4 saveta kako preživeti i nadvladati negativni perfekcionizam

Psiholozi definišu perfekcionizam kao težnju za  nepogrešivošću, a perfekcioniste kao osobe koje žele biti savršene u svim područjima života. Perfekcionizam, sigurno se slažete sa mnom, može biti pozitivan, kada je on „zdrava težnja ka postizanju visokih standarda, usmerenost ka kvalitetu i postignuću“, ali i negativan, kada je on „postavljanje standarda izvan realnih domašaja, kao i prisilno i neprekidno usmerenje ka nemogućim ciljevima, kojima se meri sopstvena vrednost isključivo kroz prizmu uspešnosti i postignuća“.

Pojedincima je sigurno potrebno da poboljšaju ono što rade, posebno ako su njihova dela osrednja zbog nedostatka truda, i tu malo perfekcionizma nije na odmet. Drugima je perfekcionizam kao zamka koja ih sprečava da se ostvare, neprekidan grč koji ih sprečava da uživaju u njihovom radu. Kako izgraditi zdrav pogled na pefekcionizam? 

Razumeti problem perfekcionizma? 
Koreni perfekcionizma su kompleksni. Perfekcionizam se razvija pod uticajem naslednih faktora, okruženja i visokih standarda roditelja. Uticaj okruženja je posebno značajan u savremeno doba. Mediji nam nameću „savršene“ lepotice i manekenke kao modele izgleda, uspešne biznismene kao modele uspeha, uspešne sportiste kao modele fizičkih sposobnosti... – sve to nedostižno za prosečnog čoveka. Čak i igračke nose sličnu poruku: za devojčice Barbike (uzor ženske lepote za devojčice), premršave i  predugačkih nogu (koje, da su ljudska bića, ne bi mogle da se kreću zbog svojih proporcija ili bi se kretale kao čaplje); za dečake akcioni junaci (primer muškosti) sa takvim bicepsima da bi im u stvarnom životu ruke zbog mišića stajale vodoravno.

Sliku pojačavaju emisije tipa „Jedan dan sa ...“, ili „U kući kod ...“ i slično. Uvek se radi o ljudima za koje znamo da su uspešni u određenoj oblasti. Zatim se pokazuje kako su savršeno uspešni i u drugim područjima: dnevne aktivnosti su im sjajno organizovane (imaju vremena i za poslovne sastanke i za igranje s decom - koja su, svakako, bajna - i za kozmetičarku i za uživanje u kuvanju i za odlazak na koncert i romantičnu večeru sa supružnikom – savršenim (ili savršenom), naravno, kuća savršeno blista (uključujući kuhinju), svaka stvar (iz raznih delova sveta, po mogućnosti) na svom je mestu, mačka (obično neka fina) se ne linja i ne grebe nameštaj. Problem je što ovakve emisije ne prikazuju armiju spremačica, bejbisiterki i ostalih koji stoje iza ovakvog uspeha. Okruženje i mediji nam postavljaju nerealne modele koje mi (neuspešno) pokušavamo da sledimo.

Kod nas hrišćana postoji i „duhovan uticaj“ u razvoju negativnog perfekcinizama.„Bogu samo najbolje“ ili „Samo savršeno je dovoljno dobro za Boga“ zvuče kao dobre teme za neku propoved. Ideja koja stoji iza ovih parola jeste: samo savršeno delo ili dar jesu Boga dostojni. Na to nas naizgled poziva i Sveto pismo, npr. Malahija 1.6-14. –  Bog treba da dobija samo najbolje darove. Stihovi poput „Budite sveti, jer sam ja svet“ (I Petrova 1.16.) čini se da postavljaju pred nas zadatak savršenog života. Navedene parole zvuče duhovno i ispravno, no u njima se nalazi savršena zamka – zamka perfekcionizma o kojoj pišem u ovom članku.  

 Pouke o zakonu i pravilima koje su nedostižne za nas (kao što je poruka da biti svet znači biti savršen i nepogrešiv), postavljaju temelje duhovnog perfekcionizma. Tome, takođe, doprinose i poruke velikih, uspešnih Božijih slugu (u kojima se ne uzima u obzir pomazanje koje je njima specifično dato): oni se mole svaki dan 4 sata, svedoče na svakom mestu gde god da se nađu, 5 sati čitaju Pismo svaki dan, i usput su u svemu uspešni. Divna dela, ali za zaposleno ljudsko biće često nedostižna i samo pojačavaju osećaj neuspeha a samim tim i negativni perfekcionizam.

5 oblika perfekcionizma
Postoji više oblika negativnog perfekcionizma. Moralni perfekcionizam: Ne mogu sebi da oprostim, ako se u potpunosti ne ponašam prema svojim vlastitim standardima. Perfekcionizam rezultata: Ako želim da budem osoba koja nešto vredi, moram postići veliki uspeh u svemu što preduzmem. Perfekcionizam identiteta: Ljudi me nikad neće prihvatiti kao obično ljudsko biće koje ima mane, moram biti nešto posebno. Emocionalni perfekcionizam: Moram se truditi da uvek budem srećan i uvek kontrolisati svoje emocije i ne smem nikad da budem zabrinut ili depresivan. Romantični perfekcionizam: Ljudi koji se vole ne bi nikada smeli da se svađaju ili da se ljute jedno na drugo. (iz knjige "Perfekcionizam do smrti")

Negativni uticaji perfekcionizma
Negativni efekti perfekcionizma se jasno mogu videti iz same podele. Zato ću govoriti kako se perfekcionizam odražava na naš odnos sa Bogom i utiče na naše služenje. On je prepreka na više načina (navešću neke od njih):

- Negativni perfekcionisti nikada nisu zadovoljni onim što su uradili i samim tim ne mogu Bogu dati slavu za njegovo delo. Primer su propovednici koji ne mogu da prihvate pohvalu, i odaju Bogu slavu, čak i posle propovedi u kojoj su bili enormno iskorišćeni – „moglo je bolje“ je sve što mogu da kažu.  

- Kao posledica nezadovoljstva rezultatima i delima, česta reakcija je povlačenje i odustajanje. Primeri su osobe koje ne završe ni jedan zadatak, a samim tim ni zadatke služenja Bogu, sve iz straha od neuspeha.

- Perfekcionizam može da se ispolji i kroz preveliku kontrolu. Perfekcionisti u situaciji u kojoj ne drže sve konce u rukama postaju nervozni i napeti. Često su takvi ljudi tirani za ukućane ili saradnike pokušajući da sačuvaju kontrolu. U odnosu prema Bogu ovaj vid perfekcionizma se ispoljava kao nevera, nemogućnost da se veruje Bogu u određenim situacijama.

- U dubini perfekcionizma stoji nesigurnost. „Perfekcionisti ne žele da budu savršeni, oni žele da izgledaju savršeni. Razlog je u uverenosti kako drugi jedino u tom slučaju mogu da ih cene i prihvataju“. To stvara ovisnosti o drugim ljudima a ne o Bogu.

 - Frustriranost izazvana perfekcionizmom može biti izvor pada. U situacijama kada se sve ne odvija savršeno, emotivna napetost raste i tu je velika opasnost da se sklizne u oblasti zavisnosti: alkohol, pornografija, preljuba, nekontrolisani bes...

4 ključna saveta kako preživeti negativni perfekcionizam
Sve navedeno pokazuje koliko perfekcionizam može biti veliki neprijatelj jednog Božijeg sluge. Neki od koraka koji nam mogu pomoći u doživljavanju slobode su:

1. Videti problem – prvi korak je iti svestan sopstvenog perfekcionizma i njegovih posledica u životu. Ričard Vinter u knjizi „Perfekcionizam do smrti“ (Perfecting ourselves to death) savetuje da se napravi spisak sa stavkama za i protiv; šta dobijamo kroz perfekcionizam a šta sve gubimo. Saznanje o posledicama jeste motiv za rad na sebi, početna motivacija.

2.  Prihvatiti realnost – perfekcionisti pate od „idealističke“ slike (neuvažavanje realnih prepreka, npr. nemogućnost usaglašavanja toga da si roditelj i da je kuća savršeno uredna). Velika pomoć u ovom koraku može biti razgovor sa prijateljem ili dušebrižnikom koji nam pomaže da uvidimo realnu sliku. Takođe, ponovo stavljanje na papir toga šta očekujemo, i šta su prepreke za ostvarenje može biti od velike pomoći.

3. Pravilo malih koraka – jako je teško osloboditi se dugogodišnjih navika, a još teže dugogodišnjeg načina razmišljanja. U promenama je postepenost dragocena - promene koje postavljamo ispred sebe moraju biti male, ciljevi lako dostižni. Kada cilj nije predaleko lakše je započeti, motivisani smo jer brže vidimo promene, lakše je ispuniti manje ciljeve... Koji je dostižan cilj pred vama?

4. Razumeti Božija očekivanja – negativni perfekcionizam jeste greh, vid ponosa, jer svojim delima želimo postati savršeni. Sa druge strane postoji razlika između toga da Bogu "dajemo naše najbolje" od toga da Bogu "pripada samo najbolje". Kada Bogu dajemo naše najbolje time uvažavamo našu nesavršenost, svesni smo ograničenja i služimo Bogu najbolje što možemo. Kada mislimo da naša dela moraju biti savršena, preko granice naših trenutnih mogućnosti, onda zatvaramo za nas mogućnosti. 

Frensis Šefer naziva čoveka „divnom ruševinom“, spojem lepote Slike Božije i ružnoće ljudskog greha. Bogu služimo kao „divne ruševine“. Naša dela su spoj lepote i postizanja kao i nesavršenosti. I to je u redu.

Poziv „budite sveti kao što je on svet“ uzima u obzir naša ograničenja. Bog zna da smo "prah" tj nismo kao On. Zato je njegov poziv vezan za rast u duhovnoj zrelosti i ličnom razvoju, a ne savršenstvu. Duhovno sazrevanje u Svetom pismu jeste proces, ne događaj (Fil. 3.12.). To je poziv sa svešću da će savršenost doći tek u nebu.

Ričard Vinter: „Bog je obećao da će naš san o slavi i nada savršenstva biti ispunjeni sa Hristovim povratkom. Ali obnova stvorenja verovatno neće ispuniti naše stereotipne slike perfekcije. Biće mnogo bogatije, raznovrsnije i lepše nego što mi možemo i da zamislimo.“ Do tada služimo Bogu kao „divne ruševine“, sa svim nesavršenostima koje imamo.

(Članak sam napisao za Sestrinski list, 2008 godine pod nazovom - "Sluga sa integritetom - perfekcionizam") a kasnije preradio u formu bloga. U tekstu sam se velikim delom koristio fantastičnom knjigom Ričarda Vintera - Perfekcionizam do smrti.  

Ako vam je ovaj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Time mi činite veliku uslugu. Hvala vam. 

Beređi Dušan - Bera

PS: Da li pratite moju emisiju na Youtube? Zove se Teologija uz jutarnju kafu... Razmotrite da se prijavite... (u ovom video se bavim pitanjem Lukinog evanđelja, kako je nastalo...)