Kako pobediti dosadu - 4 strateška saveta kako biti radostan/na?

Frensis de Seles je napisao „Zli je zadovoljan kada smo mi  žalosni i melanholični, zato što je on sam tužan i melanholičan, i biće takav za celu večnost.“ Suština je da je sama priroda sotone tuga, melanholija, žalost i on čini sve kako bi i nas učinio sličnim njemu.

Sa druge strane Džon Ortberg razmišljajući o Bogu i njegovoj radosti piše: „Mi nećemo razumeti Boga sve dok ne razumemo sledeće: „Bog je najsrećnije biće univerzuma. Bog takođe poznaje i tugu. Isus je, setimo se među ostalim stvarima, nazvan „čovekom tuge, vičnom patnji”. No žalost Božija, kao i gnev, jesu trenutni odgovor na pali svet. Ta žalost će biti izbačena zauvek iz njegovog srca kada svet bude u redu. Radost (sreća) je Božija osnova karakterna crta. Radost (sreća) je njegova večna odrednica. I Božija namera je da njegovo stvorenje odražava njegovu radost (sreću).”
4 navike razvoja duhovne discipline radosti

Postavimo sebi pitanje – na koga ličimo? Na našeg Nebeskog Oca ili na našeg neprijatelja? To je ozbiljno pitanje, jer ako hoćemo da budemo svetlo sveta, so zemlje, ukus neba... moramo da odražavamo osobine onoga koga predstavljamo. Toliko puta smo videli da su ljudi odbacili Radosnu Vest jer su nosioci te Vesti bili sve (opterećujući, teški, „zaguljeni“, „dušopterećujući“...), samo ne radosni.

Mnogi su pisali o hrišćanskoj potrebi radosti: „Promašiti radost znači promašiti razlog svoje egzistencije.” - Levis Smedes; „Radost je ozbiljan nebeski posao” - K.S. Luis; „Radost Gospodnja biće vaša sila.” – Nemija; „Radujte se uvek u Gospodu, i opet velim radujte se!” – Pavle, „Ovo vam kazah da radost moja ostane u vama, i da radost vaša bude potpuna.” – Hristos.

Da li je radost isto što i sreća?
Razmišljajući o navedenom, pokreću mi se nova pitanja – da li je moguće biti radostan, a da se to nikada ne vidi na nama i u našem ponašanju. Za sve ove godine hrišćanstva čuo sam puno poruka na temu da se radost razlikuje od sreće, u smislu da ne mora da bude ispoljena. Sa jedne strane se slažem sa takvim izjavama, jer Hrišćanin treba da bude radostan i u nevolji, no sa druge strane, ako se nikada na nama ne vidi radost, da li je uopšte imamo? 

Tozer je postavio pitanje u jednoj propovedi (doduše o ispunjenju Duhom Svetim), kako je moguće biti ispunjen Silom koja je stvorila ovaj svet a ostati nepromenjen, kako je moguće da se ta Sila ne ispolji? Isto važi i za sledeće pitanje – kako je moguće biti ispunjen Onim koji je suštinska Radost i to nikada ne ispoljiti?

Zbog svega navedenog verujem da radost mora biti naš cilj kao dece Božije. Radost jeste plod Duha (Galaćanima 5:22), međutim i mi imamo odgovornost da doprinesemo njenom razvoju. To činimo kroz duhovnu disciplinu. 

Radost kao duhovna disciplina
Duhovnu disciplinu sam definisao kao - učiti od Hrista kako da organizujemo naš život tako da bi doneli maksimalne plodove Duha. Disciplina je Duhom vođeno uvođenje novih navika, treniranje određenog načina ponašanja, razmišljanja. Cilj je da zamenimo loše obrasce ponašanja/mišljenja ispravnim, Hristolikim.

Disciplina radosti, u tom kontekstu, jeste stvaranje navika koje će nam omogućiti da što više odražavamo radost našeg nebeskog Oca. U nastavku navodim neke predloge koje nam mogu pomoći:




Kako razviti disciplinu radosti?
1. Shvatimo da je nedostatak radosti greh i da nam je radost neophodna za duhovni rast. U literaturi se često pojam greha objašnjava kao promašaj cilja da budemo nosioci Slike Božije ili jasnije rečeno da budemo kao Isus Hristos. Standard je visok i za nas ljude nedohvatljiv (hvala Bogu na njegovoj spasonosnoj milosti). Ali sa tako definisanim pojmom greha, a u kontekstu ovog članka, bez radosti mi ne odražavamo Hrista i time činimo greh.
Neko je rekao da naš život treba da bude tako izgrađen da nam greh više ne izgleda privlačan. Svako treba da otkrije koje ga stvari uzbuđuju, šta mu donosi radost, šta ga ispunjava i čini greh neprivlačnim. To može biti čitanje, služenje, odlazak u prirodu, vreme provedeno sa porodicom, braćom i sestrama, hobi... Šta nas raduje je ključno pitanje. Uključimo što više takve aktivnosti u naše svakodnevno planiranje.

2. Postavimo strateške proslave. Praznici u Starom zavetu su imali zadatak da podsete Izrael na bitne istine i događaje. To su bili radosni događaji, proslave Božije milosti i pobede (vidi knjiga Nemijina 8). Takva praksa ima dubok smisao i danas – obeležavajmo dane velikih Božijih pobeda iz naše prošlosti: momenat obraćenja, krštenja, Božić, Vaskrs... O praznicima sa pisao u tekstu: "Praznici su pred nama, naučimo se radovati". Postavimo kamenje (Postanje 28:16-19) koje će nas podsećati da je Bog tu, sa nama.
Na proslavama slavimo Božije delo u našem životu, razmišljajmo i razgovarajmo o tim događajima. Povezano sa time – vodimo molitveni dnevnik sa ispunjenim molitvama, i prelistavajmo ga periodično. To će biti veliki izvor radosti i ohrabrenja za nas.

3. Pronađimo mentora za radost. Pojedini ljudi su gutači radosti, uvek sve vide crno, u najradosnijem momentu mogu da pronađu manu i da vide samo tu manu... Ako provodimo vreme samo sa njima uskoro ćemo biti i sami slični. Pronađimo radosne, Bogu posvećene ljude, provodimo vreme sa njima, i to će uticati i na nas. Često razgovor sa pravom osobom promeni naš pogled na situacije u kojima se nalazimo.     

4. Disciplinujmo svoj um sa biblijske perspektive! Rimljanima 12:2: “Ne vladajte se po ovom veku, nego se preobrazujte obnavljanjem uma svoga, da bi ste moli razumeti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božija.” Svet nameće zarazu dosade, negativnosti i pesimizma. Pismo je puno radosti (iako svesno sveta koji propada i zla koje se umnožava), pobede, nade (I Korinćanima 13:13), slave i iščekivanja konačne slave koja dolazi. Promenimo naš um da bude u skladu sa nebeskim tonom radosti! 

     5. Vežbanje zahvaljivanja takođe menja naš fokus (bonus savet). Čini nas mnogo radosnijim. O tome sam pisao u tekstu - Zahvalnost ili zahvaliti, da li postoji razlika? 

Ako nalazite ovaj tekst korisnim, podelite ga na socijalnim mrežama. Time pomažete da blog KaHristu napreduje. Takođe bih vas pozvao da razmotrite opciju da se prijavite na listu čitalaca bloga - opcija se nalazi sa strane ako koristite PC ili dole ispod teksta ako koristite mobilni. Hvala vam. 

Takođe, da li pratite moju emisiju na youtube - Teologija uz jutarnju kafu? Razmotrite opciju da se prijavite na naš kanal...




2 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Frensis de Seles je napisao „Zli je zadovoljan kada smo mi žalosni i melanholični, zato što je on sam tužan i melanholičan, i biće takav za celu večnost.“ Suština je da je sama priroda sotone tuga, melanholija, žalost i on čini sve kako bi i nas učinio sličnim njemu. Kakav treba da bude naš odgovor?

    ОдговориИзбриши