Da li sam sebičan? Zašto je sebičnost loša? Kako se promeniti?

Poslednjih meseci slušamo i gledamo katastrofalne vesti. Kriza i štrajkovi u Grčkoj, okupacija Volstrita, pravedno/nepravedni rat u Libiji, kriza evra, glad u Sudanu… Svet oko nas se ljulja i postavlja se pitanje ZAŠTO? Posle pada komunizma izgledalo je da svet ide ka stabilnosti, ka društvenom uređenju u kome će ljudi ostvariti svoje potencijale a rezultat je sve veća kriza i razočaranost.

         Niek Tramper, Generalni sekretar EEA je povodom ekonomske krize u Evropi izjavio: „Ova kriza nije slučajna nego je posledica moralne krize. Ljudska i socijalna vrednost pravde, slobode i solidarnosti su zamenjeni sa nepoverenjem, pohlepom i samo-postizanjem. Iza moralne krize mi vidimo duhovnu krizu koja je donela strah umesto ljubavi, egoizam umesto poštovanja prema Bogu i svome bližnjem.“ (Na generalnoj skupštini Evropske Evanđeoske Alijanse).

         Izjava koja je, smatram, pogodila u centar problema. Problem je u tome što su ljudi otuđeni od Boga, beže u individualizam, stavljaju sebe i svoje potrebe iznad svega. Možemo to nazvati jednom rečju: sebičnost. Interesantno je da hrišćani ukazuju na taj problem već jako dugo. Kada se odbaci Bog kao vrhovni vladar, kao vrhovna norma, merilo ispravnosti, tada centar sveta postaje veliko JA! Martin Luter je opisujući pad čoveka rekao „Čovek se okrenuo samom sebi“.

Upravo to se desilo - šta ja mislim, šta ja trebam, šta ja želim jeste božanstvo dvadeset i prvog veka. Interesantna je analiza telefonskih razgovora u Njujorku. Najčešća reč u tim razgovorima je bila reč JA. Korišćena je 3.990 puta u 500 telefonskih razgovora. Idol našeg veka!

• Učinite mi uslugu. Prijavite se u listu čitalaca ovog bloga. Opcija se nalazi sa strane ili ispod teksta. Hvala. 

Sa druge strane Isus nam postavlja sasvim druga merila: odreći se sebe, onaj koji hoće da bude najveći neka služi, najveća ljubav je dati svoj život za svog brata… Biti hrišćanin jeste upravo suprotno sebičnosti. Isus nam kaže u Mateju 10:8 „Dobili ste za džabe, za džabe i dajte.“ 

U radu sa zavisnicima koristim materijale 12 koraka. Interesantno je da se kao završne lekcije ovih programa uvek naglašava služenje, kao suprotnost sebičnosti. Sebičnost jeste jedan od sastavnih delova zavisnosti jer zavisnik misli samo na sebe, kako sebe da zadovolji, kako sebi da ugodi. Gradimo zavisnost jer smatramo da je život prema nama posebno nepravedan, tj. stavljamo sebe kao centar svega. Korak 12 kaže: „Doživevši duhovno probuđenje kao rezultat ovih koraka, mi pokušavamo da nosimo ovu poruku onima koji su još aktivni zavisnici…“. Nazivamo ovaj korak „vraćanje dobijenog“.

Bitna mi je sledeća misao iz materijala: „Kada razmišljamo o služenju drugima to nam ne zvuči baš primamljivo, zar ne? U stvari zvuči kao jako puno posla bez nagrade. Ali znaš šta? Ubrzo pošto počnemo, mi shvatamo da je služenje drugima pravo zadovoljstvo - mi završavamo tako što dobijemo od ovoga, toliko da mi počinjemo čak da pomalo osećamo i krivicu jer nam se čini da mi više dobijamo od toga nego osoba kojoj služimo! U suzavisničkom odnosu moguće je davati bez ljubavi; mnogi od nas su to s vremena na vreme i radili. Ali u ovom novom odnosu koji imamo sa Isusom nije moguće voleti bez davanja.“

Filip Jancej je jednom rekao: „U mojoj karijeri novinara, intervjuisao sam različite ljude. Gledajući unazad mogu da ih podelim na dve grupe: zvezde i sluge. U zvezde spadaju: poznati sportisti, glumci, muzičari, poznati pisci, voditelji TV emisija i slični. Po mom ograničenom iskustvu mogu da kažem da su ovi „idoli“ najbednija grupa ljudi koje sam ikada sreo. Većina od njih ima neuspešne ili razvedene brakove. Skoro svi su bespomoćni bez psihoterapije. Velika ironija je da ovi „veći od života“ heroji boluju od teške sumnje u same sebe. 
Takođe proveo sam vreme i sa slugama. Ljudi kao što su Dr. Paul Brant, koji je radio dvadeset godina među najsiromašnijim slojevima u Indiji, ljudima bolesnim od gube. Ili da spomenem humanitarne radnike u Somaliji, Sudanu, Etiopiji, Bangladešu ili drugim mestima na kojim ljudi pate. 
Divio sam se i poštovao ove slugama, navodio sam ih kao svetle primere. No nisam bio spreman da ih sledim. Ali danas, kada razmišljam o ove dve grupe, zvezdama i slugama, sluge svakako zaslužuju čast i pobedu. Oni su radili za male plate, duge sate bez aplauza, „traćili“ svoje talente i sposobnosti među siromašnima i neobrazovanima. No nekako u tom procesu gubljenja svojih života oni su pronašli pravi život.“

         Služenje drugima jeste sastavni život jednog hrišćanina. Da vas malo podsetim časova hemije iz osnovne škole, setite se lakmus testa. To je onaj papirić sa kojim se određuje da li je nešto kiselina ili baza. Uzmete lakmus papirić, umočite ga u tečnost i prema boji saznate o čemu se radi. Kod nas hrišćana služenje/sebičnost jesu lakmus test našeg duhovnog stanja. Ako ne služimo, znači da i nismo ono za šta se predstavljamo da jesmo.

         Pre više godina učestvovao sam na konferenciji za omladinske vođe. Reči govornika Kenet Hačersona (ogromni bivši igrač američkog fudbala, sada pastor crkve) mi i dalje odzvanjaju u glavi. „Biti hrišćanin znači slediti Hristove zapovesti. Ili promeni ime ili promeni ponašanje.“ Hrišćani nemaju opciju – Hristov put je suprotan sebičnosti. On se svojim rođenjem, kojeg se ovih dana sećamo odrekao svega. „I svaki od vas, umesto da gleda samo svoju korist, nega uzme u obzir i tuđu korist, imajući među sobom one osećaje koji behu u Isusu Hristu, koji, postojeći u obličju Božijemu, nije smatrao kao plen koji se grabi biti jednak sa Bogom, nego je sam sebe svlačio, uzevši obličje sluge…“ Filipljani 2. U božićno vreme slavimo najveći akt služenja i najveću pobunu protiv sebičnosti.

Ispitajmo sebe, svoje srce, svoje stavove… Rik Voren je rekao „Najbolji pokazatelj hristolikosti jeste koliko razmišljamo o drugima.“

(Članak je napisan za Sestrinski časopis, božićno izdanje)

Beređi Dušan Bera 

• Ako vam je moj današnji tekst od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Hvala.