Priča počinje prošle nedelje, na konferenciji Teen Challenge u Pragu. Jedno od predavanja je bilo o problemu zavisnosti od pornografije. Predavači su spomenuli nova istraživanja na mozgu zavisnika od pornografije, i napravili paralelu sa zavisnicima od heroina, pokazujući sken mozga čoveka bez zavisnosti, i zavisnika od heroina i zavisnika od pornografije (sken metodom jednofotonske emisione kompjuterizovane tomografije).
Što je još alarmantnije, region mozga koji je najviše iscrpljen konzumacijom pornografije koja izaziva zavisnost je prefrontalni korteks, region za koji dr Lorens V. Taker kaže da te „čini čovekom“. Kaže da je to vaš izvršni direktor i da kontroliše svaki drugi aspekt mozga. Kada ste navučeni na pornografiju, vaš „izvršni direktor odlazi“ i vi „ne donosite dobre odluke“. Your brain on porn
Dok pišem ovaj blog, moram priznati da ga pišem sa oklevanjem. Ne oklevam zato što se bojim teme o pornografiji, pisao sam puno puta o njoj, govorivši i iz lične borbe (o tome možete čitati ovde, ovde, i ovde). Oklevam zato što nisam siguran da potpuno razumem temu, i sam je i dalje istražujem. Velika pomoć, za one koji znaju engleski jeste sledeća serija na Youtube - klikni i pogledaj.
Šta sam naučio o zavisnosti?
1. Ovo znam od ranije, ali da ponovimo - zavisnost ima više uticaja koji joj doprinose. Ja ih delim u tri oblasti, razlozi duha, duše i tela, ili duhovni, duševni i fizički aspekt. Duševni aspekt zavisnosti je vezan za naše iskustvo, boli, nasleđe, i predstavlja dublji vid zavisnosti. Duhovni aspekt je deo naše slomljenosti, besciljnosti, smisla života, gde smatram da je je Hristos odgovor.
O duhovnom i duševnom aspektu zavisnosti sam pisao, pa bi sada spomenuo samo fizički aspekt, koji sam do sada tretirao sa podcenjivanjem.
2. Ranije je postojala podela na fizičku i psihičku zavisnost. Pa su tako pojedine supstance - heroin, alkohol... stavljane u kategoriju fizičke i psihičke zavisnosti jer su stvarale ozbiljne fizičke posledice korišćenja kao i fizičke krize pri prestanku korišćenja, dok su druge zavisnosti, kao što je marihuana, kocka, pornografija, svrstavane samo u psihičku. Kako razumem nova istraživanja vezana sa hemiju i biologiju mozga, ona ukazuju da svaka zavisnost ima i fizički aspekt.
3. Fizički aspekt o kome govorim, vezan za upotrebu pornografije (iako se odnosi i na sve druge zavisnosti), je vezan za hormon zadovoljstva - dopamin. Dopamin je hemijska supstanca koju proizvodi mozak, a koja služi kao neurotransmiter. Neurotransmiter jesu supstance koje prenose električne signale između nervnih ćelija, otprilike rečeno biološki aspekt onoga što stoji iza odluke, volja, osećanja...
4. Kada doživimo intenzivno zadovoljstvo, kao što je seksualno, jelo, prijatno iskustvo, mozak pamti to iskustvo i želi da ga ponovi. Način na koji nas mozak navodi da ponovimo to iskustvo jeste kroz dopamin, koji u nama stvara čežnju za ponavljanjem iskustva, nekada i slabeći našu volju. Pri tome nalet dopamina je vezan za određeno iskustvo, sećanje, doživljaj, koje u nama pokreće težnju da ponovimo prethodni doživljaj. Sam mehanizam koji izaziva dopamin je dobar, da budem jasan, bez dopamina bi utonuli u potpunu bezvoljnost, i verovatno prestali da funkcionišemo. Ovde govorim o posledicama zavisnosti koje izvrću ono što je normalno.
5. Na vrhuncu iskustva, kao što je orgazam, ili opijenost supstancom, ili... dolazi do vrhunca pa naglog pada dopaminskog nadražaja (ako to može tako da se nazove) što mi doživljavamo kao izvor velikog zadovoljstva. Nije mi jasna povezanost ostalih hormona sreće - endofrina, oksitocina, seratonina, sa dopaminskim "fiksom", ali posle vrhunca, osećaj sreće traje još neko vreme, dok se ne suočimo sa posledicama našeg dela, što nas vodi do toga da ponovo želimo da ponovimo naše iskustvo bežeći od osećaja krivice ili težine koju osećamo.
6. Pornografija na internetu je mnogo veći izvor zavisnosti od klasične pornografije zbog mogućnosti dalje potrage što produžuje zadovoljstvo. Potragom za sledećim videom, novom scenom koja će nas uzbuditi, jačim stimulansom, i na kraju intenzivnijim orgazmom, čine inernet mnogo opasnijim područjem zavisnosti, što će tek vremenom da se utvrdi koliko opasnim. Zamka je zapravo u "potrazi" za sledećim vizuelnim stimulansom a ne u samom videu koji gledamo. Studije potvrđuju tu uvećano opasnost od zavisnosti. Moram reći da togsa do sada nisam bio svestan, i predstavlja najveću lekciju ovog mog novog saznanja.
7. Sken mozga kod hroničnih zavisnika pokazuje da mozak gradi odbrambeni sistem protiv poplave dopaminom. Način na koji to čini jeste da umanjuje broj receptora za dopamin, smanjujući mogućnost nadražaja. To se vidi na skenu mozga, slici koju sam stavio na početak članka. Zavisnik tada, jureći prethodno memorisano zadovoljstvo, povećava dozu, ili kod pornografije otvara se "ekstremnijim" oblastima pornografije - pedofilija, homo... Jureći dalje za iskustvom koje beži, zavisnik pomera sve više lestvice, rušeći sve odbrambene sisteme, i tone dublje u zavisnost. Posledice su i fizičke, u umenjenju kognitivnih sposobnosti, pamćenja, obrade informacija - što potvrđuje mudrost starih, koji su govorili da se suši kičma kod onih koji previše masturbiraju... iako se šalim naravno, ima tu i neka istina izgleda. Oblast još nije dovoljno istražena, posebno uticaj na nedostatka dopamina na Parkinsonovu bolest, ili trajnog opadanja kognitivnog potencijala osobe.
8. Iako je oslobođenje od zavisnosti kompleksno, i tiče se duha, duše i tela, razumevanje fizičkog aspekta zavisnosti svakako pomaže u procesu oslobađanja.
- Prvo, razumevanje zamke dopaminskog nadražaja čini nas opreznim. Pornografija je opasna!
- Drugo, ako razumemo obrazac koji se ponavlja, ukanjanjem pojedinih elemenata, npr izbegavanjem određenog prostora, načina ponašanja, preventivno delujemo na ponavljanje ponašanja.
- Treće, svesnost koliko je velika šteta koju činimo našem mozgu donosi dodatni motiv u suočavanju sa zavisnošću, koja deluje suprotno "dopaminskom nadražaju".
Нема коментара:
Постави коментар