Biće skoro propast sveta

Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta... kultna pesma iz filma istog naslova, Aleksandra Petrovića. Iako propast sveta nije tema filma, govori ono što jeste strah čoveka XXI veka - koliko još? Kovid - koliko još? Rat u Ukranijini - koliko još? Energetska kriza - koliko još?

Piter Zejhan (Peter Zeihan), Stratforov geopolitički analitičar, u knjizi "The End of World is Just the Beginning", smatra da je svet kakvog mi poznajemo dolazi do kraja. Svet je doživeo vrhunac od 50tih godina prošlog veka, vrhunac razvoja tehnologije, kvaliteta života, ekonomskog prosperiteta. Promene koje se događaju u poslednjih decenija, prema tvrdnju autora su pomerile granicu preko linije odakle nema povratka ili je povratak veoma težak.

Počeo je kraj sveta

Autora sam slušao u potkastu Making sense, ateističke perjanice Sem Herisa, u kojoj zajedno sa Ijanom Bremerom (profesor sa Kolumbija univerziteta), velikim delom potvrđuju mišljenje pisca. Ovo navodim samo iz razloga da naglasim, da ideja "apokalipse globalnog sveta" nije prozivod "hrišćanskog ekstremizma". 

Ključni razlozi, koliko sam ispratio potkast, su sledeći (nije detaljna analiza, samo ono što mi je bilo značajno dok sam slušao):

1. Povlačenje SAD iz uloge "globalnog policajca" svetskog ekonomskog tržišta. Pri tome Piter najviše misli na ulogu američke mornarice u kontroli svetskih pomorskih puteva kao najznačajnijeg načina transporta robe. Pokret deglobalizacije koji se odvija u SAD, neminovno, prema autoru, vodi do urušavanja svetske trgovine, slobodnog tržišta, a samim tim i industrije, i celokupnog dobrostanja sveta.

1. Depopulacija Kine. Iako je narativ sa kojim smo odrasli, da je svet prenaseljen, i da su zemlje kao Kina i Indija prenaseljene, zapravo situacija je u Kini krajnje nepovoljna. U poslednjih 70 godina broj stanovnika Kine je narastao sa 600 miliona, na 1,4 milijarde. Međutim, prvi put, prema izveštaju iz maja meseca 2022., Kina ima nepovoljna demografska kretanja. Fertilitet po ženskoj osobi je pao na 1,15 (što je manje od većine razvijenih zemalja), i nastaviće da pada, kao i broj radno sposobnih stanovnika. Uticaj na kinesku ekonomiju će biti razarajući u narednim decenijama.

1. Energentska kriza zbog rata u Ukrajini. Energetska kriza se oseti i u Srbiji, rat je doveo do drastičnog poskupljenja energije, gasa, električne struje, goriva, a velike su šanse da se zbog presecanja Severnog toka taj trend se nastavi. Uticaj na ekonomiju je očigledan. U Nemačkoj se zaustavlja trend prelaska na "zelenu energiju" i ponovo uvodi ugalj, kao energetski izvor, kao i drugim državama Evrope a Zapad polako putuje u recesiju.

1. Svetska glad kao posledica klimatskih promena. Ponovo, klimatske promene su očigledne ovo leto, a biće još očiglednije u narednim mesecima zbog užasno slabe žetve kukuruza, soje, suncokreta... Prognoze autora govore o milijardama gladnih u svetu u narednim decenijama, i milionima koji će umreti.

Da li je kraj sveta koji smo znali? Prognoze sigurno nisu povoljne, i pitanje je kako će naš svet izgledati sledeće godine, ili decenije. 

Da li je moguće predvideti budućnost?

Sa druge strane, ove nedelje slušao sam i Morgana Hazela, ponovo kao gosta kod Sem Herisa, u potkastu pod naslovom Why wealth matters. Pažnju mi je privulka izjava autora, o predviđanjima britanskog nedeljnika Ekonomist (The Economist). Nedeljnik je jedan od najpoznatijih časopisa koji se bave pitanjem svetske ekonomske i političke scene još od 1843 godine. 

Svake godine u decembru-januaru, istraživački tim Ekonomista objavljuje svoja predviđanja o trendovima ekonomije i politike u nastupajućoj godini. Interesantno je, prema Morganu, da nisu predvideli uticaj Kovida, ali ni rat u Ukrajini, iako su oba događaja se desila samo par dana/meseci po izlasku njihove analize. Suština je, da mi ljudi, koliko god mislimo da smo pametni, i da možemo da planiramo našu budućnost i naš život, ne znamo, i ne možemo znati šta nas očekuje. Budućnost nije u našoj kontroli predviđanja. 

Davne 1996-97. godine dobio sam kasetu jednog predavanja o propasti sveta. Govornik, inače po verskom opredeljenju Advetista, je iznosio argumente zašto svet ne može da opstane posle 2000. godine. Argumenti su bili zasnovani na analizi rudnog bogatstva zemlje, stanja izvorišta nafte, pitke vode, koji su prema autoru trebali da presuše do kraja milenijuma... To se nije desilo...

Da li će uskoro propast sveta?

Sveto pismo govori o posmatranju znakova. U besedi o apokalipsi, u Evanđelju po Mateju 24, stihovi 32 i 33, Gospod kaže: Poučite se na primeru smokve. Kada njena grana omekša i lišće potera, tada znate da je leto na pragu. Tako i vi, kad vidite sve ovo, znajte da je on blizu, pred vratima. 

Crkva, vernici, ne treba da budu slepi da gledaju znake oko sebe. Pri tome ne mislim samo na znake koji govore o biblijskoj apokalipsi (o čemu sam pisao OVDE), nego znake vremena, šta se dešava oko nas. Nezainteresovanost za stanje sveta čini vernike distanciranim, i u konačnosti beznačajnim.

Crkva, vernici, ne treba da budu slepi da znaju da znaci mogu da zavedu. Mi ne znamo šta donosi sutra. Hiljadu godina je za Gospoda kao jedan dan, jedan dan kao hiljadu godina. Promene oko nas jesu drastične, ali ovo nije prvi put da se svet trese, samo nam je memorija kratka, i prošlost romansirana u našem sećanju. 

U istom potkastu Morgan Hazel iznosi mišljenje stanovnika SAD, da su pedesete godine bile zlatno doba američkog napretka, da su tada najbolje živeli... i upoređuje to mišljenje sa realnim podatcima, koji pokazuju da to nije tačno. Zapravo je istina da je sadašnje doba, doba najveće blagodati stanovnika te zemlje, samo su apetiti porasli, uzori su postali ekstremno bogati, a prošlost je postala lepša nego što se stvarno bila. 

Poenta mog današnjeg pisanja? Kako imati mir? Da li možemo imati mir? 

Gospod u Besedi na gori kaže:

24Niko ne može služiti dva gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu! 25Zato vam kažem: ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti za telo, čime ćete se odenuti. Nije li život vredniji od hrane i telo od odeće? 26Pogledajte ptice na nebu! Niti seju, niti žanju, niti sabiru u žitnice, a vaš Otac nebeski ih hrani. Zar vi ne vredite mnogo više od njih? 27Ko od vas može brinući se produžiti sebi život, makar samo za jedan čas?
28A zašto se brinete za odeću? Pogledajte poljske ljiljane! Ne trude se niti predu. 29A ja vam kažem da ni Solomon u svoj svojoj raskoši nije bio odeven kao i jedan od njih. 30Pa ako Bog tako odeva bilje koje je danas u polju, a već sutra se baca u peć, koliko li će pre odenuti vas, o, maloverni! 31Ne govorite zabrinuto: ’Šta ćemo jesti?’ ili: ’Šta ćemo piti?’ ili: ’Šta ćemo obući?’ 32Sve to traže i mnogobošci. Jer, zna vaš nebeski Otac da vam je sve to potrebno. 33Tražite prvo Carstvo Božije i njegovu pravednost, a sve ovo će vam se dodati.

Beređi Dušan Bera