Tri priče današnjeg dana. Pa sami izvucite zaključak.
1. Avarska nekropola u Čelarevu
Avari su narod koji je živeo u ovim krajevima od 6-9. veka. Poreklom iz Srednje Azije, prodiru u naše krajeve uništavajući Gepidsko carstvo, osvajajući Sirmijum, i osnivaju svoj kaganat u Panonskoj niziji. Njihovo carstvo uništavaju Franci, preuzimajući vlast nad Panonijom do jačanja Ugarskog carstva.
U Čelarevu, između Čibske i Polojske šume, prilikom iskopavanja gline za potrebe ciglane pronađeni su grobovi iz perioda Avarske vladavine. Interesantno je da su na tom mestu pronađeni izmešani grobovi tri tipa (živeli su i sahranjivani zajedno):
Kad smo kod turističkog potencijala, ima puno priča o tome, postoji tabla koja ukazuje da je na izlasku iz Čerevića nekropola, na sajtu turističke organizacije Bačke palanke se hvale nekropolom.
Preorani deo koji je obuhvaćen nekropolom |
2. Muzej Bačka Palanka
Dugo pokušavam da posetim ovaj lokalni muzej. Problem je da radi samo radnim danima, vikendom je zatvoren. Znao sam da se u njemu nalaze neki interesantni nalazi iz okoline Bačke Palanke - sarmatski nakit, germanski mač... Danas konačno prilika da posetim ovo mesto.
Muzej je bogat za jedan mali grad, ali je zbirka prilično nesređena. Međutim osoba koja nas je vodila nije mogla da odgovori ni na najjednostavnije pitanje. Ja je ne poznajem, ne znam njenu etičnost, da li je dobra ili loša osoba. Ništa o njoj. Ono što znam da ne zna skoro ništa o postavci mesta gde radi.
3. Franjevački samostan u Baču
Još jedno mesto koje sam posetio danas, a da sam to dugo, dugo želeo. Izuzetan muzej, ali i izuzetan fratar koji vodi posetioce. Za ljubitelje istorije, posebno istorije Vojvodine, poseta ovom manastiru je gozba. Priča teče od vremena krstaša koji su sagradili manastir, pa preko turskih osvajanja i perioda kada je samostan bio pretvoren u džamiju, pa dalje u vreme obnove i doseljavanja naroda u Vojvodinu. Priča koja ima lokalnu ali i evropsku vrednost.
Dok fratar govori, sve više iz njegovih reči provejava nezadovoljstvo Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika, njihovom nezaiteresovanošću za bogato istorijsko nasleđe, zbog keramike i ukrasa koje su odneli iz manastira i ne vraćaju, zbog ofrlje urađenog posla (sistem- samo mazni lovu i zbriši), pokazuje razvaljene vitrine, hrpe kostiju (ljudskih) u gajbama za povrće...
U gajbama nisu jabuke nego ljudske kosti |
Moglo bi se tu još dosta napisati... naprimer o Kapeli Svetog Antuna, jedan od najstarijih verskih objekata u Vojvodini koji se nalazi ograđen u elitnom lovištu Karađorđevo. Ili mogao bi pisati o Kaltskom opidiumu (tvrđavi) iz perioda pre Hrista koje je još uvek njiva, i dao po deo se razorava, a da je samo par kilometara od centra Bačke Palanke. Ili o srednjovekovnom nadgrobnom spomeniku koji služi kao stepenik kuće u Baču...
Pitanje je zašto? Šta je razlog?
Fratar u Baču je rekao interesantnu misao o pristupu istoriji. Jedan je kada je istorija fluidna, promenjiva, kada se prekraja, zaboravlja, ističe šta kome treba, sve prema potrebi određenog političkog projekta. Drugi pristup je kada se na istoriju gleda kroz kajanje i kao vredno nasleđe, prihvatajući šta je bilo, kajući za greške prošlosti, a ujedno ceni i čuva celokupno nasleđe. Da li je to razlog?
Razmišljam o tome šta je hristolik pristup? Šta vi mislite?
Beređi Dušan Bera
Ja sam stekao utisak da kako vreme prolazi, sve manje i manje su ljudi zainteresovani za istorijske stvari, kulturološka nasleđa itd. Većina se fokusira na sadašnjost i budućnost, što ne kažem da ne treba, ali verujem da stvari iz prošlosti odnosno istorija i sve stvari vezane iz prošlosti trebaju biti nama za nauk i pouku. A što se tiče kulturnog nasleđa, ja smatram da je vredno sačuvati. Takođe verujem da naš narod nije ni svestan kakvo kulturološko bogatstvo imamo u našoj zemlji, a što više pratim vaša šmucanja i lutanja, oduševio sam se sa time šta sve ima kod nas, čak ima dosta kulturoloških stvari nama bukvalno ispred nosa. Kao što ni Novi Zavet ne bi bio potpun bez Starog Zaveta i obrnuto, tako ni neke stvari današnje i buduće ne bi imale smisla i poentu bez stvari iz prošlosti. Mnogo štošta možemo naučiti iz prošlog vremena koje možemo upotrebiti danas za bolju budućnost.
ОдговориИзбриши