Pre nekoliko nedelja počeo sam ozbiljnije da istražujem istoriju svoje porodice. Napisao sam priču o našoj seobi u tekstu: "Odakle su tvoji: priča o četiri seobe". Ovog puta priča je otišla mnogo dalje.
Godinama sam pokušavao da napravim porodično stablo, ali bez većeg uspeha. Najdalje sam uspevao da stignem do početka XX veka. Problema je bilo mnogo.
Kod nas Slovaka porodična imena često se prenose iz generacije u generaciju. U mojoj porodici najčešće ime je Jan Beređi. U jednom trenutku sveštenik je u matičnim knjigama čak morao da dodaje oznake min. i jun. kako bi razlikovao očeve porodica koji su u isto vreme nosili isto ime i prezime.
Još veću zabunu stvarala su porodična predanja. Svaka generacija pamtila je ponešto, ali su se priče često razlikovale. Odakle smo došli - Kisač, Selenča, Silbaš? Kako su se zvali naši preci? Nismo bili sigurni ni kako se zvao moj čukundeda – Štefan ili Jan? Zabuna je bila tolika da na spomeniku palim borcima u centru Silbaša i danas stoji ime Jan Beređi, iako je poginuo moj čukundeda Štefan Beređi.
Znao sam da postoje stare crkvene matične knjige, ali nisam uspevao da pronađem nit koja bi povezala sve te podatke. A onda sam pre nekoliko dana, sasvim slučajno, na spisku poginulih u Drugom svetskom ratu pronašao podatak o svom pradedi Štefanu – godinu i mesto njegovog rođenja. To je bio ključ koji je otvorio vrata daljem istraživanju. Priznajem, gotovo opsesivnom.
Usledile su neprospavane noći, umorne oči od gledanja u ekran i stotine stranica pisanih na latinskom, mađarskom i slovačkom jeziku. Kroz matične knjige počela je da se pojavljuje priča moje porodice. Uz nju su se otvarale i priče o epidemijama velikih boginja početkom XIX veka, kada su porodice u nekoliko meseci gubile gotovo svu decu, o verskim progonstvima, seobama, vanbračnoj deci i sudbinama koje su vekovima ostajale zaboravljene.
Od jednog jedinog podatka o pradedi stigao sam do žene koja je, po svemu sudeći, rođena oko 1701. godine. Nisam očekivao da će me jedno ime odvesti gotovo tri veka unazad. Ovaj tekst je zato drugačiji od većine onoga što pišem. Veoma je ličan. Pišem o onome što mi zaokupi pažnju, a poslednjih nedelja to su bili ljudi bez kojih mene danas ne bi bilo.
Objavljujem ga u nadi da će ga pročitati i drugi Beređiji. Možda će neko prepoznati deo svoje porodične priče, ispraviti neku moju grešku ili dopuniti ono što nisam uspeo da pronađem. Posebno su mi i dalje nejasne ženske porodične loze, jer matične knjige najčešće ne beleže odakle su neveste dolazile. A možda ovaj tekst podstakne još nekoga da se zapita isto ono pitanje koje je pokrenulo i mene:
Odakle su tvoji?
Najstarija osoba koju sam zasad pronašao na teritoriji Vojvodine jeste Elisabetha Beregyi, koja je umrla 1. marta 1798. u Selenči. U matici joj je navedena starost od 97 godina, što bi njeno rođenje smeštalo približno oko 1701. godine.
 |
| Dalji trag - Josephus Beregyi, 1720, Rimavska Sobota, Slovačka, pre početka seobe? |
Zapis pokazuje da je Elisabetha pripadala generaciji rođenoj mnogo pre nastanka selenčanskih matica i pre naseljavanja u Donje Zemlje (tako su zvani ovi krajevi među Slovacima), generaciji koja je možda rođena i u prapostojbini moje porodice, Zakarpatju, pre početka naših seoba.
Njena konkretna veza sa kasnijim Beređijima zasad nije poznata. Ne znamo ni da li je Beregyi bilo njeno rođeno ili bračno prezime. Zato je ona najstariji poznati Beređi trag, ali je ne možemo postaviti kao sigurnu majku ili baku kasnijih osoba.
Naseljavanje Slovaka u Bačku odvijalo se postepeno. Deo prvih doseljenika nije izdržao teške uslove života i vratio se u postojbinu, dok su oni koji su ostali osnovali prve naseobine na futoškom vlastelinstvu, koje je od 1744. godine bilo u posedu porodice Čarnojević. Većinu kolonista činili su slovački evangelici, predvođeni Matejom Čanijem, evangeličkim pastorom i kasnijim sveštenikom. Na imanju Čarnojevića osnovan je Petrovac, a zatim je deo kolonista oko 1750. godine prešao na posed porodice Stanimirović u Kulpinu.
Iz Kulpina se nekoliko porodica 1758. godine preselilo na teritoriju Kaločko-bačke nadbiskupije i u blizini Bača osnovalo Selenču. Upravo od tog vremena potiču i prve sačuvane matične knjige ovog naselja; najstariji dostupni zapis datiran je 10. septembra 1758. godine. Već tokom šezdesetih godina XVIII veka u maticama se pojavljuje nekoliko odraslih Beređija – Ján (Joannes,1736.), Pavol (Paulus, 1730.) i Andrej (Andreas). Moguće je da su pripadali istoj užoj porodici, možda čak bili i braća. Iako za to još nema neposrednog dokaza, ova pretpostavka predstavlja jednu od najvažnijih radnih hipoteza, jer se u maloj, tek osnovanoj zajednici gotovo istovremeno pojavljuje više odraslih muškaraca sa istim, relativno retkim prezimenom, a njihove porodične grane zatim se prepliću kroz naredne generacije.
Rekonstrukcija direktne loze porodice Beređi
1. Paulus Beređi × Helena Rideg (1730.)
Rođenje: približno 1730-ih godina (izvedeno iz zapisa o smrti). Pripada generaciji koja se doselila u Selenču, moguće preko Kulpina. Paulus je moj kurebal.
Helena i on su najstariji potvrđeni bračni par koji se može povezati sa kasnijom granom porodice Beređi u Selenči.
Poznata deca (zapisana)
- Andreas (Andrej) – rođen 1769. (moj predak)
- Michael (Mihal) – rođen 1772.
- Joannes (Ján) – rođen 1776.
- Georgius (Juraj) – rođen oko 1787., umro 21. januara 1799. u uzrastu od oko 11 godina i 4 meseca.
2. Andreas (Andrej) Beređi × Anna Pajta (1769.)
Andreas: rođen 1769. godine. Andreas je moj kurđun.
Hronološki se potpuno uklapa: Andreas bi imao oko 26 godina kada se rađaju njegova prva poznata deca. Na žalost u periodu njegovog odrastanja se dešava progonstvo protestanta u Selenči, i knjige nisu vođene detaljno i pažljivo.
Poznata deca
- Andreas – rođen oko 1795., umro 1799.
- Elizabeta – rođena i umrla 1798.
- Ján (Joannes) – kršten 3. januara 1799., umro iste godine.
- Ján (Joannes) – kršten 7. maja 1802. (moj predak)
- Elizabeta – rođena i umrla 1803.
- Andreas – kršten 6. maja 1804., umro 1807. od variole.
- Anna – rođena i umrla 1808.
Ponavljanje imena Ján i Elizabeta odgovara tadašnjoj uobičajenoj praksi da se ime preminulog deteta daje sledećem detetu istog pola. Ovo je vreme velikih epidemija.
 |
| Spisak preminulih, uglavnom deca, razlog variola, tj velike boginje. |
3. Ján (Joannes) Beređi× Anna Turčan (1802.)
Jan Beređi, moj daleki predak se rađa 7. maja 1802. Sin Andreasa Beređija i Ane Pajta. Jan je moj askurđel.
Kod rođenja njihovog sina Jana 1831. godine, označen je kao: Joannes Beregyi junior, što predstavlja jedan od najvažnijih tragova za njegovo razlikovanje od drugih istoimenih Beređija u Selenči. U isto vremenu u selu žive tri Joanesa Beređija, bliski rođaci. U matičnim knjigama navode se jedan bez oznake, drugi junior, treći sa oznakom min ili mlađi. Oznake je dodavao sveštenik kako bi ih razlikovao u knjigama, a meni je to bio ključ da pratim loze razdvajanja.
Poznata deca
- Anna – rođena 22. oktobra 1826.
- Thomas – rođen 26. decembra 1828.
- Joannes (Ján) – rođen 27. februara 1831. (moj predak)
- Susanna – rođena februara 1834.
4. Ján (Joannes) Beređi × Elizabeta Gajdoš (1831.)
Sin Jana i Ane Turčan. Rođen je 27. februara 1831. godine i kasnije se ženi Elizabetom Gajdoš. Jan je moj kurđel.
Poznata deca
- Georgius – 30. januar 1850.
- Elisabeta – 1. januar 1855.
- Anna – 10. jul 1858.
- Maria – 24. avgust 1861. (moja pretkinja)
Svi zapisi navode isto domaćinstvo (kućni broj 45), što potvrđuje kontinuitet porodice.
5. Marija Beređi x ? (1861.)
Rođena: 24. avgusta 1861. godine u Selenči. Roditelji: Joannes Beređi i Elizabeta Gajdoš. Marija je moja navrbaba.
Ona je verovatno najzanimljivija osoba u čitavom ovom istraživanju, jer se oko nje ukrštaju porodično predanje i matične knjige. Razumevanje njene priče je otvorilo vrata da razumem porodičnu istoriju dalje.
Prema porodičnom predanju, Marija je služila kod sveštenika ili učitelja gde je vanbračno zatrudnela i rodila Jana. Kasnije se udaje za Andreja Andrašika iz Silbaša, i seli u Silbaš, gde rađa dalju decu. Jan međutim pri konfirmaciji nosi ime Beređi, a navodi se da mu je majka Marija, udata za Andreja Andrašika. Jan se vodi kao nezakonito dete. Nosi ime i prezime svog dede.
Za sada je upravo ona najverovatnija kandidatkinja za majku Jana Beređija rođenog 1884. godine. Matične knjige navodi i alternativnu Mariju Beređi rođenu 1867, ali je ocenjujem kao slabiju mogućnost pošto bi u trenutku trudnoće alternativna Marija imala šesnaest godina. Takođe ponavljanje imena Jan, njenog dece, ukazuje na verovatnu porodičnu liniju.
 |
| Ključni podatak koji je otvorio vrata razumevanja porodičnog stabla - nezakonito rođenje |
6. Jan (Jano) Beređi x Julka Galicki (1884.)
Jan Beređi je rođen 20. maja 1884. Rođen je kao vanbračno dete Marije Beređi. Otac nije upisan u maticu. Rođen je u Selenči ali odrasta u Silbašu. Jan je moj čukundeda.
Kasnije se ženi Julkom Galicki i nastavlja direktnu lozu porodice.
Poznata deca:
- Štefan (Stevan) Beređi, rođen 1909. godine (moj pradeda)
__________________________________________________________________
7. Štefan (Stevan) Beređi X Kata Pećkov (1909.)
Rođen: avgust 1909. u Silbašu.
Roditelji: Jan Beređi i Julka Galicki. Ženi se Katom Pećkov. Štefan gine kao partizan kod Bolmana, a njegova pogibija dalje menja istoriju moje porodice.
Poznata deca:
- Jan Beređi 1929. godine. Jan je moj deda
- Mišo (1936),
- Katarina (1937),
- Ondrej (1939)
- Danilo (1941).
8. Jan Beređi x Kata Valenćik (1929.)
Rođen: 1929. godine. Roditelji: Štefan Beređi i Kata Pećkov. Po pogibiji mog pradede, 1946. porodica se seli u Futog gde upoznaje i kasnije se ženi Katom Valenćik i nastavlja direktnu porodičnu lozu.
Jedino dete im je Stevan Beređi, moj otac, rođen 1950.godine.
9. Stevan Beređi × Marija Meleg (1950.)
Stevan Beređi je rođen u Futogu, 1950. godine. Ženi se Marijom Meleg iz Luga, a njihov sin sam ja Dušan Beređi, rođen 19.6.1973. u Novom Sadu.
10. Dušan Beređi × Mirjana Banjac (1973.)
To smo već mi... A deca su nam Stefan Beređi i Una-Marija Beređi. To je deseta generacija Beređija rođenih u Vojvodini, sada Republici Srbiji, i već su 2000te.
Doživeo sam ovo istraživanje kao poklon od Boga. Nisam molio da mi otkrije, ali je on znao želju mog srca, i dao mi poklon ovog leta. Hvala Bože moj, što i ovako, naizgled beznačajne stvari ti vrednuješ. A još više za knjigu koju ti vodiš.
"Tvoje oči videše zametak moj, u tvojoj knjizi sve beše zapisano." (Psalam 139:16)
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар