Izgubljena i neposlušna ovca? Ovo je priča pokrenuta komentarom na fejsbuku o ulozi pastora i odgovornosti koje pastori imaju, pri čemu je korišćena parabola o izgubljenoj ovci. Takvi komentari su me pokrenuli na razmišljanje o tome šta stvarno Isus govori.
Isusova parabola sa izgubljenoj ovci
Isus u paraboli (biblijska priča sa porukom) o dobrom pastiru i izgubljenoj ovci kaže sledeće:
1 Svi poreznici i grešnici su se okupljali oko Isusa da ga slušaju. 2 Fariseji i znalci Svetog pisma su gunđali i govorili: „Ovaj prihvata grešnike i jede sa njima.“ 3 Isus im onda ispriča ovu priču: 4 „Ko od vas, ako ima stotinu ovaca, pa mu se izgubi jedna, neće ostaviti devedeset devet u pustinji, dok ne nađe tu jednu? 5 Kad je nađe, stavlja je na svoja ramena sa radošću. 6 A kada dođe kući, poziva prijatelje i susede, i kaže im: ’Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja se izgubila.’ 7 Kažem vam da će tako i na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje.“ Luka 15
Šta nam tekst govori?
1. Isusovu priču moramo razumeti samo u kontekstu, tj. događaju u kojem je izrečena. Isus sedi u društvu sa poreznicima i grešnicima, odbačenima i osuđenim ljudima tadašnjeg društva. Optužen je od "religijskih eksperata" za takvo ponašanje, što provodi vreme sa odbačenima, što je u njihovim očima bilo neprihvatljivo.
2. Izgubljena ovca u priči su odbačeni koji se kaju, koji žele promenu. Njihov način ponašanja još nije promenjen ali oni traže izlaz iz svog destruktivnog života. Pastir ih pronalazi tamo gde jesu, i donosi im spasenje.
3. Karakteristika izgubljene ovce je pokajanje i otvorenost da joj se pomogne.
4. Fariseji i znalci Svetog pisma su takođe u grehu, ali oni ne traže pomoć. Oni misle da su dobro, da znaju, da mogu da sude. Mogli bi reći da su i oni "izgubljeni", ali njihova izgubljenost je drugčija. U njoj nema kajanja, oni odbijaju kajanje i pastir ništa ne radi sa njima, osim što ih prekoreva. Takva izgubljenost je jedino što sprečava da se nekom pomogne.
5. Fariseji i znalci Svetog pisma u ovoj grupi su "neposlušne ovce". Karakteristika neposlušne ovce je nespremnost da se pokaje za svoje greške, ona ne sluša, odbija pokajanje. Neposlušna ovca misli da sve zna, da je ona u pravu... Pastir ne može da pomogne neposlušnoj ovci jer ona ne traži pomoć.
Predrasude o pastirima
Pošto je ovo tekst o odnosu pastora i izgubljene ovce napisaću par predrasuda vezanih za ulogu crkvenih službenika.
Predrasuda broj 1. Pastori, crkveni službenici bi trebali biti slika Hrista kao pastira. Ovo je tačna izjava ali je greška u isključivosti ostalih. Istina je da bi slika Hristova trebali biti i svi ostali vernici. U Pismu ne postoji "slika svetih odabranih" pojedinaca, nego slika svete odabrane zajednice verujućih. Tačno rečeno - svi smo pozvani da sledimo Hristov put, nema gradacije.
Predrasuda broj 2. Pismo Novog zaveta ne poznaje sveštenstvo odabranih, nego samo sveštenstvo svih vernika. I Petrova 1:9 A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod koji pripada Bogu, određen da objavi slavna dela onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost. Stih kako vidimo u sveštenstvo uključuje sve, međutim zbog potreba crkve, pojedini su pozvani da se posvete pastirskom zadatku kao životni poziv. Nazivamo ih pastorima po slici pastira iz teksta koji razmatram. Međutim, nagašavam da pozicija sveštenstva nije isključiva.
Predrasuda broj 3. Pastor, u kontekstu Novog zaveta, mora imati pastirski duhovni dar. Postoji zbrka zbog termina i postojanja dara Duha Svetog pod tim nazivom. Istina je da pastor (ili osoba koja je zadužena za vođenje crkve) može imati i apostolski, proročki, učiteljski, pastirski dar ili dar evanđeliste.
Biti "pastor" ili crkveni službenik je poziv od Boga, ne striktno vezano za dar. Mnogo pastori imaju dar pastirstva, mnogi koji nisu pastori imaju taj dar takođe ali i mnogi koji su pastori nemaju dar pastirstva. Realnost je da pastor treba da služi prvenstveno iz svog dara, jer je tako određen od Boga, ali naravno da bude svestan potreba ljudi oko sebe i da nadopunjuje svoje nedostatke kroz timski rad.
Predrasuda broj 4. Svaka osoba koja iskazuje nezadovoljstvo ili prolazi kroz krizu je izgubljena ovca i trebamo uložiti sav mogući trud da joj pomognemo. Postoje "izgubljene ovce" i postoje "neposlušne ovce". Izgubljeni su oni koji traže pomoć, i koliko god da su u teškom stanju, "moralno nepodobni", i odgovornost pastira je da im bespoštedno pomaže. "Izgubljenoj ovci" pomažemo time da je vodimo ka pokajanju i oporavku.
15 Ako tvoj brat sagreši, idi k njemu i ukaži mu na njegov greh dok si nasamo sa njim. Ako te posluša, zadobio si brata. 16A ako te ne posluša, povedi sa sobom još jednog ili dvojicu. ’Svaka optužba mora da se potvrdi samo na osnovu izjave dva ili tri svedoka.’ 17A ako ne posluša njih, reci crkvi. A ako ne posluša ni crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i poreznik.
Razlog pisanja ovog teksta je pokušaj da razumem pitanje izgubljene ovce. Nekada pastiri znaju da budu "najamnici", da da zanemare ili mrcvare ovce. Protiv toga postoji opomena.
Nekada pastiri znaju da budu mrcvareni od ovaca. Neposlušna ovca nije spremna da sluša, ona samo želi da bude po njenom... I protiv toga postoji opomena. Opasno je misliti da si zalutao, a zapravo si pobegao i ne slušaš Arhi-pastira. I Samuilova 15:23 Jer je neposlušnost kao greh od čaranja, i nepokornost kao idolopoklonstvo.
I konačno, ovo je samo današnje razmišljanje, ne doktrinalna izjava. Interesuje me vaše mišljenje na ovu temu...
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар