati je da su se probudili u Berlinu.
Tako je i sa našom verom u Boga kroz Isusa Hrista. Neki od nas znati tačno vreme i mesto kda su imali „duhovno iskustvo“ , ali većina od nas neće znati kada su tačno „prešli granicu“, mi ćemo samo znati da smo stigli.
Zapitajte se ovo. Kakva sam osoba bio pre šest meseci kada sam bio u ropstvu moje zavisnosti? Pridevi koji če vam možda pasti na pamet i nisu tako laskavi. Sebičan, težak, podmukao, ne brižan, egocentričan, lenj i tako dalje.A sada  se zapitajte ovo. Kakva sam osoba sada? Neki od prideva koje bi koristili i dalje su možda potpuno negativni, ali među njima bi se siguno našli atributi koje pre ne bi mogli koristiti da opišete sebe- pozitivan, pošten, srećan, zaslužuje poverenje, zahvalan, pun ljubavi, fer, zadovoljan i tako dalje. Ovo su atributi koji su vam bili strani do pre nekoliko nedelja.
Odakle oni dolaze? Oni nisu pali iz vedrog neba. Oni su rezultat Božijeg delovanja u svakome od nas, polako nas pretvarajući u osobu koju smo duboko u sebi i mi sami želeli da budemo. Drugim rečima, mi smo doživeli duhovno buđenje  kao rezultat ovih koraka.
Program 12 koraka je nazvan i „most do normalnog života“. Ovaj most premošćuje jaz između zboranih, oslabljenjih ljudi gde smo živeli u polutami naše zavisnosti, i mesta gde smo pronalazimo sebe u kojem smo sada deca svetlosti, sve više ispunjeni, kreativni i zadovoljni.
Sada otkrivamo da se naš krug prijatelja širi, naša savest je čista, mi smo u miru sa Bogom i našim svetom, pomireni smo sa nekim od koga smo mislili da smo otpali za celu večnost i svakodnevno smo opunomoćeni da se suočavamo sa poteškoćama koje nosi ovaj svet.
Jednom davno sve što smo mogli videti su problemi koji su nas preplavljali, ali smo sada naoružani rešenjem i novim  mogućnostima.  Umesto da živimo sa strahom i očajem mi sada počinjemo da živimo sa slobodom, verom, nadom, zahvalnošću, radošću i mirom.
Zauvek i na svakom mestu naš nebeski otac koji nas voli je sa nama i uz nas, Njegov Sin Isus nas vodi i moli se za nas, i Njegov Sveti Duh nas opunomoćuje (ispunjava silom). Ako to nije duhovno probuđenje onda ne znamo šta je!
Mnogi od nas na ovom kursu misle da smo previše ludi, zaguljeni, haotični  i previše „nesređeni“ da bi bili od neke koristi nekom drugom na  njegovom putu ka oporavku. U tom slučaju voleo bih da završim sa jednom rečenicom noveliste Džeka Keruaka iz njegove novele „Na putu“. Objavljena je 1957 ona je kasnije opisivna kao tipično delo posleratne Bit Generacije. On piše nešto za šta ja verujem da je istina koja otkriva božije srce svakoj pojedinoj osobi na ovom kursu. On kaže ovo:
„Ovo je za one lude. Neprilagođene. Problematične. One okruglih glava u kockastim rupama. Za one koji vide stvari drugačije. Oni nisu skloni pravilima, i nemaju poštovanja za status quo. Možete ih citirati, možete da se ne slažete sa njima, da ih glorifikujete ili da ih kudite. Ali jednu stvar ne možete, ne možete ih ignorisati. Jer oni su ti koji menjaju stvari. Oni guraju ljudsku rasu napred. I dok ih neki gledaju kao ludake, mi ih gledamo kao genijalce. Jer ljudi koji su dovoljno ludi da misle da mogu menjati stvari, su oni koji to čine.“
 Vi možete promeniti nečiji svet.
 Hajde da se molimo:
„Znam da sam lud, ali hvala ti Bože za sve što si ti uradio za mene na ovom putu. Hvala ti Isuse što si umro za mene i pomogao mi da postanem osoba kakva duboko u sebi želim da budem. Hvala ti Sveti Duše što si me opunomoćio da živim ovaj život i da me više ne nadvlada i slomi. Hvala ti što sve te boli iz moje prošlosti nisu uzallud, već ih mogu iskoristiti za dobrobit drugih koji su u ovom trenutku potlačeni, i zgubljeni i ne mogu da pronađu izlaz. Amen.

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...