Šmucanja i lutanja

Šmucanje je lapsus. Hteo sam da kažem smucanje, rekoh šmucanje i lutanje, i dopala mi se ta reč. Šmucanje.

Šta je šmucanje?

Kada su doajena planinarenja u Vojvodini, dr. Radomira Simonovića, pitali zašto je planinar, ispričao im je anegdotu. Na Velebitu ga pita seljak ”Kuda ideš, gospodine?” - a on mu odgovori: ”Napred!” - “A šta tražiš?” - “Šta nađem!”. To je šmucanje.

Šmucanje postavlja pitanje - šta je iza sledeće krivine? kakav je to zid? jel to pećina i šta se u njoj nalazi? ko je sagradio tu građevinu? kuda vodi ova staza?

Šmucanje nije planinarenje iako planinarimo. Šmucanje nije ni gljivarenje iako skupljamo gljive i lekovite biljke. Šmucanje nije ni speologija, iako volimo pećine i rado se spuštamo u njih. Šmucanje nije ni izviđaštvo, iako jesmo mnogi od nas izviđači. Šmucanje nije ni istorija, muzeji, galerije, umetnost, iako sve to gledamo i želimo da razumemo. Šmucanje je radoznalost, čežnja da saznaš više o svetu oko sebe.

Šmucanje je počelo u kovidu, po prestanku policijskog časa. I pre smo išli u prirodu, planinarili, išli u muzeje... ali onda smo počeli da šmucamo...

I da, šmucanje ne radiš sam (iako ja i sam lutam). Šmucanje se radi u društvu, gde pričaš o svemu... u šmucanju se priča o teologiji i umetnosti... u šmucanju pričamo o filmu koji smo gledali, ili doživljaju koji smo imali, ili pričamo viceve (ne ja)... Na šmucanju delimo hranu, i jedemo zajedno... Nekada i kličemo Haleluja i molimo kada vidimo nepravdu... To je šmucanje.

Ko može na šmucanje? Ko želi da šmuca, dobrodošao. Pratite objave na grupi "Šmucanja i lutanja" na fejsbuku, i dobrodošli...

Šmucanje pokazuju i sledeće slike...