Više od jednog praznika: biblijski pogled na dostojanstvo žene

Draga sestro,

Osmog marta 1857. godine žene su izašle na ulice Njujorka, nezadovoljne uslovima rada i niskim platama, tražeći jednaka prava kao i muškarci. Policija je rasterala njihov protest, ali njihov glas nije utihnuo. Protesti su se nastavili i narednih godina.

I u Srbiji su žene obeležavale ovaj dan još početkom 20. veka. Već 1914. godine u Beogradu su organizovani skupovi na kojima su žene tražile pravo glasa i bolje uslove rada, a posle Drugog svetskog rata žene su konačno dobile pravo glasa 1945. godine

Zato se 8. mart obeležava kao sećanje na borbu za dostojanstvo, ravnopravnost i pravo glasa. Taj dan je postao deo istorije našeg društva i podseća nas da sloboda i dostojanstvo često dolaze kroz dugu borbu.

Ali ako pogledamo još dalje u prošlost, vidimo da koreni tog dostojanstva sežu mnogo dublje. U samom početku Biblije stoji zapisano: „I stvori Bog čoveka po obličju svome; po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih.“ (Postanje 1,27) Već u ovom prvom biblijskom tekstu otkrivamo jednu duboku istinu: i muškarac i žena nose Božiji lik. Dostojanstvo žene ne dolazi od društva, države ili kulture, već od samog Boga.

U vreme kada je Isus Hristos hodao našim svetom, položaj žene bio je veoma težak. Žene nisu mogle da svedoče na sudu, njihova reč se smatrala nepouzdanom, a njihov uticaj u društvu bio je ograničen. Ali Isus je uvek iznova rušio takve granice. On razgovara sa Samarjankom i poverava joj poruku koju ona nosi svom gradu. Među Njegovim učenicima nalazimo i žene koje su ga pratile i služile. Marija sedi kraj Njegovih nogu i sluša Njegovu reč, mesto koje je u to vreme bilo rezervisano samo za učenike.

A onda dolazi događaj koji menja istoriju. U nedeljno jutro, na grob dolaze žene: Marija Magdalena, Jovana, Marija majka Jakovljeva i druge. One otkrivaju da je grob prazan. Anđeo im govori: „Vi se ne bojte. Znam da tražite Isusa koji je razapet. Nije ovde – vaskrsao je kao što je rekao.“ (Matej 28)

U svetu u kome se ženskom svedočenju nije verovalo, Bog bira žene da budu prvi svedoci vaskrsenja. To nije slučajnost. To je poruka. Vaskrsenje je revolucija ne samo u smislu spasenja, nego i u smislu dostojanstva. Apostol Pavle će kasnije zapisati: „Nema više Jevrejina ni Grka, nema roba ni slobodnog, nema muškog ni ženskog; jer ste svi jedno u Hristu Isusu.“ (Galatima 3,28)

Srpska istorija čuva svedočanstvo o ženama koje su svojim darovima oblikovale duhovni i kulturni život naroda. U srednjovekovnoj Srbiji žene su često bile ktitori manastira i crkava, učestvujući aktivno u životu Crkve i društva. 

Kraljica Jelena Anžujska, jedna od najobrazovanijih žena svoga vremena, podigla je manastir Gradac i osnivala škole za siromašne devojke, verujući da obrazovanje pripada i ženama. 

Despotica Jelena Mrnjavčević, ostavila je dubok trag kao prvi pisac žena među Srbima i duhovna ličnost, a njena „Pohvala  knezu Lazaru“ ostala je jedno od najlepših dela srpske srednjovekovne književnosti. 

Ove žene podsećaju nas da su darovi koje Bog daje ženama oduvek bili deo života Crkve i naroda.

Kneginja Milica, posle Kosovske bitke, preuzela je odgovornost za državu i narod u jednom od najtežih trenutaka naše istorije. Njena mudrost i vera pomogle su da se narod održi u vremenu velikih iskušenja.

Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji, završila je medicinske studije u Cirihu u 19. veku. Kada se vratila u Srbiju, dugo joj nije bilo dozvoljeno da radi kao lekar jer je bila žena. Ipak, njena istrajnost otvorila je vrata mnogim ženama koje su kasnije služile društvu svojim znanjem.

Milunka Savić, najodlikovanija žena ratnik u istoriji, u Prvom svetskom ratu borila se rame uz rame sa muškarcima, pokazujući hrabrost koja je ostala zapisana u istoriji.

Sve ove žene svedoče o istoj istini - dostojanstvo žene nikada nije bilo manje od dostojanstva muškarca. Zato je tužno kada se desi da crkva ponekad zaboravi ovu istinu i umesto prostora slobode postane mesto u kome darovi žena ostaju neprepoznati. Crkva je pozvana da bude mesto gde se prepoznaje jedinstveni dar svake osobe - gde muškarci i žene zajedno služe Bogu i svetu.

Zato, draga sestro, u svetlu slobode koju nam je Hristos doneo, istraži svoje darove i koristi ih. Zakorači hrabro. Svedoči za istinu, jer je to pravo koje ti je dao sam Gospod Isus Hristos.

Zauzmi svoje mesto u Božijem kraljevstvu.
Neka te Bog blagoslovi na svakom koraku tvog uticaja.
Neka te Njegova ruka vodi, otvara vrata pred tobom i daje ti mudrost i snagu.
Hrabro nosi slobodu koju ti je Bog dao – i ne dopusti da ti je iko oduzme.

Starešinstvo Protestantske Hrišćanske zajednice Novi Sad