Ko je zapravo tu jeretik?

Jeres (grč. haíresis [haíresis], od hairéomai [hairéomai] — „izabrati“) ili krivoverje u hrišćanstvu, a posebno u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi, označava sva mišljenja o verskim dogmama, koja se razlikuju od zvaničnog učenja crkve. U širem značenju, jeres je učenje u filozofiji, politici ili nauci, koje se razlikuje od onog koje je opšte prihvaćeno kao autoritet. Lična mišljenja o hrišćanskim dogmama, a posebno o Isusu Hristu, se nazivaju „hristološke jeresi“. Broj gledišta koja su tokom istorije odlikovana kao jeretička je popriličan. Jeretika, čoveka koji o verskim pitanjima drukčije misli, vekovima je osuđivala zvanična crkva. ... Već se i sama optužba za jeres u istoriji crkve pokazala kao užasno oružje, kojim je svaki neugodan protivnik mogao da bude uništen. Crkva nikada imala blagonaklon stav prema slobodi izbora u pitanjima vere. Tertulijan ističe da izbor ne valja jer uništava jedinstvo grupe. Jeretik je onaj koji bira. Vernici ne smeju postavljati pitanja jer „pitanja čine ljude jereticima“. 

Preuzeo sam prethodni citat iz Vikipedije. Jeres, Jeretik, Heretik, Hereza, ta strašna reč. U mom umu povezana sa drugom, još strašnijom rečju "lažni učitelj". 

Opasna je to reč "lažni učitelj". Lako se kači na ljude, teško se skida. Govorim o situaciji kada se zbog teoloških neslaganja, npr. oko pitanja crkvenog uređenja, ili pogleda na duhovne darove, vernicima sa kojima se ne slažemo zakačimo takvu "titulu". 

Smatram da oni koji kače titule "lažnim učiteljima", često baš jesu primer jeretika. To je i razlog mog pisanja.

Ko je tu zapravo jeretik?

Moje pitanje danas jeste da li je jeretik onaj koji postavlja pitanja, ili onaj koji brani da se pitanja postave? Da li pitanja čine ljude jereticima kako misli Vikipedija (i citirani Tertulijan, čije mišljenje baš nešto ni ne uzimam kao validno)? Ili je nedostatak pitanja znak da je jeretičko mišljenje uspostavljeno, i da je zabrana preispitivanja znak da nešto nije u redu? 

Znam da se mnogi neće složiti sa mnom, ali u poslednje vreme dosta razmišljam o ovoj temi. U mom pogledu na svet, definicija jeretika kao nekog ko preispituje ustaljena verovanja, se ne uklapa. 

Jedna od vrednosti evanđeoskog hrišćanstva, kome i sam pripadam jeste sloboda pristupa Svetom pismu. Među vernicima i crkvama evanđeoski orjentisanim, često se ne slažemo oko razumevanja pojedinih reči našeg Učitelja, to je posledica ovakvog uređena crkve. Čak i okviru jedne lokalne crkve ljudi imaju različita mišljenja. To unosi haos, ali moram reći da ja volim taj haos više od uniformnosti. Haos zapravo sprečava jednoumlje oko jeresi i zapravo štiti crkvu. 

Dok postoji prostor za razgovor i želja za međusobnim razumevanjem različito razmišljanje nije problem. Razgovori, diskusije, komunikacija je zapravo jako zdrava za crkvu. 

Koja verovanja su fiksna a koja fluidna?

Postoje pojedina načela verovanja koja smatramo fiksnim tj nepromenjivim. Fiksnost neke doktrine Svetog pisma dolazi iz jasne poruke same Reči Božije, gde je poruka jasna, nedvosmislena, izrečena.  Mnogo pre nas vernici su postavili pitanje da li je određeno načelo tačno ili ne, i kroz proučavanje Svetog pisma, složili se da jeste. Time je određeno verovanje postalo "načelo verovanja", tj univerzalno prihvaćeno kao istinito. 

Međutim to ne uskraćuje slobodu da sledeći vernik ponovo postavi lično pitanje -  Da li je to tačno, ili nije? Zapravo ohrabreni smo da ispitujemo sve, istražujemo, proveravamo. Bog se toga ne boji. Iskreni i posvećeni tumač Pisma, na kraju bude doveden do zaključka kojeg su mnogi pre njega došli - Pismo je tako reklo, znači da je to i istina.

Iako mogo toga piše u Svetom pismu, a to što piše tako jeste, mnoge oblasti nisu razjašnjene. Mi ne znamo tačno kako je izgledalo uređenje prve crkve, kako su radili učeništvo, kako su postavljali vođe i kako je vođstvo tačno izgledalo, kako su pevali, postili, koristili duhovne darove... Imamo samo male delove slagalice. Verujem da je to ostalo nezabeleženo kako bi svaka generacija nalazila odgovor za svoje vreme.

Tvrditi da je određeno tumačenje Svetog pisma (osim onoga što sam gore u tekstu nazvao načela verovanja), jedino ispravno, zapravo znači sebe proglasiti nepogrešivim (ili svoju crkvenu grupu).  Možda zvuči kontradiktorno iz pisma jednog pastora, ali zapravo posle 12 Apostola, nepogrešivost pripisana nekom od ljudi (govorim o doktrini vere), je potpuno nebiblijska. Zapravo jeretička.

To ne znači da ne postoji jedna istina. Ne pišem da postoji više istina. Pišem da mi ljudi, u pojedinim oblastima hrišćanskog verovanja i života, ne možemo sa sigurnošću reći šta je to "načelo verovanja" tj ne postoji jasna objava Svetog pisma o toj temi. Verujem da je zdravo smatrati da postoji mogućnost da možda mi grešimo, a da su drugi u pravu. To nas čini otvorenima da naučimo i rastemo.

Džejms Sajer, u knjizi Disciplina uma, kaže, citiram prema sećanju - svaki put kada pristupamo odeđenom odeljku u Pismu, moramo mu prisutpiti sa mišlju da smo prošli put nešto pogrešno razumeli, nismo dovoljno duboko otišli... To nam omogućava da rastemo, a ujedno da izbegnemo duhovni ponos, da smo razumeli sve u vezi Boga, i da nema više šta da učimo. O tome sam pisao u članku: Da li je pogrešno promeniti teološko mišljenje? (klinki link)

Lažni učitelji

Hristos u jednoj od poslednjih beseda na ovoj zemlji, u Evanđelju po Mateju 24:24. kaže:  "Jer će se pojaviti lažni Hristosi i lažni proroci i učiniće velike znakove i čuda, da zavedu, ako je moguće, i izabrane."  Od samih početaka moje vere opominjan sam na lažne učitelje. 

Opomena je bila sa pravom, moram da kažem. Susretao sam mnoge lažne učitelje koji su pokušali da mi "prodaju" njihovu priču. Kod nekih od njih, jasna je i uočljiva bila priroda krivoverja, ali ne govorim u današnjem tekstu o njima (npr. Jehovini svedoci, Mormoni, Branhamovci...).

Sa druge strane, kod pojedinih priča krivoverja nije bila tako jasna, sa nekima od njih sam čak i sarađivao, nesvestan da veruju suprotno osnovnim istinama Svetog pisma. Na prvi pogled, izgledalo je sve slično, ali kada sam zakoračio dublje u odnos sa njima videle su se nepremostive prepreke... 

Činjenica je da postoje "lažni učitelji", činjenica je da treba biti oprezan, činjenica je da treba opomenuti na delovanje takvih ljudi, ali je i činjenica da mnogi koriste taj termin a da ni sami ne razumeju o čemu se radi.

Kada braneći istinu postaneš onaj koji sprečava istinu 

Zašto pišem na ovu temu? Zato što vidim trend u poslednjih nekoliko godina u rađanju nove jeresi. Nazivam to jeres "nepogrešivost", "ja sve znam"; "ja sam merilo šta je teološki ispravno"... Smatram da ovaj vid jeresi sve više uzima maha. 

Takvi jeretici "brane" Sveto pismo, ali upadaju u zamku da sebe, njihovo viđenje postavljaju kao vrhovni autoritet. Ako ne dopuštamo druge mogućnosti, ne dopuštamo da možda grešimo u razumevanju, ne razumemo prirodu crkve. Jer sve do nas, i posle nas postaje pogrešno. Ovakav način postavlja osobu, pojedinca ili grupe, kao merilo ispravnosti.

Naučio sam da uvek razgovaram sa ljudima koje ne razumem (ili ne slažem) teološki. Puno puta sam otkrio da nisam razumeo šta pojedinci govore, da sam filtrirao njihove reči kroz moj pogled na svet ili je određena rečenica bila nespretno izgovorena od strane mog sagovornika. Sve te oblike nerazumevanja sam i sam lično doživeo. To ne isključuje i situacije gde je očigledno da postoji teološko neslaganje koje je nemoguće rešiti. 

Dodatni problem jesu blogovi i Youtube kanali tipa "eksposed" ili "razotkrivanje". Iako pojedinci koji snimaju/pišu ovakve materijale imaju dragoceni uvid, i jesu korisni, mnogi od njih su ostrašćeni "lovci na veštice". Cela hrišćanska služba im se svodi na traženje onih koji su "lažni učitelji". Slušaju propovedi, čitaju knjige, samo da bi pronašli neku izjavu, misao koju će proglasiti jeretičkom.

Algoritam pretraživača funkcioniše na način da želi da nas zadrži što duže na temi, a postiže to kroz "radikalizaciju" videa/tekstova, tj nudi nam sve radikalnihe, šokantnije teme, jer oni drže našu pažnju. To funkcioniše i kada gledamo "eksposed" videa - svaki sledeći video je radikalniji... Mnoge informacije na takvim videima sa jednostrane, pogrešne, ostrašćene, i zapravo predstavljaju pravi primer "jeresi" o kojoj pišem danas - "Ja, i ja, i niko kao ja".

Zaključak: za mene jeretik je zapravo osoba koja uskraćuje pravo ljudima da pitaju, sumnjaju i da čak i promene teološko mišljenje. U svojoj prirodi, ideja ljudske nepogrešivosti je duboko pogrešna, nebiblijska. Ljudi greše, ljudi nisu Bog. Bog je nepogrešiv. Jedini. 

Da li treba "ekspoz" lažnu nauku?

I konačno: Da li treba da govorimo o "jeresi" i "lažnim učiteljima". Naravno. O tome je govorio i Gospod Isus Hristos, i Apostoli. Veliki deo Poslanica Novog zaveta je napisan kao odgovor na lažne učitelje. Međutim, postojali su principi kako su Gospod i Apostoli delovali.

1. Nisu delovali iz ega. Jeretici o kojima pričam su prepuni sebe, ističu svoj intelekt, svoje sposobnosti. Hristos je bio to što je bio, Apostoli takođe. Čuvali su crkvu, ali ne da dokažu svoju superiornost.

2. Voleli su ljude. Hristos i Apostoli su voleli ljude. Jeretici o kojima pričam su puni netrpeljivosti, čak i mržnje. Iz njegovih reči viri "inkvizicija". Cilj discipline crkve je pomoći, ne uništiti.

3. Apostoli su se uzdali u Boga, ne u svoje "sveznanje". Proces pisanja Novog zaveta nije bio odluka, nego vođen čudesnom Božijom rukom. Bog je autor Novog zaveta, Apostoli su bili sluge Božije koje je On koristio da prenese Njegovu poruku. Nema mesta za "sveznanje" u hrišćanstvu.

4. Jedan je Bog. Ljudi nisu Bog. Bog je nepogrešiv. Mi nismo. Amin. 

Beređi Dušan Bera

 Da li pratite našu emisiju Popkultura? Cilj je razmotriti kulturološke fenomene kroz prizmu hrišćanske vere. Zapratite nas.