Kada nas rane u srce!

U filmu „Sam u kući II“, dečak Kevin, junak filma upoznaje ženu klošara (u pitanju je žena potpuno izolovana od ljudi, čiji su jedini prijatelji golubovi) i vodi sa njom interesantan dijalog na krovu Metropoliten opere:

- Nisam uvek bila ovakva.

- Kakvi ste bili pre?

- Imala sam posao. I dom. Imala sam porodicu. Ali čovek kojeg sam volela je prestao da me voli. To mi je slomilo srce. Kad god se ukazala prilika da ponovo volim, ja bih otišla. Prestala sam da verujem u ljude.

- Bez uvrede, ali to mi zvuči glupo.

- Bojala sam se da mi opet ne slome srce. Nekada nekima veruješ, a kada se stvari pogoršaju, oni zaborave na tebe.

- Možda su samo prezaposleni. Možda nisu zaboravili na tebe, samo te se nisu setili. Ljudi ne žele da zaborave, to se slučajno dogodi.

- Bojim se da ponovo verujem da mi ne bi ponovo slomili srce.

- To razumem, imao sam lepe koturaljke i bojao sam se da ću ih uništiti ako ih budem koristio. Zato sam ih držao u kutiji. Znate šta se dogodilo?

- Ne.

- Prerastao sam ih. Ni jednom ih nisam vozio.

- Ljudsko srce i osećanja se razlikuju od koturaljki.

- Meni je to isto. Ako nećeš da koristiš srce, nema razlike ako se slomi. Zadržiš li srce za sebe, možda se desiti kao s koturaljkama. Kada odlučiš da ih probaš, više ti neće valjati. Možda ti je srce slomljeno ali je još tu.

Povrede koje nam bliski ljudi nanesu ostavljaju duboke ožiljke. Mi ne činimo toliko ekstremne poteze kao na primeru iz filma, međutim kada smo povređeni naša prirodna reakcija jeste da se zatvorimo kako ne bi smo ponovo bili povređeni. Posebno je teško onima koji su po svojoj ličnosti već zatvoreni, introvertni: kada ulože u odnose i budu povređeni, svaki sledeći odnos teže grade.

Kevin u filmu daje izuzetan savet u vezi sa povlačenjem - šta će ti srce ako ga ne koristiš. Ako ga ne koristimo sasvim je svejedno šta će biti sa njim. Bol jeste realnost, ali ne sme biti razlog za povlačenje. Moramo skupiti snagu i nastaviti dalje - zato srce služi!

Nikada nisam razumeo priče o gusarima i zakopanom blagu. U njima gusari ceo život skupljaju blago da bi ga na kraju zakopali i sakrili. Onda umiru i nikada ga ne koriste. Pitanje koje se postavlja jeste - šta će im blago ako ga ne koriste? Zašto su ga skupljali kada od njega nemaju nikakvu korist? Nema nikakvog smisla. Isto važi i za nas - šta će nam srce ako ga ne koristimo?

Moramo biti svesni sledeće činjenice: ma koliko da je život lep on je težak. Pismo govori sledeće – Rimljanima 8:18-23: „Ja držim da se muke sadašnjeg vremena ne mogu uporediti sa budućom slavom koja će se objaviti u nama. Jer stvorenje stalno čezne za otkrivenjem sinova Božijih... da će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi dece Božije. Jer mi znamo da sva stvorenja u mukama rađanja uzdišu za tim danom. I ne samo ona, nego i mi... i sami uzdišemo u očekivanju posinjenja, izbavljenja tela svoga.“. Tekst govori o posledicama ljudskog greha. Priroda i čovek su bili stvoreni savršeni. Mi pretpostavljamo da u raju nije postojala smrt, da životinje nisu ubijale, sve je bilo u harmoniji. Sa ljudskim grehom, zlo i nevolja su ušli kao korozija u ovaj svet. I od tog momenta priroda pati, ljudi pate, prijatelji nanose bol prijateljima... Đorđe Balašević o toj teškoći života peva: „nevolja nikad dosta, kiša mi uništi bostan, i led se prospe pred žetvu...“ - nevolja stiže nevolju.

Hrišćani su posmatrajući gore navedene i njima slične stihove iz Pisma zaključili – život na zemlji je samo suzna dolina. Kao ilustraciju takvog stava, Stipan Orčić je navodio primer puritanca, koji je kada je probao sladoled prokomentarisao: „Dobro je, mora da je od đavola!“. Prisustvovao sam, takođe, i razgovorima na temu da li su smeh i radost greh, jer život je samo tuga i borba i da se Isus zato nikada nije smejao. Iako život jeste težak, ovakvi stavovi su pogrešni!

Navedeni biblijski tekst, iako govori o mukama, jeste tekst nade u budućnost, a ne povlačenja i beznađa. Stvorenje se raduje u patnji očekujući slavu koja će nastupiti, ono se nada i očekuje konačnu pobedu. Iako je život težak, saznanje o slavi koja dolazi čini da trenutna teškoća ne bude bitna. Sve to nas uči da hrišćanski pogled treba da bude okrenut budućnosti, izlasku, umesto da bude paralisan trenutnim teškoćama.

Pismo nas takođe poziva da se radujemo u nevoljama. Radost je stanje unutrašnjeg zadovoljstva i mira koje proizilazi iz našeg odnosa sa Hristom: svest o Hristovom spasenju koja nadvladava nevolje. Iz tog razloga nevolja nije kraj, ona nas zapravo samo pokreće:

1. Pokreće nas na akciju. Skot Pek piše: „Život je težak. To je činjenica koju je neophodno prihvatiti. A kada je prihvatimo prestaje biti važna za nas.“. Iako su stavovi ovog autora u vezi sa hrišćanstvom pogrešni i ne biblijski (pisac zastupa nju-ejdž stavove), navedena misao je istinita. Pisac smatra da je poricanje teškoće života ideja koja nas drži zarobljenima, dovodi do samosažaljenja i do toga da mislimo da se loše stvari događaju samo nama. Paralisani smo razmišljanjem o nepravdi i loše misli počinju da rastu u našoj glavi i situacija nam izgleda gora nego što jeste. Sedimo danima ispred TV-a, plačemo nad sobom, upadamo u depresiju...

Prihvatanje činjenice da nismo izuzeti od patnje ima suprotan efekat i umesto da se samosažaljevamo okrećemo se budućnosti i borimo za izlazak. Kada nam ljudi slome srce, umesto da plačemo nad svojom sudbinom ponovo koristimo svoje srce i rizikujemo; analiziramo svoje greške i pokušavamo da ih ne ponovimo; suočavamo se sa ljudima koji su nas povredili umesto da se povučemo... Suočavanje sa realnošću jeste isceljujuće.

2. Pokreće rast. Rimljanima 5:3-5: “I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja daje postojanost, a postojanost iskustvo, a iskustvo nadanje.” U tekstu vidimo gradaciju rasta prikazanu kao lestve – nevolja rađa postojanost, postojanost iskustvo a iskustvo nadu. Postojanost jeste sposobnost da se nastavi u momentima kada bi smo najradije odustali, što je posebno izraženo u nevoljama. Kada smo postojani u nevolji, stičemo dragoceno iskustvo jer najviše naučimo kada sami nešto doživimo. A u svemu tome, doživljavajući Božiju blagodet i pomoć naša nada raste. Kroz nevolju učimo da se oslonimo na Boga i vidimo u praksi njegovo delovanje. Stih pokazuje nevolje kao sastavni deo rasta.

Do sličnih zaključaka su došli i pojedini psiholozi. Karl Jung je tvrdio da je „neuroza ... zamena za legitimnu patnju“, to jest da neurotično, bolesno ponašanje nastaje kada po svaku cenu pokušavamo da izbegnemo ili potisnemo određene probleme i negativna iskustva ili sećanja na ta iskustva. U svakom slučaju, kada izbegnemo suočavanje sa problemima, mi istovremeno izbegavamo i razvoj koji je posledica rešavanja problema.

Pismo kaže „Nož se o nož oštri, a čovek o čoveka“. Da bi smo napredovali u razvoju našeg karaktera potrebno nam je i da budemo povređeni (ma koliko da je to teško iskustvo) u odnosima sa drugim ljudima. Mary Ann Steffy piše o tome: „Svaki pojedini događaj, bez obzira da li je radost ili žalost, bol ili zadovoljstvo, iskorišten je od Boga da nas izgradi u agape ljubavi. Ljubav mora biti dobrovoljna... Okrenutost sebi je suprotna agape ljubavi... Oproštenje ne može biti naučeno ako nema nekoga da mu oprostimo.“ Drugim rečima, opraštanju se učimo samo kada imamo nekoga da mu oprostimo, znači nekoga ko nas je povredio. Takođe, ako nam se dešavaju samo lepa iskustva ne možemo da doživimo ljubav „uprkos“ (ljubav „uprkos“ = agape ljubav), ljubav na koju nas je Hristos pozvao, ljubav i prema neprijatelju, ljubav prema onima koje je teško voleti..

Šta učiniti kada nas rane u srce? U početku, posle povrede, ne možemo puno, potrebno je vreme da se osećanja smire, a kada se osećanja smire suočimo se sa svojim bolom, razmislimo šta treba da naučimo iz svog iskustva i ponovo koristimo naše srce. 

 Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. Ako čitate ovaj blog preko mobilnog uređaja lista za prijavu se nalazi na dnu strane.

2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 

3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta ili na dnu u zavisnosti od uređaja koji koristite.