Kamena devojka - tajni grad Karađorđevića

Kakav je osećaj kada se nađeš na mestu izdaje? Ili na mestu za koje su te učili ceo život da se tu desila izdaja?

Sala poslednje sednice Vlade Kraljevine Jugoslavije

Karađorđev grad "Kamena devojka" 

"Kamena devojka" je šifra za podzemno sklonište kraljevske loze Karađorđevića,  na obali Drine u Malom Zvorniku. Građen je od 1931. godine, pa do ubistva kralja Aleskandra I Karađorđevića u Marseju, 1934. U bunkeru se vide nezavršeni hodnici, delovi koji su bili tek počeli da se rade, jer je gradnja naglo prekinuta, odmah po primljenoj vesti.

Namena bunkera je bila da posluži kao sklonište kralju, njegovoj porodici i vladi u slučaju rata. Površina tunela je oko 5000 metara kvadratnih, i sadrži oko kilometar hodnika, i 75 prostorija različite namene (lična kraljeva kapela, vinarija, kancelarije, spavaće sobe...). Trenuntno je sve u procesu obnove, posebno enterijer koji je uništen.

Izgradnja bunkera je bila tajna, gradili su ga robijaši, na mestu koje je bilo značajno za Karađorđeviće. Kralj Aleksandar je na tom mestu sagradio i most, kao poruku povezivanja srpskog naroda sa obe strane Drine (što je bila želja Crnog Đorđa još u I Srpskom ustanku), a ujedno je tu sagradio i tajni bunker. 

Neko vreme se pripremam da posetim ovo mesto, video sam neko reportažu o njemu. Nisam međutim bio svestan šta se u bunkeru dogodilo.

Kako izgleda bunker?

Mesto na kojem Turistička organizacija M.Zvornika planira restoran

Neobrađeni hodnici - robijaši su stali sa radovima
Poslednja sednica Vlade Kraljevine Srbije

Po fašističkom napadu na Kraljevinu Jugoslaviju, 6.aprila 1941, kralj Petar I Karađorđević se seli u ovaj bunker. Iako samo politička figura posle državnog udara u martu, odatle kralj zvanično vodi zemlju. Neuspešno. 

13. aprila General Simović (pravi vladar, igrač iza svega) saziva sednicu Vlade, koja se održala u konferencijskoj sali "Kamene devojke". Mestu gde sam stojao pre neki dan. Na toj sednici donose odluku da se povuku u Nikšić, odakle avionima Vlada i kralj Petar napuštaju Jugoslaviju. Posle toga, rat je ubrzo za par dana, 17. aprila, i usledilo je krvavih par godina. 

Da li je kralj mogao da povede pobednosnu bitku i pobedi Sile osovine? Ne. Nisam monarhista, partizansko sam unuče, odgojen kao levičar. Nisam ni komunista-boljševik, bolješvizam doživljavam kao drugu formu monarhizma. Hrišćanin sam. Hrišćanstvo velikim delom doživljavam u tom kontekstu - kao oslobođenje, borbu za ravnopravnost, ljudska prava. Verujem da će se to uspostaviti Njegovom vladavinom. 

Međutim naučen sam da ne cenim diktaturu, naučen sam da je događaj 13. aprila, ta sednica bude za mene suštinska izdaja. Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29.11.1943, na zasedanju u Jajcu, konstituišući državu u kojoj sam ređen, donelo je pod tačkom dva odluku, zasnovano na "bekstvu":

  • Zabranjuje se jugoslovenskoj izbegličkoj vladi povratak u zemlju i oduzimaju se sva prava zakonite vlade Jugoslavije, a takođe se zabranjuje i povratak u zemlju kralja Petra II Karađorđevića do završetka rata kada će narod odlučiti hoće li republiku ili monarhiju.

Da li sam ispravno poučen? Razmišljam o tome, koliko je moj odgoj uticao na mene. Vodič u "Kamenoj devojci" je sa divljenjem govorio o kralju, a sa prezirom o AVNOJ-u. Možda je to sve samo stvar odgoja, toga šta si poučen? Ili su postojali i drugačiji primeri?

Kralj Kristijan X Danski

Kralj Krijstijan X Danski, vladao je Danskom od 1912. do 1947. Ujedno je bio i Kralj Islanda. Omiljeni je kraj Danske istorije, simbol otpora, voljen od naroda. 

Dansku su okupirali nemački fašisti, 9.aprila 1940, u iznenadnom jutarnjem napadu, u 4 sata ujutru, uništavaju dansku avijaciju, i nanose snažne udare mornarici i armiji. Nemoćni da se brane, da bi izbegli masovne civilne žrtve, bombardovanje Kopenhagena, svega dva sata kasnije, Kralj i Danska vlada potpisuju kapitulaciju.

Kralj Kristijan, za razliku od drugih kraljeva ne napušta zemlju. Odbija takođe da vodi izdajničku, pro-fašističku vladu. Kralj nije vodio rat, niti gerilske napade. 

Kralje je svakog dana, pa sve do teškog pada 1942., jahao konja kroz Kopenhagen, bez zaštite, okružen masom ljudi, koja su doživljavala njegov postupak kao izvor nade, otpora. Simbol otpora Danaca je postao kraljev grb. Kralj je bio izvor nade.

Kada su Nacisti naredili deportaciju Jevreja iz Danske, kralj je bio ključni faktor organizovanja tajnog prebacivanja Jevreja u Švedsku. Postoji priča, da je kralj, kada je došla naredba o nošenju Davidove zvezde za svakoj Jevreja, zajedno sa svojom suprugom prošetao Kopenhagenom noseći žutu traku. Jedino u Danskoj se nije desio holokaust...

Dva kralja, isti rat, različit postupak. Teško je suditi sa istorijske distance. Teško je suditi kada si odgojen na određeni način. Ali kada razmislim, srcu mi je mnogo bliži primer Danskog kralja. Nije vodio velike bitke, ali vodio je primerom, pružio je nadu. 

Šta je uloga vođe?

Uloga vođe je da vodi, logično. Vodi ljude. Vodi ih ka cilju. Pitanje koje se postavlja jeste šta je taj cilj?

Mnoge vođe vode ka ostvarenju svog ličnog cilja, svog sna. Na tome se zasniva celokupan menadžment. Često se taj model prelije i u crkvu. Kroz razne seminare, učitelje, menja se filozofija i cilj postojanja crkve postaje san vođe ili vođa sam po sebi. Kada vođa padne, okrene leđa, padne i cela konstrukcija koja je izgrađena. Kao i primeru jugoslovenskog kralja.

Druge vođe vode zbog naroda. Cilj jeste dobro ljudi koje vode. Naravno, imaju i lične interese, ali fokus im je izgrađen na etici, pravdi, poštenju. Razmišljam o danskom kralju...

U događaju po Vaskrsenju, Hristos razgovara sa Apostolom Petrom (Ev.po Jovanu 21). 

15Posle doručka, Isus upita Simona Petra: „Simone, sine Jovanov, da li me stvarno voliš više nego ovi?“
Petar odgovori: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.“
Isus mu reče: „Napasaj moje jaganjce!“
16Isus ga je i po drugi put pitao: „Simone, sine Jovanov, da li me stvarno voliš?“
Petar odgovori: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.“
Isus mu reče: „Čuvaj moje ovce!“
17Isus ga upita i po treći put: „Simone, sine Jovanov, voliš li me?“
Petar se rastuži što ga već treći put pita: „Voliš li me?“ On mu reče: „Gospode, ti sve znaš i znaš da te volim.“
Isus mu reče: „Napasaj moje ovce! 

Petre, da li me voliš, pita Gospod. Videće se kroz to kako vodiš... Kao najamnik koji beži kada uđe neprijatelj i počne nevolja ili kao pastir kome je stalo.

Nadam se da nisam povredio nečija osećanja ovim tekstom. Istorija služi da iz nje učimo. Nikad nije jednoslojna, kakav je možda ovaj tekst, uvek ima više uglova. Međutim blog su lična promišljanja, pa molim da ga tako i uvažite.

Beređi Dušan Bera 


1 коментар: