Zašto nisam završio knjigu upozorenjima o duhovnim darovima?

Dok sam pisao knjigu „Moje mesto u crkvi“, neko mi je dao zanimljiv savet:
„Trebao bi da završiš knjigu poglavljem o opasnostima duhovnih darova.“

Razumeo sam taj savet. Opasnosti postoje. Ljudi mogu zloupotrebiti darove, službu, pa čak i samu crkvu. Ali što sam više razmišljao o tome, postajalo mi je jasno da u mnogim crkvama postoji još veća opasnost: neupotrebljavanje darova.

Mnogo je ljudi koji nikada ne naprave grešku, jednostavno zato što nikada ništa ne pokušaju. Zato ovu knjigu nisam želeo da završim strahom, nego pozivom na hrabrost. Ne katalogom upozorenja, nego pozivom da služimo Bogu, volimo Crkvu i pronađemo svoje mesto u Telu Hristovom.

U nastavku delim završne stranice knjige.

Sa promocije knjige 12.5.2026.

Na kraju knjige "Moje mesto u crkvi"

Priča o duhovnim darovima ima smisla samo ako se oni koriste za izgradnju Tela Hristovog, te prelepe i žive Božije tvorevine. Darovi nisu dati radi samopotvrđivanja, ličnog identiteta ili duhovnog prestiža, već radi služenja. Bez služenja, darovi ostaju na nivou teorije, a teorija bez prakse lako prerasta u duhovnu oholost.

Tokom pisanja ove knjige, neko mi je savetovao da je završim dodatnim poglavljem o opasnostima zloupotrebe duhovnih darova. Taj savet razumem. Opasnosti zaista postoje. Svaki dar, kao i svaka odgovornost, može biti pogrešno usmeren, izvitoperen ili korišćen iz pogrešnih motiva. Ipak, dok sam razmišljao o tom predlogu, postalo mi je jasno da postoji još jedna, često zanemarena opasnost, a to je opasnost od neupotrebljavanja darova.

U mnogim crkvama problem nije preterano korišćenje darova, već njihovo potiskivanje, zanemarivanje ili strah od služenja. Vernici koji nikad ne naprave grešku često su oni koji nikad ništa ne pokušaju. Moj cilj u ovoj knjizi nije bio da podstaknem strah, već hrabrost. Ne da upozorim na svaku moguću grešku, već da ohrabrim korak vere. Smatram da sam kroz celu knjigu nastojao da prikažem ispravan okvir: darovi se koriste u zajednici, pod Hristovim vođstvom, u ljubavi, u poniznosti i s jasnim ciljem izgradnje drugih.

Kada služimo s ispravnim stavom, na slavu Boga i radi Hrista, greške su neizbežne. One nisu dokaz neuspeha, već znak rasta. Greška u služenju nije opasnost, već deo procesa učenja. Samo onaj ko služi može pogrešiti, a samo onaj ko je spreman da pogreši može naučiti. Zato ne želim da zatvaram ovu knjigu katalogom upozorenja, već pozivom na odgovorno i hrabro služenje.

Neka problemi ostanu problemi, a ne prepreke. Neka greške ostanu lekcije, a ne razlog za povlačenje. Crkva ne raste zato što je savršena, već zato što je živa. A darovi, kada se koriste u ljubavi, ostaju ono što su oduvek bili: Božiji način da Njegov život teče kroz Njegov narod, na dobro Tela i na slavu Njegovog imena.

I konačna slika Crkve jeste Nevesta Hristova. Otkrivenje Jovanovo govori o toj slici Crkve rečima: Radujmo se i veselimo i dajmo mu slavu, jer dođe svadba Jagnjetova, i nevesta njegova se pripravi (Otkrivenje 19:7), kao i: I ja, Jovan, videh sveti grad, novi Jerusalim, gde silazi od Boga s neba, pripravljena kao nevesta ukrašena za muža svoga (Otkrivenje 21:2). Crkva je prikazana kao prelepa mlada koja ide u susret svom Mladoženji. Ta slika ne govori samo o večnosti i budućem susretu već i o sadašnjosti, o procesu pripreme koji se odvija već sada.

Moj brat i prijatelj Miroslav Mika Radovanović često kaže: „Nevesta je najlepša pred venčanje. Tako je i Crkva najlepša pred susret sa svojim Mladoženjom. Ja verujem da Crkva poslednjeg vremena neće biti slaba i nejaka, nego snažna i prelepa“. Ta misao duboko odražava biblijsku nadu i viziju Crkve koja ne tone u slabost, već sazreva u ljubavi, čistoći i snazi.

U Pesmi nad pesmama, za koju duboko verujem da je ljubavna i svadbena pesma sa snažnim proročkim slojem, nalazimo stih koji govori upravo o toj lepoti i snazi: Ko je ona što se pojavljuje kao zora, lepa kao mesec, sjajna kao sunce, strašna kao vojska pod zastavama? (Pesma nad pesmama 6:10). Ova slika prevazilazi romantičnu poeziju i otkriva proročki pogled na Crkvu kao na snažnu, lepu i dostojanstvenu Nevestu Spasiteljevu.

Toj Crkvi, takvoj Nevesti, i tom Mladoženji vredi služiti svim srcem, svim darovima i celim životom.

Beređi Dušan Bera 

Knjigu „Moje mesto u crkvi“ možete kupiti u Protestantskoj hrišćanskoj zajednici u Novom Sadu po ceni od 1000 dinara.

Za crkve i porudžbine preko 5 primeraka, cena je 750 dinara po knjizi.

Adresa: Bulevar Evrope 30, 21000 Novi Sad 
Emaile: office@cfns.org.rs

Moja molitva je da ova knjiga pomogne ljudima da zavole Crkvu dovoljno da požele da služe.