Beleške sa nedeljne propovedi u Protestanskoj hrišćanskoj zajednici, 13.2.2011. Propoved je deo serije pod nazivom "Ka Hristu". Prethodnu propoved, pod imenom "Da li sam predodređen?" možete pročitati na sledećem LINKU (klikni link).
KOLOŠANIMA 3:9-17. - OBUČENI STE, OBUCITE SE, UKRASITE SE
Pesma Saše Ivanovića koju volim da slušam : „Mogu lepo pevati, ruke Bogu dizati, mogu se sad truditi i ispravno sad gledati, … mogu i da glumim kako smiren ja sam, i da dobro činim, čak u službi da sam … ništa mi ne vredi ako nisam blizu tebe Gospode."
Reči su potpuno tačne. Gluma nema nikakvu vrednost pred našim Gospodom. Prazna dela bez odnosa sa Hristom su ništa. To je isprazno i promašeno. Mnogi hrišćanstvo doživljavaju kao religiju pravila, ali su potpuno pogrešili, Isus je propovedao i borio se protiv držanja pravila radi pravila.
Apostol Pavle u II Timoteju 3:5 govori o takvom životu sledećim rečima: takvi ljudi „imaju obličje pobožnosti ali su se odrekli sile Božije“.
1. Pravila, dela bez odnosa ne vrede.
Apostol Pavle u II Timoteju 3:5 govori o takvom životu sledećim rečima: takvi ljudi „imaju obličje pobožnosti ali su se odrekli sile Božije“.
1. Pravila, dela bez odnosa ne vrede.
Sa druge strane pravedna dela su standard hrišćanskog života. Preveo sam jedan tekst, Manila manifest i tamo piše: „Ništa ne propagira evanđelje jasnije od promenjenoga života, i ništa više ne nanosi ljagu na njega nego lična nedoslednost. Pozvani smo da se ponašamo na način koji je dostojan Hristovog evanđelja, čak šta više da ga “ukrasimo”, povećavajući njegovu lepotu svetim življenjem. Jer svet koji nas posmatra s pravom traži očigledne dokaze za izjave koje Hristovi učenici daju o Njemu. Snažan dokaz je naš integritet.“ (Ceo tekst možete pronaći na sledećem LINKU. Manila manifest je jedan od dokumenata koji su oblikovali delovanje Evanđeoskih hrišćana u 20. veku.).
Kako vidimo u ovom Manifestu, od nas se očekuje da naš život sa Hristom prate naša dela. Ako jedno govorimo a drugo radimo, ako govorimo da smo vernici a to ne prati naš život, niko nam neće verovati. Samim tim, to znači i da vera bez dela ne vredi ništa.
2. Vera bez dela je mrtva
2. Vera bez dela je mrtva
Naizgled suprotstavljene misli, ali samo naizgled. Kološanima poslanica pruža balans kroz sledeći odgovor: naš život treba da bude u skladu sa evanđeljem, ne zato što to moramo, nego zato što je to jedino normalno za jednog hrišćanina.
Kološanima 3:9-17. „9 Ne lažite jedan drugoga, pošto ste svukli starog čoveka sa njegovim delima, 10 a obukli novog, koji se po slici svoga Stvoritelja obnavlja na spoznanje. 11 Tu više nema Grk-Judejin, obrezanje-neobrezanje, varvarin-Skit, rob-slobodnjak, nego je sve i u svima Hristos. 12 Obucite, dakle, kao Božiji izabranici, sveti i voljeni, milosrdno srce, ljubaznost, poniznost, krotkost, strpljivost. 13 Podnosite jedan drugoga i opraštajte ako imate nešto jedan protiv drugoga. Kao što je Gospod oprostio vama, tako i vi opraštajte. 14 A preko svega obucite ljubav – ona je spona savršenstva. 15 Neka Hristov mir, na koji ste u jednom telu pozvani, vlada u vašim srcima i budite zahvalni. 16 Neka Hristova reč u vama bogato prebiva dok sa svom mudrošću poučavate i opominjete jedan drugoga i dok sa zahvalnošću u svom srcu pevate psalme, hvalospeve i duhovne pesme Bogu. 17 I što god da činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući Bogu Ocu kroz njega.“
OBUČENI SMO U NOVOG ČOVEKA
Trebamo da primetimo da Apostol Pavle, kada god govori o načinu na koji trebamo da živimo, on kreće od našeg stanja.
Tako i ovde u 9 stihu – „Ne lažite… pošto ste svukli starog čoveka sa svim njegovim delima“. - pošto jeste to što jeste treba da živite na određeni način.
Tako i ovde u 9 stihu – „Ne lažite… pošto ste svukli starog čoveka sa svim njegovim delima“. - pošto jeste to što jeste treba da živite na određeni način.
Bog ne traži od nas nemoguću misiju, on traži da živimo na način koji nam je on omogućio. Efescima 2:9-10. „Spasenje nije od dela da se niko ne hvali, milostivi je to dar Božiji… i onda u desetom stihu - ali smo spaseni za dobra dela koje je Bog namenio da u njima živimo". Njegov plan za nas su dobra dela i on nas je pripremio za takav život kroz novo-rođenje.
O tajni novog rođenja je puno govoreno, ali ovde imamo novu sliku na koju želim da vam skrenem pažnju- skidanje i oblačenje, nanovorođeni su skinuli starog čoveka, sklonog grehu i obukli novoga!!!
Stari čovek sa svojom ljubavlju prema grehu je mrtav, sa Bog nam je dao novog čoveka koji ne voli greh. U čudu novog-rođenja menja se naša priroda. Od sklonosti ka grehu kao odbojnosti prema grehu. Ako to nemamo, ako se ništa nije desilo, nismo ni novorođeni.
U pitanju nije promena u savršenost, ne govorim o bezgrešnosti jer je ona nemoguća ma koliko bi ja to lično voleo, nego promena koja nas vodi putem pobedonosnog života. Novom rođenjem se dobija nova želja za drugačijim životom i sila Duha Svetog koji nam tu promenu omogućava. Kroz svako iskustvo, borbu, nevolju, pobedu mi treba da idemo ka cilju promene.
Stari čovek sa svojom ljubavlju prema grehu je mrtav, sa Bog nam je dao novog čoveka koji ne voli greh. U čudu novog-rođenja menja se naša priroda. Od sklonosti ka grehu kao odbojnosti prema grehu. Ako to nemamo, ako se ništa nije desilo, nismo ni novorođeni.
U pitanju nije promena u savršenost, ne govorim o bezgrešnosti jer je ona nemoguća ma koliko bi ja to lično voleo, nego promena koja nas vodi putem pobedonosnog života. Novom rođenjem se dobija nova želja za drugačijim životom i sila Duha Svetog koji nam tu promenu omogućava. Kroz svako iskustvo, borbu, nevolju, pobedu mi treba da idemo ka cilju promene.
Primetite u desetom stihu nastavak misli A. Pavla, kako opisuje novorođenog: koji se po slici svoga Stvoritelja obnavlja na spoznanje. A oslikana nam je i mera promene– prema slici Stvoritelja. Zamislite da preslikavate sliku, nekada smo to radili da bi sliku stavili na prozorsko staklo, preko nje papir i onda precrtavali. Potpuno tačno precrtano u detalje. Tako i mi treba prema Slici da se preslikavamo. Hristos je mera, ne nešto što ćemo za života postići, ali cilj kome težimo ako smo novorođeni.
Vimber to oslikava sledećim rečima „Ja sam prvo verovao u Hrista jer nisam bio dobar, no pošto sam postao hrišćanin ja sam se i dalje borio svojom snagom jer nisam bio dobar dovoljno... Danas ja se više ne trudim da budem dobar; umesto toga, ja sam jedino zainteresovan činjenjem onoga što Bog kaže: šta on zapoveda ja radim. Sada je moj lični život više podešen u njegovoj pravednosti i karakteru nego ikad pre. Sleđenje njegovih zapovesti ne ostavlja mnogo vremena za greh.“ Power Evangelisam, John Wimber.
- Prijavite se na listu čitalaca bloga KaHristu. Hvala.
Znači ne fokusiramo se na našu nemogućnost i greh, mi se fokusiramo na to šta Bog želi od nas i kroz to doživljavamo promenu. I u nastavku teksta Apostol Pavle oslikava u kojim sve oblastima mi treba da se precrtavamo kroz sliku oblačenja. Obucimo se u:
OBUCITE SE U PRIHVATANJE, PODNOŠENJE I OPRAŠTANJE
11 Tu više nema Grk-Judejin, obrezanje-neobrezanje, varvarin-Skit, rob-slobodnjak, nego je sve i u svima Hristos. 12 Obucite, dakle, kao Božiji izabranici, sveti i voljeni, milosrdno srce, ljubaznost, poniznost, krotkost, strpljivost. 13 Podnosite jedan drugoga i opraštajte ako imate nešto jedan protiv drugoga. Kao što je Gospod oprostio vama, tako i vi opraštajte.
Prvo što vidimo jeste da spoljašnja obeležja postaju manje važna. Ne briše se nacionalnosti (Grk-Judejin, varvarin-Skit), običaji (obrezanje-neobrezanje), obrazovanje i položaj (rod-slobodnjak) ali ona postaju sporedna u odnosu na poznanje Gospoda Isusa Hrista. Iznad svega Hristos postaje centar odnosa, ne običaji ili nacija.
U Hristu izjava da su Srbi ili Hrvati nebeski narod nema nikakvog smisla, ona je protivna Bogu. Da ne mislite da je to evanđeoska izmišljotina navešću vam citat Iz besede Dr Vladana Perišića, docenta Bogoslovskog fakulteta u Beogradu održanoj na Svetosavskoj akademiji 27. januara 2002. godine: "Ako možeš verovati da ćeš hrišćanin postati tek ako se odrekneš svog srbovanja, jer pred zasenjujućim likom Hristovim sve bledi i gubi značaj, i da ćeš tek postavši istinski hrišćanin moći da budeš i pravi Srbin, samo što ti tada do toga neće biti stalo... "
Hristos jeste spona koja nas povezuje, i on briše granice koje nas razdvajaju. Pre deset godina sam bio na toj konferenciji. Sa nama su bili i hrišćani sa Kosova, Albanci.
Nisu mi smetali puno, ali nisam ni želeo da budem sa njima, a i smetalo mi je isticanje njihove zastave. Sve do večeri kada sam u slavljenju doživeo sledeće iskustvo: usred pesme osetio sam da mi Bog govori – „pogledaj moju decu sa Kosova kako me slave“, i ja pogledam i pomislim „stvarno slave“, i onda mi Bog progovori: „Kako možeš da ih ne voliš kada me oni toliko vole.“ I to je promenilo moje srce zauvek.
Nisu mi smetali puno, ali nisam ni želeo da budem sa njima, a i smetalo mi je isticanje njihove zastave. Sve do večeri kada sam u slavljenju doživeo sledeće iskustvo: usred pesme osetio sam da mi Bog govori – „pogledaj moju decu sa Kosova kako me slave“, i ja pogledam i pomislim „stvarno slave“, i onda mi Bog progovori: „Kako možeš da ih ne voliš kada me oni toliko vole.“ I to je promenilo moje srce zauvek.
To naravno na ukida ljubav prema svom narodu, nego iznad svega naglašava ljubav prema Božijem narodu, Božijoj deci.
Pošto Bog ne gleda ko je ko, ne trebamo ni mi. Pred Bogom nema Mađar, Slovak, Srbin, Rom, Rumun, Englez, Rusin, Hrvat, nego samo Božija deca. Užasan je greh postavljati prepreke koje je Hristos uklonio.
Pošto Bog ne gleda ko je ko, ne trebamo ni mi. Pred Bogom nema Mađar, Slovak, Srbin, Rom, Rumun, Englez, Rusin, Hrvat, nego samo Božija deca. Užasan je greh postavljati prepreke koje je Hristos uklonio.
Druga karakteristika, jeste podnošenje: „podnosite jedan drugoga“ – to znači biti strpljiv sa nekim uprkos očiglednih poteškoća, povređenosti. Reč se koristi za podnošenje progonstva, povreda, pretnji… Znači biti strpljiv sa osobom koju nam je teško podneti, inače to nije ni podnošenje, podnosi se neko ko nam ne odgovora. Apostol Pavle ovde govori o odnosima sa ljudima koji su nam teški.
Znači u Hristu Isusu ne samo da se brišu granice koje se tiču nacije, običaja, i slično, tj spoljašnjih karakteristika nego si i brišu granice našeg običnog, ljudskog građenja odnosa. Prirodno je da naše odnose gradimo samo sa onima koji nam odgovaraju, u Hristu smo pozvani da gradimo odnose sa svima bez obzira na to koliko nam odgovaraju, a koliko ne. To naravno ne znači da trebamo biti sa svima jednako bliski prijatelji, ali sve trebamo prihvatati.
I treće u Hristu se brišu i granice međusobnih povreda i uvreda. opraštajte ako imate nešto jedan protiv drugoga. Kao što je Gospod oprostio vama, tako i vi opraštajte. Za hrišćanina je opraštanje jedino moguće stanje jer je nama puno oprošteno. U ratnim danima juna 92 alksandar Birviš – „neću prestati da praštam. Može neko ubijati mene i moje najmilije. Neću prestati da praštam. Moje praštanje će biti Hristova pobeda, a meni blaženstvo sve dok budem držao Gospoda Isusa.“
Planiram da održim celu propoved na temu opraštanja pa neću danas da se zadržavam na toj temi, jedino da kažem da za nas opraštanje nije izbor nego jedina moguća opcija a to vidimo i u sledećem stihu.
Dvanaesti stih: Obucite, dakle, kao Božiji izabranici, sveti i voljeni, milosrdno srce, ljubaznost, poniznost, krotkost, strpljivost. Hrišćani nemaju drugu opciju nego nastupiti na taj način kroz milosrđe, ljubaznost, poniznost, krotkost, strpljivost u odnosima sa drugim ljudima. Ne kažem da su takvi, jer greše, i svi vi znate da nije često tako, da smo daleko od ideala i od onoga što bi trebali biti, ali sa druge strane Sveto pismo nam ne ostavlja izbor.
Ono kaže – pošto ste vi upoznali Boga, pošto ste vi sveti i voljeni, takvi trebate biti – milosrdno prihvatati druge ljude, ponizno trpeti, biti strpljiv jer sam Bog je takav sa vama. On je prema nama takav, prihvata nas, oprašta nam, trpi nas, a u svemu tome voli nas. I od nas traži da budemo isti kao i on.
Da se obučemo u njegove osobine i da se fokusiramo kako da ispunimo njegovu volju umesto da isterujemo našu pravdu. Ali tu ne staje nego ide dalje: Nije dovoljno samo da se obučemo, treba i da se ukrasimo:
- Podelite tekstove sa KaHristu na društvenim mrežama. Hvala
UKRASITE SE LJUBAVLJU - SPONOM SAVREŠENSTVA
„14 A preko svega obucite ljubav – ona je spona savršenstva. 15 Neka Hristov mir, na koji ste u jednom telu pozvani, vlada u vašim srcima i budite zahvalni. 16 Neka Hristova reč u vama bogato prebiva dok sa svom mudrošću poučavate i opominjete jedan drugoga i dok sa zahvalnošću u svom srcu pevate psalme, hvalospeve i duhovne pesme Bogu. 17 I što god da činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući Bogu Ocu kroz njega.“
Kako izgleda spona savršenstva. Spona je ono što povezuje ili učvršćuje stvari. Ziherica je spona. A u hrišćanstvu spona je ljubav koja povezuje ili daje čvrstinu našem delu. Prva Korinćanima 13:13 to lepo kaže: sada ostaju vera, nada i ljubav a ljubav je od njih najveća.
Bog od nas ne traži samo revnost radi revnosti, kako smo i počeli na samom početku sa pesmom. On od nas traži mnogo više, traži natprirodno življenje pokrenuto ljubavlju kao sponom ili vezom savršenstva. Verujem da nastavak oslikava tu ljubav.
1. Mir: Neka Hristov mir, na koji ste u jednom telu pozvani – Misli se prvenstveno na mir među ljudima jer A.Pavle naglašava da smo na to pozvani u telu, misleći na crkvu, ali se misli i na mir u našim srcima. Mir kao odsustvo borbi, unutrašnjih sukoba, mir koji pronalazimo u odnosu sa Bogom..
2. Zahvalnost: I budite zahvalni – jedino u zahvalnom srcu mir može da boravi. Ako ne u nama stalna borba, nezadovoljstvo našim stanjem, ako nismo zahvalni za ono što imamo mi ni ne možemo da imamo mir.
3. Reč koja bogato prebiva: Neka Hristova reč u vama bogato prebiva – Izvor mira i zahvalnosti jeste razumevanje Božije Reči, plana koji Bog ima za naš život. Jedna od veština oporavka jeste ispunjavanje Rečju, ona obnavlja um.
4. Slavljenje u srcu: i dok sa zahvalnošću u svom srcu pevate psalme, hvalospeve i duhovne pesme Bogu. Čega je srce puno to i se ispoljava.
5. Sve u ime Isusa: I što god da činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući Bogu Ocu kroz njega.
I da rezimiram na kraju. Bog nas poziva na neverovatan život, a taj život je posledica novogrođenja. Nije nam pružen izbor, nego nam je postavljen cilj ka kojem treba da idemo, i određen nam je put kojim treba da idemo.
Beređi Dušan Bera
- Sledeće predavanje u seriji propovedi na poslanicu Kološanima možete pročitati OVDE.
ZA DALJE PROUČAVANJE U KUĆNIM GRUPAMA:
TEKSTOVI ZA DALJE ČITANJE: I Korinćanima 13; Efescima 5:1-21; I Solunjanima 4:9-12; Jevrejima 13:1-8;
PITANJA ZA RAZMATRANJE PORUKE PROPOVEDI: (za lično proučavanje)
1. Kako razumeš reči iz Efescima 2:8-10? Koja je uloga dela u hrišćanskom životu? Kako objašnjavaš sliku „svlačenja i oblačenja“ u današnjem tekstu? Gde to vidiš u tvome životu?
2. Ako znaš da te je Bog „stvorio za dobra dela“ šta to govori o načinu na koji treba da vodiš život? A šta ti to govorio o mogućnosti da vodiš takav život, tj kako je to moguće?
3. Šta je cilj našeg „obnavljanja“ (Kološanima 3:10)? Kako je to moguće (ako je moguće) postići?
4. Šta su elementi slike Hristove slike u nama? Zašto se baš to navodi? Koji od elemenata „oblačenja“ ti je najproblematičniji i zašto?
5. Šta je „spona savršenstva“ i zašto baš to? Koji su elementi te spone?
6. Kako sebe procenjuješ u hrišćanskoj ljubavi? Zašto? Kako možeš napredovati?
PITANJA ZA DALJE RAZMIŠLJANJE: (za kućne grupe)
- Šta je najznačajnije za tebe u nedeljnoj propovedi ili tekstu koji smo čitali? Gde vidiš Božiju poruku za tebe lično?
- Šta je cilj našeg „obnavljanja“ (Kološanima 3:10)? Da li je to nešto što te ohrabruje ili obeshrabruje, zašto? Da li je taj cilj u opšte moguće postići ovde na zemlji? Ako jeste- kako? Ako nije-šta je onda naš zadatak?
- Šta od prihvatanja, trpljenja ili opraštanja tebi zadaje najviše problema? A šta ti od osobina iz 12 stiha zadaje najviše problema? Zašto su baš ti elementi i osobine naš poziv, tj zašto baš tako trebamo da živimo?
- Pošto smo obukli, prihvatanje, opraštanje… A.Pavle ponovo kaže, preko toga obucite (14 st.)? Kako to razumeš, zašto nastavlja? Zar ti elementi nisu dela ljubavi, zašto nadograđuje?
- Kako mir treba da se ispolji u našim životima? Kako zahvalnost? Kako da Hristova reč Bogato obitava u nama? Zašto da pevamo u svojim srcima himne i pesme? Kako razumeš poziv iz 17 stiha? Kakvi su efekti takvog života?
Beleške sa nedeljne propovedi u Protestanskoj hrišćanskoj zajednici, 13.2.2011. Propoved je deo serije pod nazivom "Ka Hristu"
ОдговориИзбриши