среда, 02. март 2011.

Da li je hrišćanstvo dosadno, neistinito ili zastarelo?



Da li je hrišćanstvo: dosadno, neistinito i zastarelo?(Prvo predavanje na Alfa kursu, predavač Niki Gambel. Alfa kurs je kurs koji govori o osnovama hrišćanstva i do sada ga je završilo 12 miliona ljudi, u preko 150 zemalja sveta. )

Ja sam Niki Gambel, sveštenik anglikanske crkve i želim vam dobrodošlicu na ALFA kurs. Priznajem vam da ja volim svoju crkvu, ali dok Crkva širom sveta brzo raste, anglikanska crkva se konstantno smanjuje. Izgubili smo već toliko članova, da su se neki ljudi počeli pitati, nije li, možda, i Bog napustio anglikansku crkvu?


U časopisu “Privatni detektiv”, našao sam članak “Bog napušta anglikansku crkvu”  u kojem je pisalo: “Dosledno primeru koji su postavljeni od strane bivših anglikanskih starešina, Bog je zaključio da i On treba da napusti anglikansku crkvu. Božji prijatelji veruju da je postavljanje žena u propovedničku službu, razlog iznenadne odluke Svemogućeg da pređe u Rim. Prema izvorima bliskim Bogu, saznajemo da je On već duže vremena nezadovoljan pravcem kojim se uputila anglikanska crkva i da mu je konačno prekipelo. Portparpl crkve je tužno izjavio: ‘Odlazak Boga je veliki udarac za nas..... ali koga nema bez toga se može.’”
Dugo godina ja nisam bio hrišćanin, a imao sam i tri glavne zamerke protiv hrišćanske vere. Pre svega, mislio sam da je hrišćanstvo dosadno. Sve što sam povezivao sa hrišćanstvom ili religijom, ili crkvom, obuhvatao sam jednom rečju – dosadno. Slagao sam se sa Robertom Luisom Stivensonom koji je jednom prilikom zapisao u svom dnevniku, kao da je to neki neobičan fenomen: “Danas sam bio u crkvi i nisam u depresiji.” Takva je bila i moja reakcija, budući da sam hrišćanstvo smatrao dosadnim.
Drugo, mislio sam da je hrišćanstvo neistinito i imao sam prema njemu određene intelektualne zamerke. Rečju, o sebi sam mislio kao o ateisti. Zapravo, ja sam sebe pretenciozno smatrao logičkim deterministom. Čak sam u školi napisao i jedan sastav u kome sam pobijao Božje postojanje. Nivo religiozne spoznaje u toj školi je bio takav, da sam za sastav dobio nagradu iz veronauke.
Dakle, verovao sam da je hrišćanstvo neistinito, ali i da nema nikakve veze sa mojim životom. Nisam video na koji način bi neko, ko je živeo pre 2000 godina i 3000 km. daleko od mene, mogao da ima ikakvog uticaja na moj život, danas. U školi smo ovoko iskrivili jednu lepu pesmu: Zar su te noge (misli se na Isusove noge) u starim vremenima hodale po zlatnim engleskim brdima? – i svi smo znali odgovor: Ne nisu!.... Isus nikada nije ni došao blizu Engleske. I tako je moja konstatacija u vezi hrišćanstva bila: Ovo nema nikakve veze sa mnom.
(ubrzati) U to vreme sam zapravo bio obična neznalica. Nisam znao baš mnogo o hrišćanskoj veri, a mislim da se u ovom našem posvetovnjačenom društvu, ista konstatacija odnosi na veliku većinu.
Jedna od mojih dužnosti jeste da služim kao pomoćnik kapelana u Bromtonskoj bolnici u Londonu. Kapelani, i pomoćnici, svakog nedeljnog prepodneva idu po bolničkim odelenjima noseći ljudima pričest. Katkada, kada upitamo ljude da li žele da uzmu pričest, dobijamo vrlo čudne odgovore. Jedan bolnički kapelan je zapisivao bisere. Evo nekoliko primera odgovora na pitanje: Želite li da uzmete pričest:
-          Jedan je kazao: Ne hvala, ja sam Anglikanac.
-          Drugi je rekao: Ne hvala, tražio sam kornfleks.
-          Treći je odbio rečima: Ne hvala, nisam obrezan.
Dakle, po pitanju hrišćanstva, i ja sam bio neznalica, iako to tada nisam primećivao. Međutim, sada, kada se osvrnrem na to vreme, znam da mi je nešto nedostajalo.
Ono što me fascinira jeste postojanje činjenice oko koje su se Princ Čarl i princeza Dijana slagali: Princ Čarls je govorio o svom ubeđenju da pored svih dostignuća nauke, duboko u čovekovoj duši ostaje nesvesna ali trajna zabrinutost, da nešto nedostaje.
 Na sastanku jednog dobrotvornog društva, ledi Di je govorila o preplavljujućem osećaju gubitka i izolacije koji potkopavaju ljudski trud da prežive i da se izbore sa životnom trkom. “Oni znaju”, rekla je, “da nešto nedostaje”.
            Identično je bilo i moje iskustvo. Iako u ono vreme toga nisam bio svestan, sada, gledajući u nazad, vidim da mi je nešto nedostajalo, zato što sam, umesto da živim u trenutku koji imam, stalno gledao u napred, očekujući da mi se dogodi nešto novo. Sećam se razmišljanja u školskim danima: Kada postanem vođa neke sekcije život će biti divan. I postao sam vođa, neke manje važne sekcije, i bilo je divno... jedno tri nedelje. A onda sam počeo da razmišljam: Mora da postoji nešto više u životu. Zaključio sam: Možda, kada završim školu, to će biti pravi život. I onda sam završio školu, i bilo je divno. Ali posle tri nedelje sam ponovo počeo da razmišljam kako mora da postoji nešto više u životu. Možda kada nađem devojku, sinulo mi je kroz glavu. Nekako, ni sam ne znam kako, našao sam i devojku, i bilo je divno. Ali posle tri nedelje...
            Nekim ljudima ceo život tako prolazi. Uvek su u potrazi za nečim novim. Ipak, kada i ostvare svoje težnje, shvataju da još uvek nisu zadovoljni.
            Isus je rekao: “Ja sam hleb života! Ja sam Onaj koji može da zadovolji tu duhovnu glad što se nalazi u srcima svih ljudi. Sve ostalo, ma koliko bilo dobro – odnosi, posao, hobi, sport, bilo šta – nekako nas uvek ostavlja sa osećajem da nešto nedostaje.
Neka Japanka je ovu istinu objasnila na sledeči način: “Mi jedemo pirinač. Čini se  kao da imamo dva trbuha. Jedan trbuh nam služi za običnu hranu, a drugi za pirinač. Bez obzira na to koliko obične hrane pojeli: mesa, krompira, voća i povrća, ne osećamo sitost dok ne jedemo pirinač.” Verujem da kada bi se Isus njoj obratio, rekao bi joj: “Ja sam pirinač života. Ja sam jedini koji može da zadovolji taj drugi trbuh.”

            Bernard Levin, verovatno najveći žurnalista naše generacije, koji je često govorio da nije hrišćanin, rekao je i sledeće: “Kažem vam, po 14 000-ti put, nisam hrišćanin.” Ali takođe je i napisao: “Zemlje, kao što je naša, pune su ljudi koji imaju sav materialni komfor koji mogu da požele, zajedno sa takvim nematerialnim blagoslovima kao što je srećna porodica, a ipak vode život tihog, po nekada i bučnog očajanja, razumevajući samo to da ima neka praznina u njima. Koliko god hrane i pića sipali u tu rupu, koliko god automobila i televizora trpali u nju, koliko god dobro vaspitane dece i odanih prijatelja ređali oko te praznine, ona i dalje boli.”
            Isus je rekao: “Ja sam hleb života”. Ja sam jedini koji može da zadovolji tu glad. Zašto je to tako? Zato što je On, kako sam reče: Put, Istina i Život!
Prvo, Isus daje pravac izgubljenom svetu. Rekao je: “Ja sam put.”
Imam prijatelje, jednu porodicu koja je primila neku devojku, strankinju, za pomoć oko dece dok su bila mala. Ta devojka još nije uspela da savlada sve engleske fraze i jednom kada su se deca nešto posvađala, ona je odjurila do njih u sobu želeći da im kaže: “Zaboga, šta vi to radite?”, ali pošto još nije savladala taj izraz, rekla im je, “Šta vi radite na Zemlji?”
Iako postavljeno greškom ovo je pravo pitanje. Šta mi to radimo na planeti Zemlji? Odakle smo došli? Gde idemo? Ko smo mi? Imali naš život krajnji smisao i svrhu? Šta se događa kada umremo? To su odista važna pitanja – najvažnija životna pitanja.... i je pretpostavljam mnogi ljudi su u potrazi za odgovorima na njih. Oni traže određeni značaj, svrhu, cilj.
Bio sam opčinjen čitajući jednu Tolstojevu knjigu. Ranije sam već pročitao “Rat i mir” i “Anu Karenjinu”, ali tek nedavno sam našao njegovu knjigu “Ispovest”, u kojoj on iznosi svoju potragu za smislom i svrhom. U knjizi je opisao kako je odbacio hrišćanstvo još kao dete. Potom, kako su godine prolazile, zahvatilo ga je slavoljublje. Pre svega, pomislio je, da je odgovor u zadovoljstvu – prosto se zabavljati. Ušao je u visoko moskovsko i petrogradsko društvo. Mnogo je pio, imao je razne seksualne avanture; kockao se, i uopšte raskalašno živeo. Ali, to ga nije ispunjavalo, pa je počeo da razmišlja o novcu kao o odgovoru. Nasledio je ogromno imanje, i počeo da zarađuje velike sume novca od svojih knjiga. Ipak, koliko god da je imao novca, otkrio je da nije zadovoljan. Zato se okrenuo uspehu, slavi i priznanju. Prema onome što je zapisano u Enciklopediji Britanika, Tolstoj je jedan od dva ili tri najveća romanopisca u celokupnoj svetskoj književnosti. Ali, kako je sam govorio, ni to ga nije ispunilo.
 Možda je odgovor u porodičnom život, pomislio je. Obezbediti porodici najbolji mogući život. Oženio se 1862. i imao je srećnu porodicu sa 13-toro dece, ali kako je sam govorio, to ga je samo odvraćalo potrage za krajnjim smislom života. Ostvario je sve svoje ambicije i bio okružen onim za šta se smatra da pruža potpunu sreću, međutim, jedno pitanje ga je dovodilo do ivice samoubistva. Pitanje koje glasi: “Kakvo značenje ima moj život kada će ga neizbežna smrt uništiti?” Odgovor je tražio na svakom polju nauke i filozofije. Međutim, jedini odgovor koji su mu, na pitanje: Zašto živim, nudili nauka i filozofija, glasio je: U beskonačnosti svemira i beskonačnosti vremena, beskrajno male čestice menjaju svoj oblik sa beskrajnom složenošću. Pošto ga odgovor nije zadovoljio, počeo da posmatra svoje savremenike. Video je da mnogi od njih savremenika izbegavaju najvažnija životna pitanjima – prosto o njima ne razmišljaju. Na kraju je odgovor koji je tražio našao kod jednostavnih ruskih seljaka: našao ga je u njihovoj veri u Boga kroz Isusa Hrista.
100 godina kasnije, ništa se nije promenilo. Fredi Merkjuri, pevač rok grupe Kvin, imao je neverovatno veliko bogatstvo i hiljade, verovatno milione obožavalaca, ali u jednom intervju neposredno pred svoju smrt je izjavio da je očajno usamljen. Rekao je: “Možete da posedujete sve na svetu, a da ipak budete najusamljeniji čovek. Uspeh mi je doneo svetsku popularnost i milione dolara, ali sprečio me je da imam ono što je svima nama potrebno – pravi, trajan odnos”. Jedini odnos koji je zaista trajan i potpuno zasnovan na ljubavi, jeste odnos sa Bogom. Isus Hrist je rekao: “Ja sam put u taj odnos. Ja sam put da otkrijete svrhu svog postojanja.
Ponekad mi ljudi kažu: Kakvu razliku je taj odnos sa Bogom učinio u tvom životu? Obično im odgovorim narednom ilustracijom, zato što sam nekada bio potpuno zadovoljan svojim nominalnim hrišćanstvo. Nisam bio u potrazi ni za čim.
Kada sam bio dete, imali smo cno-beli televizor. Ne verujem da danas ima tako loših televizora, ali mi smo imali jedan kojem su se često pojavljivale ovakve linije preko slike... Nije bilo lako gledati ga, posebno, sećam se, gledali smo svetsko prvenstvo u fudbalu 1966. i naši su se taman spremali da daju gol, kada su se, opet, pojavile te linije. Mi smo već, naravno, znali šta treba da radimo kako bismo popravili sliku. Mogli smo da stavimo ruku na određeno mesto na zadnjoj strani televizora. Takođe, bilo je nekoliko određenih mesta na podu gde je trebalo stajati da bi se slika popravila. A onda, jednoga dana, otkrili smo da televizoru treba antena.... Kada smo priključimo antenu, slika je postala čudesno čista. Eto kako izgleda život sa i bez zajednice sa Bogom. Jednom, videvši sliku televizora sa priključenom antenom, nikada više nismo želeli da gledamo program ukoliko antena nije priključena.
Kada neko doživi iskustvo zajednice sa Bogom, kroz Isusa Hrista, to je kao da svom životu priključi antenu. Isus je rekao: “Ja sam put.”
Drugo, uneo je stvarnost u ovaj zbunjeni svet. Rekao je: “Ja sam istina.” Katkada ljudi kažu: “Pa, znaš, super je što Hrist zadovoljava potrebe.... ali ja nemam potrebe. Zar crkva nije samo za slabiće koji imaju određene potrebe? Ako imaš takve potrebe, dobro je da se držiš Isusa. Ali, meni to nije potrebno.
Ovakav stav je nelogičan. Ako je nešto istina, istina je za sve ljude. Ako nije istina, tada ne može biti dobro ni za one koji veruju, verovali bi u neistinu – živeli bi u zabludi.
Klaiv Luis kaže da, ako je hrišćanska vera lažna, ona nema nikakvog značaja. Ali, ako je istinita, neuporedivo je važna. Jedino što ne može da se kaže, jeste da ona ima umereni značaj. Osnovno pitanje je dakle: Je li istina? Isus je rekao: “Ja sam istina.
Mislim da nismo ni svesni koliko ima dokaza u prilog ove tvrdnje. Stoga, na našim Alfa kursevima, ukazujemo na istorijske dokaze u vezi sa životom, smrću i vaskrsenjem Isusa Hrista. Vaskrsenje je temelj hrišćanstva. Meni je posebno interesantno koliko mnogo ljudi je, koji su pogledali ove dokaze, došlo do zaključka, da je istina ono što o Isusu piše. Bivši profesor istorije na oksvordskom univerzitetu, vaskrsenje Hrista opisuje kao najbolje potvrđenu istorijsku činjenicu.
Nisam ni primećivao da su mnogi pioniri moderne nauke, bili istinski hrišćanski vernici: Dekart, Njutn, Kepler, Galileo, Kopernik, Faradej, Boil, Mendel, Kelvin, Paster, Lister, Maksvel, Simpson. Profesor Džejms Simpson, brilijantni naučnik čija su otkrića utrla put sigurnim i bezbolnim operacijama. Jednom je neko upitao Simpsona: “Profesore, od svih maših otkrića, koje smatrate najvećim?” Odgovorio je: “Zapravo, najveće otkriće koje sam ikada učinio, zbilo se onog dana kada sam otkrio Isusa Hrista.”
Advokati. Verovatno najveći pravnik druge polovine XX veka, beše Lord Dening. On je preko pedeset godina bio na samom vrhu pravničke profesije.... Takođe je bio i predsednik udruženja pravnika hrišćana. Ispitao je istorijske dokaze o Isusu i zaključio: “Istina je.”
Međutim, kada je Hristos rekao: “Ja sam istina”, On nije mislio samo na neku intelektualnu istinu. Jevreji su istinu razumevali u terminima iskustva. Postoji velika razlika između intelektualnog znanja i subjektivnog iskustva, ili ako više volite, između glave i srca.
Oprostite mi što ću se još jednom poslužiti određenom analogijom. Ja sam u braku sa suprugom Pipom 25 godina. Pretpostavimo da sam, pre nego što smo se večali, čak pre nego što sam je upoznao, otišao u knjižaru i tamo našao knjigu pod naslovom “Pipa, zadivljujuća žena”. Kažem hmmm, ovo izgleda interesantno, kupim knjigu i počnemda je čitam:
Prvo poglavlje: Njena iskričava ličnost.
Drugo poglavlje: Njena izuzetna inteligencija.
Treće poglavlje: Njena neograničena strpljivost.
Četvrto poglavlje: Njena sposobnost trpeljivosti.
Peto poglavlje: Lepeza njenih kulinarskih veština.
Šesto poglavlje: Njene sportske sposobnosti – prilično kratko poglavlje.... ali ipak duže nego da se radi o meni, moram priznati.
Pogledam u knjigu i kažem: Vou! Ova Pipa je neverovatna osoba. To je intelektualno znanje, ono što imam u glavi. Danas,  mogu da vam kažem da ona jeste neverovatna osoba i to da vam kažem iz ličnog, 25-to godišnjeg bračnog iskustva.
Kada neko kaže: “Znam da je Isus istina”, govori ne samo o nečemu u šta je uveren na osnovu dokaza, već govori o iskustvu zajedništva sa vaskrslim Isusom Hristom. Isus reče: “Ja sam istina.”
Treće, uneo je svetlost u ovaj mračni svet. Rekao je: “Ja sam put, ja sam istina, ja sam život!” Isus je došao da nas oslobodi od stvari koje su pogrešne i koje nam kradu život. Postoji ogromna razlika između stvari koji činimo, a koje su pogrešne i greškaka koje činimo. Svi mi činimo mnogo grešaka. One mogu biti relativno bezopasne, pa i smešne.
 Naišao sam na objavljeni spisak grešaka koje su učenici učinili na školskim ispitima. Evo nekoliko od njih. Jedna osoba je napisala:
1.      Na samom početku Biblije, u 1. Mojsijevoj knjizi saznajemo da su Adam i Eva stvoreni od jabuke. Jedno od njihove dece, Kain, pitao je: Jesam li ja sin svog brata?”
2.      Drugi je pisao: “Mojsije je vodio Jevrejske robove do Crvenog mora, gde su napravili beskvasni hleb – to je hleb bez ikakvih sastojaka.... Zatim se popeo na planinu Cijanid.... da primi 10 zapovesti. Umro je pre nego što je stigao u Kanadu.”
3.      Sledeći je pisao: “Grci su bili vajarski narod. Bez njih ne bismo imali istoriju. Grci su takođe imali i mitove – mit, to su ženska usta.”
4.      Četvrti biser glasi: “Sokrat je bio poznati Grčki učitelj koji je išao okolo savetujući ljudi, a ovi su ga ubili.... Sokrat je umro od prekomerne doze braka. Posle njegove smrti, njegovo zanimanje je doživelo dramatično opadanje.
5.      Peti biser: “Julije Cezar je uništio sebe na bojnim poljima Gaula. Tog marta su ga ubili zato što su mislili da će postati kralj. Umirući, prostenjao je: ‘Ah, oh, Brute.’” (u originalu stoji TEE HEE BRUTUS, izraz koji ne razumem).
6.      Šesti i poslednji: “Johan Bah je napisao mnoge velike muzičke kompozicije i imao je veliki broj dece. U međuvremenu se vežbao na jednoj usedelici.... koju je čuvao na tavanu.... Bah je umro od 1750 do sada. Bah je bio najpoznatiji kompozitor na svetu.... kao i Hendl. Hendl je bio pola Nemac, pola Italijan i pola Englez. Baš je bio velik.
Dakle, greške koje činimo mogu biti relativno bezopasne, ali stvari koje činimo pogrešno, e to je već druga stvar. Postoje stvari u mom životu koje su prava krivica.
Veliki ruski romanopisac i dobitnik književnih nagrada, Aleksandar Solženjicin, govorio je: “Linija koja odvaja dobro i zlo, ne prolazi između različitih stavova, između različitih klasa, ili različitih političkih partija, već pravo kroz ljudsko srce i to kroz svako ljudsko srce.”
Poruka, hrišćanska poruka, je dobra vest. Upravo to znači reč “Evanđelje”. A dobra vest glasi: “Bog vas voli.” On voli vas i mene, toliko mnogo, da je došao na ovaj svet u Osobi Sina, Isusa Hrista, da  bi živeo i umro za nas. Isus je na krst poneo sve što smo vi i ja ikada učinili pogrešno, rekli pogrešno, mislili pogrešno. Umro je umesto vas i umro je umesto mene. U suštini, da ste bili jedina osoba na svetu, On bi došao i umro za vas. Toliko vas voli.
Na temelju njegovog dela na krstu, naša krivica može biti izbrisana. On je došao da bi nas oslobodio krivice. Došao je da nas oslobodi zavisnosti, od onoga što iako mrzimo, vlada nad nama. Došao je da bi nas oslobodio od straha – straha od smriti i svih strahova koji ga prate. Ali, Isus ne samo da je umro za nas, nego je i vaskrsnuo, On je tako pobedio smrt. Oslobodio nas je da bismo mogli upoznati Boga i imati zajedništvo sa njim. Oslobodio nas je za promene. Omogućio nam da postanemo onakvi ljudi, kakvi duboko u sebi čeznemo da budemo. Poslao je svog Duha u nas da nas menja. Da plod njegovog duha: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, raste u nama.
Oslobodio nas je da volimo novim kvalitetom. Zato što smo doživeli Božju ljubav, koja je Duhom Svetim izlivena u naša srca, imamo novu vrstu ljubavi, kako prema Bogu, tako i prema ljudima oko nas. Ovde se ne radi samo o nekim velikiim osećajima, nego o spremnosti ulaska u ovaj svet kojem je očajnički potrebna promena.
Ovo nije nužno lak posao. Zapravo, mislim da danas nije lako biti hrišćanin. U svetu, posebno u Zapadnom svetu, mnogo je teže biti istinski hrišćanin, nego ne biti hrišćanin. Bio sam zadivljen intervjuom Alisa Kupera, poznatog rok muzičara, koji sam pročitao u Sandej Tajmsu. Tamo je pisalo da Alis Kuper ima jednu tamnu tajnu: “Pedeset-trogodišnji roker je hrišćanin!” Dalje, opisujući svoje obraćenje Alis Kuper je izjavio: “Nije bilo lako kombinovati religiju i rok. U suštini to je bila najveća pobuna koju sam mogao da učinim. Piti pivo je lako. Uništiti hotelsku sobu je lako. Ali biti hrišćanin, e to je težak poziv. To je prava pobuna.
Da, hrišćanstvo nije lako, ali nije ni dosadno. Nije neistinito i nije nevažno za naše živote. Uzbudljivo je, istinito je i još kako relevantno. Ta sam Isus je rekao: “Ja sam put i istina i život.
E sad, ja ne znam šta vi mislite o ovome što ste čuli. Pretpostavljam da reakcija ima različitih. Neki od vas će možda reći: “Nikada ranije nisam bio na ovom mestu, nikada pre nisam čuo za Alfa kurs, ali tačno znam o čemu govoriš. Ja imam zajedništvo sa Bogom kroz Isusa Hrista i to je nešto najlepše moguće.” Bravo za vas. Fantastično. Nema nikakve veze da li dolazite iz pravoslavne crkve, iz katoličke crkve, ili bilo koje evanđeoske crkve. Ja ništa ne govorim o tome u kom krilu crkve je navažnije biti. Najvažnije je imati živu zajednicu sa Bogom, kroz Isusa Hrista.
Neki možda kažu: “Pa, nisam baš siguran da imam to zajedništvo” Kada je apostol Pavle otišao u Atinu i govorio Atanjanima dobru vest o Isusu i vaskrsenju, naišao je na tri različite reakcije. Jedni su mu se rugali. Ako je neko od vas danas u takvoj situaciji, nemojte misliti da vas osuđujem. Ta i ja sam nekada razgovarao o hrišćanstvu ismejavajući ga. Uostalom, možda još nije pravi trenutak za vas.
Druga grupa je Pavlu rekla: “Hmmm, nismo baš ubeđeni, ali voleli bismo da saznamo više”.  (ubrzati) Ukoliko se uklapate u ovu kategoriju, ohrabrujem vas da se upustite u istraživanje. Postoji mnogo načina na koje to možete učiniti – možete to i sami učiniti. Prosto uzmite Novi zavet i čitajte ga. Možda kažete: “Mislim da će mi trebati pomoć.” U tom slučaju otiđite u bilo koju crkvu u vašem kraju – pravoslavnu, katoličku, baptističku evanđeosku... – i upitajte ih: mogu li vam pomoći? Imali li neki kurs koji organizuju?” Alfa je jedan od kurseva koji pruža uvid u hrišćansku veru. Ali nije jedini. Ja ne kažem da je ovaj kurs najbolji. On je samo jedan od mnogih koji se vode u različitim crkvama, pa ukoliko ne živite u ovom kraju, sigurno ima neki i bliže vašem mestu stanovanja. Ali, ako želi da dođete baš ovde, ja ću se radovati. Ipak nije stvar u tome gde ćete čuti, već ako je hrišćanstvo istinito onda je i životno važno. Stoga, sigurno vredi odvojiti, recimo, deset večeri kako biste ispitali je li istinito ili ne.
Treća kategorija ljudi kojima je Pavle govorio u Atini su oni koji poverovaše. Čuli su samo jednom i rekli: Voleli bismo ovo. Možda ima nekoga večeras ovde ko govori: “Voleo bih ovo. Stvarno bih voleo da imam zajedništvo sa Bogom kroz Isusa Hrista.” Dobra vest se sastoji u tome da upravo sada možete imati to iskustvo. Sve je zapravo vrlo jednostavno. Neophodno je da okrenete leđa stvarima za koje znate da su pogrešne i da zaištete oproštenje. Da se zahvalite Isusu što je umro za vas, svoju veru da položite na njega i zamolite ga rečima: “Molim te dođi i ispuni me svojim Duhom. Oprosti, hvala, molim!
Želim da omogućim svakome ovde, ko bi želeo da moli takvu molitvu, da to i učini. Zamoliću vas da budete slobodni – neću od vas tražiti da se molite naglas, već da to učinite u tišini svojih srca. Bog čuje i molitve koje su u našim srcima. Isus je ovde. On je vaskrsao iz mrtvih. Da bismo učinili molitvu onima što žele da mole mogućom, zamoliću vas da budete lubazni i za trenutak da sklopite svoje oči, ili da pognete svoje glave, kako bi onima koji mole dali priliku za molitvu.
Isus je ovde, On je živ, i vi možete razgovarati sa njim. Pustite da ove reči odzvanjaju u tišini vaših srca.

Gospode Isuse Hriste, žao mi je zbog pogrešnih stvari koje sam učinio (i ukoliko nešto specifično dođe u vaš um zaištite oproštenje). Okrećem se od svega što znam da je pogrešno. Hvala Ti što si za mene umro na krstu. Primam tvoje oproštenje. Poveravam ti svoj život, i molim te, dođi, ispuni me svojim Duhom i budi za uvek sa mnom. Hvala ti Gospode Isuse Hriste. Amin!

1 коментар:

  1. Prvo predavanje Alfa kursa, kursa koji se bavi osnovama hrišćanstva. Do sada je Alfa kurs završilo preko 12 miliona ljudi, dostupan u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Makednoniji...

    ОдговориИзбриши

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...